Ubistvo u saobraćaju: Kad se umesto pištolja potegne volan

U ovoj tragediji su život izgubili Katarina Ivanković (20), Aleksandar Savatić (22), Đorđe Belušević (22) i Đorđe Subotić (19). Viši sud je posle izricanja presude Nikoli Mihailoviću pritvor zamenio kućnim pritvorom.Da li izricanje malih kazni za saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodommora da se menja i pooštrava kaznena politika i koji faktori utiču na, pitanja su na koja smo pokušali da dobijemo odgovor od pravne i saobraćajne struke koje su u ovom slučaju blisko povezane. Pravnci, za početak, nisu jedinstveni povodom toga da li je nekog usmrtiti sa umišljajem pištoljem ili automobilom - isto. Ono oko čega se svi slažu jeste da je parlament taj koji treba da donese novu kaznenu politiku.Beogradski advokat Ivan Simić za Nova.rs kaže da kad govorimo o krivičnim delima protiv bezbednosti javnog saobraćajatreba biti vrlo uzdržan, pa i kad se govori i o samoj kaznenoj politici. Simić smatra da bez obizra na to što na prvi pogled kazna od četiri godine zatvora koja je izrečena za ugorožavanje javnog saobraćaja u kome je stradalo četvoro lica, može na izgled da se oceni nedakvatnom, treba imati u vidu da je ovo drugačija vrsta krivičng dela od klasičnih krivičnih dela sa elementima nasilja,  pre svega ako se misli na ubistva jer se vrlo često u javnosti ova krivična dela izjednačavaju.

" Ne poznajm sve okolnosti konkretnog slučaja, pa kada govorimo o ovim krivičnim delima maksimalne kazne jesu poprilično visoke, pogotovo ako se uzme u obzir da kazna za ovo krvično delo, ide i do 4 godine zatvora. Međutim, ono što mene kao učesnika u pravnom životu zabrinjava jeste da čak i pojedine moje kolege koje pre podne brane najteže učinioce prekršaja i krivičnih dela ove vrste, popodne istupaju kao nekakvi zaštitnici bezbednosti saobraćaja. To je sluđivanje i zbunjuvanje javnosti i  apsolutno ni na koji način ne doprinosi podizanju svesti naših vozača o tome kako treba da se ponašaju u saobraćaju", kaže za Nova.rs advokat Simić."Ono što je najznačajnije jeste da među vozačima postoji svest da će biti kažnjeni za delikt ili prekršaj ako se radi o ovom krivičnom delu, jer puko drakonsko propisivanje kazni i njihovo eventualno povećanje je sekundarno u odnosu na to da kod svakog počinica deliktnog ponšanja u saobraćaju mora da postoji svest da će biti kažnjen bez izuzetaka".Prema njegovim rečima, naravno da kada se postavi pitanje da li četiri ljudska života vrede četiri godine zatvora, na prvi pogled izgleda da postoji očigledna nesrazmera, ali da ipak ne može da ne primeti da je za jednu, kako kaže, radnju izrečena ozbiljna zatvorska kazna."Ipak se ne radi o ubistvu nego već o teškom delu protiv bezebdnosti javnog saobraćaja. Ono što sam iz sredstava javnog obaveštavanja saznao je da je sud cenio sve okolnosti, kako olakšavajuće, tako i otežavajuće i u tom smislu, koliko sam uspeo da vidim, sudija je dala jasne i uverljive razloge. Takođe, sud je cenio dopirnos oštećenog nastanaku štetnog događaja, a to jeste uloga suda.  Da oceni sve okolnosti koje su dovele do saobraćajne nezgode i na osnovu toga donese kaznu. Svakako, presuda ide na preispitivanje", rekao je advokat Simić i na kraju naglasio:"Ključna je uloga državne Agencije za bezbednost saobraćaja u prevenciji ovakvih vrsta krivičnih dela i primećuje se da ta institucija daje maksimalne napore, ali međutim, svest ljudi  mora da se promeni".

