Ovo su lokacije na kojima vrebaju nove kamere u Beogradu: Automatski registruju ove prekršaje, vozači oprez pred praznike

Nove kamere postavljene su na Čukarici, na raskrsnici Trgovačke i Jablaničke ulice, u Starom Gradu, odnosno na raskrsnici Gospodar Jovanove i Francuske ulice, zatim na Novom Beogradu, na rasksnici Bulevara Mihajla Pupina i Milentija Popovića, kao i na Paliluli, na raskrsnici Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice i na Zvezdari, u Bulevaru kralja Aleksandra kod pijace Đeram.

Kako je objasnio Damir Okanović, za portal Nova.rs, kamere kao sistem bezbednosti nisu neka novina u glavnom gradu, godinama se koriste, ali da su današnje kamere drastično naprednije.

"Devedesetih godina one su prestale da funkcionišu zbog stanja u kom je bila država. U 2008. godini puno je prepoznata važnost ovih uređaja i tada je donešena odluka da se 1,2 procenata od svake polise osiguranja da za uspostavljanje sigurnosnih kamera. Ova akcija je trajala nekih pet godina, ali je do dan danas ostalo nepoznato gde su te pare završile, jer ni jedna kamera nije obezbeđena iz tih sredstava", kaže Okanović.

Navodi da je postavljanje kamera postalo trend u mnogim opštinama u Srbiji, jer je određeni procenat od saobraćajnih kazni išao u njihove budžete. Zbog ove činjenice, veliki broj opština počeo je sam da finansira postavljanje tih kamera, dok je u Beogradu situacija malo drugačija, jer je u njemu uspostavljen, uslovno rečeno, sistem masovnog video nadzora, koji čini negde oko 1.000 kamera, ali nisu sve za snimanje prekršaja.

"One koje imaju tu namenu zabeležiće prekršaj, registarsku oznaku vozila, način kretanja vozila i još nekoliko činilaca. Kada se zabeleže ove informacije, preko registracije, vlasniku vozila se šalje upit ko je upravljao vozilom. Potom, ako nije vlasnik u pitanju, osoba koja je upravljala vozilom mora otići kod javnog beležnika da overi izjavu. Zatim ide prekršajna prijava, a u slučaju da se vozač ne izjasni, protiv njega se pokreće postupak zbog nedostavljanja informacija", objašnja direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Kako nam je objasnio, u Francuskoj je 2004. godine postavljen veliki broj kamera na saobraćajnicama, a rezultat je bio fenomenalan - duplo se smanjio broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u odnosu na prethodne godine.

"Nema sumnje da su kamere fenomenalna stvar. Nažalost, javljaju se dve dileme vezane za lokaciju postavljenih kamera i način na koje su one postavljene. Prvo, kamere bi trebalo da budu postavljane na mestima gde su česte saobraćajne nesreće, a ne na mesta gde su česti prekršaji. Drugo, kamera bi trebalo da bude uočljiva, jer nije cilj da bude kažnjavani, nego "smirivanje" učesnika u saobraćaju. Ali isto tako, treba biti dovoljno skrivena da bi beležila što veći broj prekršaja, a ne da se vozači primire samo na tom mestu kada je vide", objasnio je on.

Damir Okanović istakao je za Novu da savremene kamere mogu da beleže mnoge prekršaje, kao što je pogrešan smer kretanja, nepravilno odstojanje, preticanje preko pune linije, ali da to nije slučaj još uvek u našoj zemlji, te da je njihova primarna funkcija kod nas u rasvetljavanju saobraćajnih nezgoda.

"Dolazimo do jednog velikog problema. Prema procenama stručnjaka za Beograd je potrebno preko 400 kamera koje bi beležile prekršaje i kada bi bila takva situacija, da svaka od tih kamera zabeleži samo 10 prekršaja dnevno, to je oko 4000 prekršaja dnevno, što je 120.000 prekršaja mesečno. Prekršajni sud bi samo mogao da zatvori svoja vrata i da prestane da radi. Neophodne su ozbiljne reforme, da se unapredi sam sistem", zaključio je Okanović.