Okanović: Dosta pešačkih prelaza je izbrisano po gradu, na snazi izvesna revizija kada su u pitanju i semafori za pešake

Nedavno je semafor kod Trga Nikole Pašića pešake držao tri i po minuta, odnosno 210 sekundi. Sada je situacija drugačija i znatno je skraćeno vreme čekanja – na 90 sekundi, nakon čega je pešacima dato 15 sekundi da bezbedno pređu ulicu. Za Damira Okanovića, iz Komiteta za bezbednost, takva situacija je prihvatljiva.

On za N1 ističe da kada se radi projektovanje, tj. planiranje saobraćaja, uvek postoji „sukob“ između pešaka i motornog saobraćaja, te da sa jedne strane postoji težnja da omogući što veća propusnost raskrsnica, da što više motornih vozila može da prođe, dok sa druge strane postoje i zahtevi pešaka, objaljvuje N1.

„Neki će reći: pa lakše je pešacima da čekaju na crveno nego nama, automobilima, da stanemo i da pravimo gužvu automobilima. Ali opet treba malo razmisliti kako je pešacima da čekaju crveno svetlo kada su ekstremni vremenski uslovi, vrućine, velike zime, odnosno minusi, kiše i slično“, kaže on.

Okanović primećuje i da je trenutno, na snazi, kako kaže, izvesna revizija kada su u pitanju pešački prelazi i semafori za pešake.

„Dosta pešačkih prelaza je izbrisano po gradu. Na nekim pešačkim prelazima je sklonjen semafor pa je ostao samo obeleženi pešački prelaz, kao na primer što je u Karađorđevoj ulici. Dakle, neko se trudi da maksimalno ubrza motorni saobraćaj, što je za svaku pohvalu, ali ne mogu da se složim sa tim da to treba raditi na štetu bezbednosti pešaka“, objašnjava on.

Sekretarijat za saobraćaj adresa za pritužbe građana

Građanima savetuje da se, ukoliko se nađu u situaciji da im je neki pešački prelaz ukinut, obrate Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda.

„Ja sam siguran da će Sekretarijat razmotriti da li je u redu što su ukinuli određeni pešački prelaz ili ne. Inače u Beogradu ako pogledamo u samo naseljenom delu najugroženiji su pešaci, dakle ako pogledamo smrtne slučajeve u saobraćajnim nezgodama, u gradskom jezgru najviše ginu pešaci. U tom smislu grad je obavezan, odnosno ima dužnost da im obezbedi bezbedan prelazak, što znači da su to pešački prelazi koji su ofarbani, znači da je boja vidljiva, da su znaci vidljivi, da se stavljaju dodatni elementi zaštite kao što su vibrotrake, treptači i razni drugi elementi, ali u svakom slučaju nije dobro da se pešaci kreću po neobezbeđenim, odnosno nevidljivim pešačkim prelazima. I takođe još jedna stvar o kojoj treba razmišljati je da, npr. tamo gde je izbrisan pešački prelaz, stvara se situacija da je tu i dalje legalno pod određenim uslovima da se prelazi kolovoz, zato što nema pešačkog prelaza bližeg od 100 metara, a da li je to bezbedno, svakako da nije“, kaže sagovornik N1.

Okanović ističe da je potrebno naći balans, jer savremeni koncept saobraćaja kaže da se prednost ipak daje pešacima.

BONUS VIDEO: Od početka godine u saobraćaju strdalo 59 pešaka