"Za ubistvo našeg deteta od 12 godina nisu našli osnov za pokretanje postupka – kao da nikada nije ni postojao": Roditelji malog Dimitrija osam godina čekaju na pravdu

Suzana Glišić, neutešna majka, koja se već osam godina ne miri sa gubitkom sina, kaže da jedino što traže jeste pravda. Ističe da ona i njen suprug, kao roditelji, imaju pravo da kažu da je njihovo dete postojalo i da je ubijeno, a ne da se prema njima postupa kao da ga nikada nije ni bilo.

“Koliko su nas uništili oduzimanjem njegovog života, toliko nas je uništio i tužilac koji nije želeo da pokrene slučaj. Već osam godina živimo u agoniji, obilazili smo sve – od Zaštitnika građana, do ministarstava – samo da dokažemo da nismo rodili i odgajili zlikovca, već čestito dete koje zaslužuje pravdu. Samo pravdu. Njega ništa ne može vratiti, ali makar onu osnovnu pravdu. Da mi, kao njegovi roditelji, imamo pravo da kažemo da je dete postojalo i da je ubijeno, a ne da se prema nama ophode kao da ga nikada nije ni bilo”, kaže Suzana, neutešna majka nastradalog dečaka.

Dodaje i da je Dimitrije zadobio teške povrede karakteristične za udarce pri ogromnim brzinama, zbog kojih nije imao nikakvu šansu da preživi.

“Kada sam bila u Kliničkom centru sa detetom, pošto je bio u šoku A iz kojeg niko ne izlazi, doktor me je pitao da li se udes dogodio na auto-putu. Dimitrije je imao povrede karakteristične za udarce pri ogromnim brzinama. Nije imao nikakvu šansu da preživi”, navodi njegova majka.

Neutešna majka tvrdi da su nadležni svu krivicu prebacili na dvanaestogodišnje dete.

“Nama je život izgubljen, prestali smo da živimo sa 40 godina kada nas je to zadesilo. Od tada pokušavamo da nastavimo, ali to je daleko od pravog života. Da smo barem dobili tu osnovnu, ljudsku, zemaljsku pravdu, da se teret koji je stavljen na naše dete skine sa njegovih nejakih leđa. Imao je samo 12 godina kada je ubijen. Ne može biti da je bio neuk u saobraćaju i da je sam izazvao sopstvenu smrt”, priča naša sagovornica.

"Naš predmet su zaveli pod pogrešnim brojem, zbog toga nikada nije otišao na veštačenje"

Roditelji nastradalog Dimitrija tvrde da ih je Osnovno javno tužilaštvo u Loznici dodatno povređivalo time što je odbijalo njihove žalbe i dokaze koje su dostavljali.

“Kada je on ubio našeg Dimitrija, dok je predmet još bio u tužilaštvu, ponovo je pregazio devojku na pešačkom prelazu. Ostavio ju je da leži na ulici i pobegao kući. Pošto je već imao jedno ubistvo iza sebe, a to je moralo da se zataška, oni su na brzinu odbili sve dokaze i žalbe. Tužiteljka me je čak isterala iz kancelarije. Naš predmet su zaveli pod pogrešnim brojem, zbog čega nikada nije ni otišao na veštačenje. Kasnije smo saznali da je za taj drugi slučaj samo uslovno osuđen – udario je devojku, pobegao kući kod oca, a kada su ga momci prepoznali i pozvali ga da se vrati, tvrdio je da to nije bio on“, objašnjavaju roditelji.

Roditelji ističu i da je ubica njihovog deteta višestruki počinilac krivičnih dela u saobraćaju, a da mladić prolazi nekažnjeno zbog imućnih roditelja.

“Zamislite vi da za ubistvo deteta od 12 godina ne postoji osnov za pokretanje krivičnog postupka. On nije čak, ni novčano, ni u kom smislu kažnjen za ubistvo našeg deteta. U njegovoj kaznenoj evidenciji uopšte ne piše da je ubio naše dete. On je bio jedini prisutni u vozilu, on ga je ubio, sve je jasno, ali Osnovno javno tužilaštvo nije našlo za shodno da pokrene bilo kakav postupak. Ekspresno su nas odbili, a isto je učinilo i Više javno tužilaštvo iz Šapca“, kažu roditelji.

Njih je posebno povredilo to što ih niko od nadležnih nije želeo saslušati osam godina od nesreće u kojoj im je nastradalo dete, a požalili su se i na ponašanje zaposlenih u tužilaštvu.

“Tužiteljka iz Loznice, koja je vodila Dimitrijev slučaj, nije imala apsolutno nikakvu saradnju sa nama. Nismo mogli da ostvarimo nikakvu komunikaciju sa njom, jer je bila neljubazna i nekulturna. Isteravala nas je iz kancelarije, a sve naše primedbe su ili završavale u drugom predmetu ili ih je zanemarivala. Kada god smo tražili da uradi nešto što bi koristilo našem slučaju, ona nam je odgovarala: Ne ispunjavam muzičke želje!", kaže Vladimir, otac nastradalog dečaka.

Vozio sa probnom dozvolom

Kako dodaju roditelji, nakon osam dugih godina agonije, Osnovno javno tužilaštvo iz Šapca konačno je podiglo optužnicu, a suđenje je zakazano za 18. februar u Osnovnom sudu u Loznici.

„Imao je probnu dozvolu kada je ubio našeg sina, tek mesec dana nakon što je napunio 18 godina. Ovo je prvo ročište od trenutka nesreće, mi nikada nismo ni stigli do suda. On nikada nije zadržan, a u njegovoj kaznenoj evidenciji ne postoji zapis da je ubio naše dete, jer postupak protiv njega nikada nije ni pokrenut. Naš jedini put bio je uz pomoć Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju, inače nas nigde ne bi bilo“, objašnjavaju roditelji i dodaju:

“Sa ubicom nismo imali nikakav kontakt, osim što je napisao poruku našem starijem sinu: Nisam kriv ni za šta, ja ne snosim nikakvu odgovornost. U suštini, bilo je i raznih provokacija prema našem starijem sinu, jer su sličnih godina. Kada je udario devojku na pešačkom prelazu, vozio je još 5 kilometara do kuće, kao da se ništa nije dogodilo. Ja imam vozačku dozvolu 30 godina, meni bi se noge i ruke odsekle, samo bih se onesvestio pored auta, a ne vozio 5 kilometara do kuće i rekao: To nisam bio ja”.

"Povrede su bile toliko teške da je odmah bilo jasno da neće preživeti"

Vladimir, otac nastradalog dečaka, tvrdi da je mladić koji je usmrtio njegovog sina znao da su deca u selu, da ne bi trebalo da brzo vozi.

“Dimitrije je bio kod babe i dede u selu Voćnjak, a i ubica je iz istog mesta. To je malo selo, svi se poznajemo. Tačno je znao u kojem dvorištu ima dece, poznavao je teren i put. Dimitrije je vozio bicikl kada ga je udario. Povrede su bile toliko teške da je odmah bilo jasno da neće preživeti. Prebačen je u Beograd, gde je preminuo nakon pet dana“, zaključuju neutešni roditelji.