Foto: Ljubica Sokić/Filip Krainčanić/Nova.rs, Shutterstock

Šta se krije iza naslova „Motkom otkinuo ženi uho, golu je dovezli u Urgentni centar“? Gde ova užasna vest o nasilju u porodici počinje, kako je tekla i gde se završila? Portal Nova.rs u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ donosi priču o tome kako su srpske socijalne, pravosudne i sve neformalne društvene institucije i mehanizmi ostavili žrtvu nasilja u limbu neizvesnosti, straha i patnje. I na kraju daje odgovor zašto će nam se takve priče ponovo desiti?

Presude nasilnicima daju vetar u leđa

Žene doživljavaju nasilje, tokom celog postupka ponovo prolaze kroz traume, a na kraju država je ta koja poručuje kako ne vidi i ne čuje žrtve.

Nikolija je mlada obrazovana žnea iz Pakovraća, kod Čačka. Ona je majka četvoro dece koja je preživela stravično nasilje. Na samom kraju, kada je nasilniku trebalo da se izrekne sudska presuda usledilo je još veće razočaranje.

Nikolijin suprug Goran se tereti za teži oblik krivičnog dela nasilje u porodici. Za ovo krivično delo je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, ali on nije dobio ni jednu godinu.

Veštak je ocenio da je Goran u trenutku nasilja bio neuračunljiv, što je sud uvažio i izrekao mu meru obaveznog lečenja na neodređeno.

To znači da bi se nasilnik mogao naći na slobodi već danas.

Foto:Ljubica Sokić/Nova.rs

Kako je istakla advokatica Irena Ilić, koja zastupa Nikoliju Vučković, razočaravajući ishod po žrtvu nasilja je upravo kazna koja je izrečena nasilniku.

“Propusti u vođenju postupka u vidu neosnovanog i nelogičnog odbijanja predloga podnetih od oštećene strane da se izvedu i drugi dokazi, a naročito novo veštačenje su doveli do izvricanja mere obaveznog lečenja okrivljenog G.V. kao upitne i necelishodne sankcije. Sve napred navedeno, doprinosi da se svaka žrtva nasilja oseća nebezbedno, te da se process viktimizacije nikada ne okonča”, istakla je Ilićeva.

“Ne osećam se bezbedno”

O samoj presudi je nekoliko reči imala i žrtva Nikolija V.

“Tužilaštvo i sudsko baš ne bih da mnogo komentarišem, mislim da su u mom slučaju podbacili. Sve je urađeno prebrzo, nedovoljno detaljno, presuda je prilično smešna s obzirom na moje povrede i moje stanje… Bruka je za sudstvo i tužilaštvo da toliko povreda dobijete za takvu kaznu”, ističe Nikolija.

Kako kaže, ona se sada oseća dobro i trudi se da ne razmišlja o svom bivšem suprugu.

“Trudim se da ne razmišljam, ne osećam se bezbedno”, ističe Nikolija, s obzirom na to da Goran nije završio iza rešetaka, već bi se mogao ponovo naći u žrtvinoj blizini.

Pročitajte još:

Upitana da li ima poverenja u institucije da će je zaštiti, ako to bude bilo potrebno, kratko i jasno je odgovorila:

“Ne, kako da imam poverenja kad je sve to tako prošlo? Oni su kada je trebalo da kažu, rekli da je to bilo ništa”.

Nedavno je uložena žalba u presudu, te se sada očekuje odgovor nadležnih organa.

Prevencija nasilja ne postoji u Srbiji

Kako tvrdi advokatica žrtve, zakon se ne sprovodi na pravi način, a nedovoljno pažnje se poklanja prevenciji od nasilja.

“Dakle, naše zakonodavne tendencije su i dalje usmerene na nepotrebno pooštravanje sankcija, a ne na uzroke na koje treba blagovremeno uticati”, ističe advokatica Irena Ilić.

Foto:Shutterstock

Prema našoj sagovornici fokus bi trebalo da bude na prevenciji nasilja, kojoj se u našoj državi uopšte ne poklanja pažnja. Prevencija, ohrabrivanje žrtava, kao i adekvatna reakcija nadležnih organa – recept za bolji rad institucija u slučajevima porodičnog nasilja.

“Smatram da je neophodno ohrabriti žrtve nasilja, da svaku inkriminisanu radnju usmerenu prema njima prijave nadležnim organima, a ne da čekaju da se to ponovi i postane nepodnošljivo. A da tada, pri prvoj prijavi, državni organi odreaguju adekvatno i da pruže zaštitu žrtvi, a nasilniku treba pristupiti edukativno i istog resocijalizovati, a ne samo kazniti. To je to jedini način da se svaka dalja viktimizacija zaustavi i zaštiti život, zdravlje i ličnost svakog pojedinca kao najviša univerzalna vrednost. Prevencija sama po sebi ne predstavlja samo pravno, već pre svega kulturološko pitanje. Zapravo, smatram da je od najranijeg uzrasta potrebno formirati pravilne modele i uzore, kako bi se afirmativne vrednosti blagovremeno uspostavile kako kod svakog pojedinca, tako i na širem planu, u smislu dobro poznate krilatice „bolje sprečiti, nego lečiti“, zaključila je Irena Ilić.

BONUS VIDEO: Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembar.

 

Komentari

Svi komentari (0)