Počinje sezona na srpskim kupalištima, a ova pravila morate da znate: Samo jedna greška može da vas košta glave

Visoke temperature i velike oscilacije, kao i velika vlažnost vazduha, izmamile su proteklih dana brojne kupače na omiljena izletišta i plaže. I dok neki biraju bazene i jezera sa uređenim plažama, drugi žele da pobegnu u nešto tišu i mirniju varijantu, pa često za osvežavanje biraju neuređene obale reka. Naši sagovornici ukazali su na nekoliko važnih stvari o kojima moramo voditi računa da se opuštajući dan u prirodi ne bi pretvorio u pakao. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je jedan pogrešan korak kupača može koštati glave. Evo kako da do toga ne dođe.

Na kupališta ne odlazite sami

Branislav Sadžaković, ronilac iz Mreže za opasnost Srbije, ispričao je ranije za portal Nova da se do sada gotovo nikada nije desio slučaj da osoba koja je nestala u vodi bude pronađena živa, zbog čega je veoma važno da na kupanje ne odlazite sami.

„Ljudi beže iz grada i buke u mir i tišinu, ali nažalost, tu ih sačekaju sve opasnosti tekućih voda. Najveći problem predstavlja to što ljudi često odlaze sami, bez toga da se jave nekome kuda idu i šta rade. To kasnije dosta otežava potragu jer se ne zna odakle početi“, kazao je ranije za Nova.rs Sadžaković.

Kupališta sa spasiocima

Stručnjaci smatraju da je jedino bezbedno mesto za kupanje, ono gde postoje spasilačke službe koje nadgledaju kupače, posebno zbog mogućih virova, uvala u dnu koje ne možemo videti sa površine, strujanja vode i slično. Ma koliko neko bio dobar plivač i dobro se snalazio u ovakvim situacijama, postoje okolnosti koje ne možemo predvideti i u tim situacijama najbezbednije je imati stručnjaka koji vam može ukazati pomoć.

Pripremite se pre ulaska u vodu

U sprečavanju nesreća izuzetno je bitno da kupač pripremi pre ulaska u vodu, u koju će obavezno ulaziti postepeno. To znači da nikako ne smemo sa sunčanja uskočiti pravo u vodu. Iako se misli da je ovo pravilo opštepoznato, iznenađujuće je koliko kupača ovo ne poštuje.

„Veliki broj kupača, posebno pripadnici mlađe populacije, nepripremljeni ulaze u vodu. Direktno sa sunca skaču u reku i tu dolazi do skupljanja krvnih sudova, tada se jave i srčani problemi“, napomenuo je naš sagovornik.

Bez alkohola i narkotika

Konzumacija psihoaktivnih supstanci, alkohola i narkotika, često kumuju tragedijama na kupalištima, na šta je u ranijem razgovoru za Nova.rs podsetio Goran Radivojević, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine.

„U 20 odsto od ukupnog broja davljenja reč je o neplivačima, a u čak 80 odsto slučajeva radi se o plivačima. Uzroci davljena su razni, neretko je reč o sportovima na vodi, ronjenju, međutim najčešći je korišćenje psihoaktivnih supstanci. Čovek koji je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, alkohola ili narkotika, veoma je ograničen u pogledu kretanja, bez obzira koliko dobar plivač bio. Kao što je i čovek, koji je pod dejstvom alkohola, ograničen u sposobnosti hodanja“, ispričao je ranije Radivojević, dodajući da se nikako ne smemo opuštati prilikom zabave pored vode u tolikoj meri da zaboravimo na svoju bezbednost.

Ne spasavajte ukoliko ne umete

Kako je Nova.rs ranije pisala, tragedije na vodi neretko postaju veće jer se u postupak spasavanja uključuju građani koji za to nisu obučeni. Takav je slučaj tragedije koja je potresla Srbiju 2016. godine, a koja se dogodila na Srebrnom jezeru, kada je jedan dečak upao u vodu, nakon čega je njegov brat skočio za njim da ga spase. Ni jedan, ni drugi nisu preživeli.

Upravo zbog ovakvih slučajeva, iako može delovati iznenađujuće, Radivojević je u ranijem razgovoru za portal Nova.rs istakao da je spasavanje jako rizičan posao i apelovao na sve građane da se ne upuštaju u tako nešto ukoliko ne znaju pravila, ali i ukoliko u svojoj blizini nemaju sredstva koja im mogu pomoći u tom procesu.

„Ukoliko nikoga niste spasili u vodi, pretpostavka je da vi to ne znate da radite. Potrebno je da znate da pomognete da biste se usudili da se upustite u takav proces i, naravno, da imate opremu. Uglavnom, što se tiče spasavanja, koriste se neka priručna sredstva. To su uglavnom neki plovni objekti, dušek, lopta ili neki predmet za izvlačenje poput konopca, vesla ili bilo šta drugo što bi moglo da se pruži davljeniku“, kazao je ranije Radivojević.

Predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine istakao je tada da je spasavanje komplikovani proces i da onaj koji nije obučen za to zapravo ni ne treba da prilazi davljeniku.

“Da bi neko bio spasilac, pre svega, mora načelno da zna pravila spasavanja. Prvo i osnovno je da brine o svom životu, jer ako dovede u pitanje svoj život, neće moći da pomogne davljeniku i tad više nije u pitanju jedna žrtva, nego dve. Znači, davljenik se isključivo spasava podsredstvom neke opreme, nikako drugačije”, naveo je naš sagovornik.

Bonus video: Srbin preživeo utapanje na Sartiju