Sa sezonom kupanja, počela je i sezona davljenja: Panika je najveći ubica, a ovo su saveti koji vas mogu spasiti

Najčešći uzrok davljenja je ljudska greška, a kao i u mnogim kobnim slučajevima, nesreći su prethodile reči: "Neće mene". Po rečima Branislava Sadžakovića, ronioca i člana Mreže za opasnost Srbije, panika je neprijatelj broj jedan.

"U kritičnim situacijama ljudi se često uspaniče i ne razmišljaju racionalno, čine greške koje mogu biti fatalne i u toj panici često sebi odmognu, umesto da pomognu. Prvo i osnovno pravilo, ako vas, na primer, uhvati grč, treba da se opustite. Savet je da udahnete duboko, kako bi od tela napravili, grubo rečeno, loptu, koja će isplivati i opustiti se. Telo puno vazduha ne može da potone, već pluta na površini. To može da pruži dovoljno vremena da se pozove pomoć ili da se razmisli šta i kako uraditi", lkaže naš sagovornik.

Ukazuje na jednu bitno okolnost.

"Ukoliko je neko u problemu i davi se, njemu pomoć treba da pruži profesionalac, a ne neko ko nije siguran u svoje plivačke veštine, jer čovek koji se davi paniči, ne razmišlja racionalno, grabi rukama sve zašto može da se drži. Zato se i dešava da davljenik povuče u dubinu i nesuđenog spasioca i jedino što se zapravo dogodi je da se broj žrtava duplina. Spašavanje treba prepustiti profesionalcima, koji znaju i dobro da plivaju, ali i znaju kako da priđu davljeniku, kako da mu pomognu i kako da ga izvuku, a da pri tome ne ugroze ni svoj život", objašnjava Sadžaković.

Zbog toga je preporuka da se ljudi rashlađuju na uređenim plažama, gde postoji spasilačka služba. Ipak, ako izaberu neku drugu lokaciju da se rashlade u ovim vrelim danima, potrebno je da obaveste nekoga gde su i šta rade.

"Uvek treba nekome reći gde se nalazite, ukoliko se, recimo čamac pokvari ili ne daj Bože nešto dogodi, pomoć mnogo brže stiže ukoliko spasioci znaju tačnu, ili makar približnu lokaciju. Takođe, treba izbegavati noćno kupanje i nikako ne plivati pijan ili pod uticajem droge. Ukoliko se spoji nekoliko faktora, posledice mogu biti katastrofalne. Noću je mnogo teže orijentisati se, pogotovo ako je neko pijan. On ne zna gde je obala a gde sredina reke, ukoliko potonu, ne znaju gde je površina a gde dno. Postaju dezorijentisani i dešava se da stradaju", objašnjava Sadžaković.

"Uvek jedna osoba mora da ostane u čamcu"

Nema ništa lepše nego negde na reci iskočiti iz čamca u vodu. Ali treba se pridržavati jednog jednostavnog pravila, da plovilo nikada ne bude bez kontrole.

"Uvek jedna osoba mora da ostane u čamcu, splavu ili nekom drugom plovilu, Na Vlasinskom jezeru prošle godine su dvojica mladića, vozeći skuter, naletela na talas i poispadali su sa skutera. Sve je izgledalo skoro smešno. Ali, onda su oni počeli da plivaju za skuterom, koga je vetar udaljavao. Počeli su da gube snagu i jedan je potonuo, dok su drugog jedva spasili. Uvek jedna osoba mora da ostane u čamcu, jer će matica, pogotovo na većim rekama, brzo odneti plivača i može se desiti da on nema snage da se vrati. Što se više trudi, gubi više snage i u slučaju da nije dovoljno dobar plivač, posledice mogu biti smrtonosne", kaže sagovornik i dodaje:

"Uopšte, ako neko ispadne iz čamca ili ga uhvati grč, ili oseti umor dok pliva u reci, nikako ne teba da se bori sa maticom, treba da se pusti da ga voda nosi i da polako, štedeći snagu, pliva ka obali. Neka izađe nekoliko kilometara niže, ali će izaći. Ukoliko se bori protiv matice, postoji velika mogućnost da nikada živ neće izaći iz reke".

Sa sunca u vodu

Najjednostavnije pravilo je da se u vodu ne utrčava pravo sa sunčanja, jer to može koštati glave čak i one zdrave, a kamoli ljude koji imaju srčane probleme. Tu čovek ni ne stigne da se udavi, jer umire od srčanog udara.

"Na topoloti se krvni sudovi šire, a prilikom naglog ulaska krvni sudovi se naglo sužavaju i dolazi do velikog pritiska na srce i mozak. To su oni slučajevi kada, naizgled, zdravi ljudi, zarone i nikada ne izrone. To je najosnovnije i najjednostavnije pravilo kojeg se kupači često ne pridržavaju i rizikuju svoj život. Takođe, jednostavno pravilo je da, prilikom plovide, putnici moraju da nose prsluke za spasavanje. Meni je neverovatno da čak ljudi koji iznajmljuju skutere, čamce i druga plovila ne daju ljudima prsluke. Nema razloga zašto ne obući prsluk, neki to smatraju sramotom, ali to je glupost. Ne sme se preceniti snaga i veština, ne treba se praviti važan, a naš mentalitet je takav da čak i neplivači neće obući prsluk, jer ih je sramota", objašnjava ronilac Branislav Sadžaković.

BONUS VIDEO: Pretraga Dunava za nestalim Splićaninom