Sudija u autorskom tekstu objašnjava zašto su današnje izmene pravosudnih zakona mnogo više od "tehničkih korekcija"

Autor: Danijela Sekulić

Danas se u Narodnoj skupštini razmatra set izmena više ključnih pravosudnih zakona – i to po hitnoj proceduri.

Reč je o propisima koji direktno uređuju:

• organizaciju sudova i tužilaštava
• položaj i nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva
• sistem izbora, napredovanja i upravljanja u sudovima i tužilaštvima
• institucionalni okvir borbe protiv visokotehnološkog kriminala.

Drugim rečima: menja se arhitektura pravosudne vlasti.

U pravnoj državi to nikada nije „mala stvar“.

Šta je formalno cilj?

Zvanično, cilj izmena je:

• unapređenje efikasnosti
• bolja organizacija sudske mreže
• prilagođavanje sistema novim vrstama kriminala i opterećenju sudova
• obezbeđivanje kontinuiteta u upravljanju sudovima i tužilaštvima

I sve to, naravno, jesu legitimni ciljevi.

Ali u pravosuđu nije presudno samo šta se menja – već kako i pod kojim uslovima.

Zašto je hitna procedura problematična:

Pravosudni zakoni nisu obični administrativni propisi.

Oni su sistemski zakoni koji neposredno utiču na:

• nezavisnost sudija
• samostalnost tužilaca
• odnose između grana vlasti
• poverenje građana i investitora u pravnu sigurnost.

Zbog toga se u evropskim standardima insistira na:

• javnim konsultacijama
• mišljenjima strukovnih tela
• transparentnosti procesa
• normativnoj stabilnosti

Kada se takvi zakoni menjaju po hitnoj proceduri, bez pune stručne debate, to stvara ozbiljan rizik:

- da se dobije brzina, ali izgubi legitimitet
- da se dobije formalna reforma, ali oslabi poverenje u sistem.

Ovo nije političko pitanje.

Ovo je pitanje ustavne ravnoteže.

Da li se:

• pravosudni sistem gradi kao nezavisna grana vlasti

ili

• se njegovo unutrašnje uređenje menja u skladu sa trenutnim političkim i institucionalnim interesima?

Upravo zato se u savremenom evropskom pravu smatra da procedura je supstanca:

način donošenja zakona je deo njihove ustavnosti.

Zašto je ovo važno i za privredu i investicije

Pravna sigurnost ne zavisi samo od tekstova zakona, već od:

• stabilnosti institucija
• predvidivosti pravila
• odsustva političkog pritiska na sudove

Kada se pravosudni okvir menja naglo, bez konsultacija i bez šireg konsenzusa, to se direktno reflektuje na:

• investicionu klimu
• arbitražne sporove
• poverenje stranih i domaćih investitora
• i konačno – na vladavinu prava kao takvu.

Pravosudne reforme su neophodne.

Ali reforme bez struke, bez debate i bez vremena za analizu nisu reforma – one su rizik.

U demokratskom društvu sudovi ne smeju biti brzi, ako time prestaju da budu nezavisni, stabilni i predvidivi.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23, koja se bavi pravosuđem i osnovnim pravima u procesu pristupanja Srbije EU, danas je pozvala Narodnu skupštinu da ne razmatra predlog izmene pravosudnih zakona po hitnoj proceduri, već da se čitav reformski proces vrati u okvir transparentne, inkluzivne i zakonite procedure, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i obavezama koje Srbija preuzima u procesu evropskih integracija.

U saopštenju radna grupa je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog činjenice da je hitna procedura iskorišćena za donošenje sistemskih zakona o pravosuđu, što predstavlja neprimeren i neobičan postupak za ovako važne propise koji uređuju unutrašnje uređenje sudstva i tužilaštva. Takva procedura, kako navode, nikada do sada nije korišćena za pravosudne zakone ovakvog značaja, čime se, kako ocenjuju, obesmišljava uloga struke i institucija koje su uspostavljene sa ciljem zaštite nezavisnosti pravosuđa.

Radna grupa posebno ističe da je javno slušanje i stručna rasprava o predloženim izmenama pravosudnih zakona svesno izbegnuta — između ostalog i zato što formalni predlagač nije Ministarstvo pravde, kako bi to bio standardni postupak, već narodni poslanik. Prema oceni Konventa, time je propuštena prilika da stručna i opšta javnost učestvuju u debati o reformama koje imaju dugoročne implikacije po pravosudni sistem.

U saopštenju Nacionalnog konventa ukazuje se i na najteže kritikovane odredbe predloženih izmena, među kojima su:

• produžavanje v. d. stanja u tužilaštvima,
• ukidanje komisije Visokog saveta tužilaštva koja odlučuje o prigovorima na obavezna uputstva,
• izmene koje se odnose na Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Članovi Radne grupe ocenjuju da se predložene promene dešavaju u trenutku kada se bira novi sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u atmosferi pojačanih javnih napada na sudije i tužioce i protesta pravosudnih profesionalaca. U takvom kontekstu, kako se navodi, demo­kratski i transparentni postupak donošenja zakona je posebno važan, a ishitrene i netransparentne zakonodavne intervencije predstavljaju, prema Konventu, rizik po nezavisnost pravosuđa i vladajućih principa vladavine prava.

Radna grupa Nacionalnog konventa o EU ponovo je apelovala da se proces reformi pravosuđa vrati u redovnu proceduru, sa punom uključenosti struke, civilnog društva i javnosti, kako bi se obezbedilo zakonodavstvo koje je legitimno, kvalitetno i u skladu sa evropskim standardima i obavezama koje Srbija prihvata kao kandidat za članstvo u EU.