"Razračunavanje dve moćne figure Dolovac i Stefanović": Član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice

Postupci za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu vodi se pred višim javnim tužilaštvima u Novom Sadu i Beogradu, kao i u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu (TOK). Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je danas da je Anketna komisija na osnovu svih uvida u postupke koji se vode posle pada nadstrešnice u Novom Sadu donela sumoran zaključak i da će ostvarivanje pravde za žrtve, kako je rekla, biti samo uzgredno u odnosu na radnje koje se dešavaju pred tri tužilaštva.

„Ono što dodatno ukazuje na to da država Srbija ne ispunjava standarde EU je činjenica da se paralelno sa ovim procesima odvijaju i ‘ping-pong’ razračunavanja između republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac i predsednika VJT u Beogradu Nenada Stefanovića“, rekao je Tanasije Marinković.

To se, kako je dodao, odvija jednim delom „zakulisno“, a jednim delom pred očima javnosti.

„Jer je Zagorka Dolovac 3. marta donela rešenje o supstituciji i odredila nadležnost TOK-a, ali samo kada je reč o prvookrivljenom u predmetu pred VJT, dakle menadžerki Infrastrukturi železnice, ne i kada je reč o dva člana Komisije za tehnički pregled. Postavlja se pitanje zašto ona sama razdvaja ta dva pitanja, odnosno zašto to ne upućuje VJT u Novi Sad“, upitao je Marinković.

A onda je, pojašnjava, 4. marta Nenad Stefanović zanemario to rešenje o supstituciji.

„Odnosno, izjavio je prigovor, ali i odmah podigao optužnicu. Kako je moguće tako brzo sastaviti optužnicu ako znamo da je naredba za sprovođenje istrage doneta 24. februara“, pita profesor Marinković.

Dodao je i da je pitanje zašto Stefanović nije sačekao da komisija odluči o njegovom prigovoru pa da, kako kaže, eventualno nakon toga podnese optužnicu.

„U tom ‘ping-pong’ razračunavanju ove dve moćne figure, Dolovac i Stefanović, odluka je u rukama komisije VJT koja odlučuje o prigovorima poput ovog rešanja o supstituciji. Po našim saznanjima, istekao je 30. marta rok do koga je komisija bila dužna ne samo da odluči, već i da dostavi tu odluku funkcionerima koji su u sporu pred njom“, naveo je Marinković.

Visoki savet tužilaštva je odredio da te odluke komisije nisu stvari za javnost.

„To je sasvim pogrešno, jer kad je reč o odlukama koje će tužilaštvo biti nadležno, to ne može biti zatvoreno za javnost. Anketna komisija, s obzirom da nema nikakvog osnova da ta odluka ne bude dostupna javnosti, pita – da li je ta komisija odlučila da odbije prigovor Stefanovića i potvrdi odluku Dolovac o nadležnosti TOK-a kada je rečl o menadžerki Infrastrukture železnice“, izjavio je Marinković.

Takođe, kaže, postavlja se pitanje odgovornosti Stefanovića „za prekršaje koje čini“.

„Sve ovo čemu svedočimo govori da je duboko urušen ugled tužilaštva u javnosti i poverenja koje uživa. To su sve razlozi zašto bi disciplinski tužilac Visokog saveta tužilaštva morao po službenoj dužnosti da pokrene postupak za razrešenje Nenada Stefanovića sa funkcije predsenika VJT, a potom da disciplinska komisija pokrene postupak za njegovo razrešenje i sa tužilačke funkcije“, naglasio je Marinković.

Profesor Pravnog fakulteta podseća i da je više od 600 sudija i tužilaca izrazilo osudu javnih nastupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojima se utiče na njihov rad.

„Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva su morali sami po službenoj dužnosti da osude takve postupke. Ako nisu shvatile, njihove kolege su njima već izglasale nepoverenje“, zaključio je Marinković.

Đurđić: Neravnopravnost osumnjičenih

Sudija Apelacionog suda u penziji i član Anketne komisije Savo Đurđić rekao je da je ravnopravnost svih osumnjičenih u slučaju nadstrešnice, nemoguća u državi u kojoj se Ustav Srbije krši sa vrha vlasti.

„Da li su svi osumnjičeni ravnopravni u predmetu nadstrešnice, to je pitanje na koje odgovaram pitanjem svima nama – da li očekujete da u državi u kojoj se sa vrha Republike krši Ustav, selektivno sprovodi zakon, da se tako nešto dogodi“, kazao je.

Tim pre što se, dodaje, javni resursi – policija, BIA, pravosuđe, čest koriste na granici dozvoljenog ili preko te granice, prenosi N1info.

„Da li je bilo ravnopravno određivanje mere pritvora – moj odgovor je negativan, nije je bilo. Sve to otkriva veliku manu u postupanju naših pravosudnih organa – nedovoljna transparentnost, nedovoljna sinhronizacija i nedovoljna hitnost u postupanjima“, kaže Đurđić.