S druge strane, Damir Okanović iz Komiteta za bezebdnost saobraćaja, kaže da je u ovom slučaju kazna koja je izrečena u okvirima zakonskog minimuma i maksimuma, jer zakon u takvim slučajevima predviđa kaznu do 12 godina zatvora, s tim što je u ovom slučaju kazna bliža minimumu nego maksimumu, a zašto je sud tako odlučio on kaže da ne zna, niti bi smeo da komentariše presudu koja nije pravosnažna. Okanović dodaje da je ipak kaznena politika kod nas poprilično blaga." Do 2006. godine za smrtnu saobraćajnu nezgodu sa umišljajem pod dejstvom alkohola bila je propisana kazna od tri do 15 godina zatvora, onda je od 1. januara 2006. stupio na snagu novi krivični zakonik koji je smanjio tu kaznu na dve do 12 godina. Inače, ne znam iz kog razloga je to urađeno jer je taj zakon za ostala krivična dela propisao oštrije sankcije, a za saobraćaj ublažio. Mi smo zahtevali da se umišljena saobraćajna nezgoda po kazni izjednači sa ubistvom, jer nije od značaja da li ste nekog ubili automobilom ili pištoljem. Predlagali smo da kazna bude od 5 do 15 godina zatvora, slična kao i za ubistvo. Pri tom, nije smrtna saobraćajka to da vi vozite auto, na trenutak pogledate sa strane, nešto vam privuče pažnju vi se okrenete i ugledate da je ispred vas vozilo ili pešak koga vi ne vidite na vreme, udarite ga i ubijete. To je nehatna saobraćajka. Ovde pričamo o tome da vi sednete pod dejstvom alkohola, da vozite jako velikom brzinom, da prođete kroz crveno svetlo. To su jako ozbiljne situacije", kaže Damir Okanović za Nova.rs.Okanović dodaje da u pravnom smislu gledano, imamo direktni umišljaj, eventualni umišljaj, svesni nehat i nesvesni nehat."U anglosaksnosnkom pravu vi kad nekog usmrtite u saobraćajnoj nezgodi to se tretira kao ubistvo.  U Britaniji i Americi vi nemate smrt u saobraćajnoj nezgodi, već imate ubistvo, a ono može biti nehatno ili umišljeno, zavisi od toga kako ste kontketno vozili i šta ste radili", dodaje on.Okanović smatra da je Skupština Srbije ta koja bi trebala da izmeni postojeći zakon i propisane kazne.

"Ako pitate žrtave soabraćajnih nezgoda, oni su svi za to, da se izmeni, a ako pitate one koji vole da popiju i da se malo nezgodno ponašaju oni nisu za to jer su svesni da bi oni imali problem. Ovde ne pričamo da se podigne kazna za nehatnu saobraćajku nego za umišljajnu. Kad sednete sa 2 promila alkohola u automobil, vi znate šta radite. Ne mojte reći pa nisam hteo. Ja se ovako pitam što se kriminalci muče sa ovim snajperima, eksplozivom, kad možeš samo da sedneš u auto pređeš u drugu stranu trake, posle kažeš "ja se malo zamislio", dobiješ nanogicu i ne rizikuješ da te neko osudi na 40 godina. Dolazimo do toga da život u saobraćaju ne vredi ništa", zaključuje Okanović.

Saobraćajni veštak i profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić kaže za Novu rs, da u ovoj zemlji zakonodavna vlast propisuje kolike su kazne i šta koliko košta i kako se za koje delo kažnjava."Osim toga, kazna mora da odgovara delu, prekršiocu, okolnostima i da ima represivni i kažnjivi deo. Prema tome, imajući u vidu da je zakonodavna vlast najpametniji organ ove države po definiciji , jer su najpamentini i najbolji među nama koje smo mi delegirali, oni propisuju šta i koliko nešto košta. Posle imamo sudsku vlast koja primenjujući te zakone koje su usvojili najpamentiji među nama i dali sudiji da izriče kazne od 3 do 12 godina robije. Ta izrečena kazna u rasponu od 3 do 12 godina i nije baš mala kazna. Da li neko zna šta je tri godine zatvora, pita se Vujanić.On kao primer navodi slučaj iz Bosne, iz tamošnjeg okružnog suda, gde je momak koji je udario dve devojke na raskrsnici koje su pretrčavale pešački kad je na njemu bilo crveno, a udario ih i pobegao sa mesta nesreće u Srbiju, gde se skrivao, posle čega je isporučen i osuđen je na 17 i po godina robije.

"Ove četiri poginule osobe su koštale četiri godine, a one dve poginule devojke 17. I šta ćemo reći:  da je onaj sudija prestrog, a ovaj preblag. Znači, to konkretno mora da odluči onaj ko sudi i zato je propisana kazna od 3 do 12 godina. Ja neću da kažem da je kazna od četiri godine pravilno odmerena jer nisam sudija. Bitno je šta se dogodilo i koje su okolnosti i koje su posledice,"zaključuje Vujanić.