1
Tačno 23 godine prošle su otkako je Aca Radović, navijač Crvene zvezde, tragično stradao tokom derbija održanog 1999. godine u Beogradu. Radović je ubijen brodskom raketom koju su sa suprotne, Partizanove tribine, ispalili navijači i za njegovo ubistvo nikada niko nije odgovarao, već samo za izazivanje opšte opasnosti.
Aca Radović bio je jedan od onih mladića koji je toliko voleo Crvenu zvezdu, da nijednu utakmicu nije propuštao, čak je i kobnog 30. oktobra 1999. odlučio da propusti utakmicu na kojoj je trebalo da igra, kako bi iz Opova, zajedno sa prijateljima, došao u Beograd. Na prvi pogled tog dana sve je teklo u najboljem redu. Tek odjednom sa tribina na kojima su bili Partizanovi navijači poletela je „kiša“ brodskih raketa koje su navijači, kako je kasnije utvrđeno, doneli iz Grčke. Bile su usmerene ka tribini na kojoj je Radović bio sa svojim drugarima…
Na Zvezdinoj tribini je nastao metež i komešanje i u prvi mah svi su pomislili da je došlo do tuče, što odavno nije neuobičajeno za ovakve sportske manifestacije. Međutim, stadionom se brzo pronela vest da je jedan od navijača pogođen raketom u vrat. Radoviću nije bilo spasa i ubrzo nakon što je pogođen, preminuo je od zadobijenih povreda na licu mesta. Utakmica se nastavila kao da se ništa nije dogodilo.
Milan Terzić, prijatelj Ace Radovića sa kojim je bio kobnog dana na tribini, kaže da ga je taj projektil pogodio tik ispod jabučice i zario mu se pod uglom od 90 stepeni.
„Posle prvog Partizanovog gola na severu je nastao tajac. Bilo je to u 16, 17 minutu. Na suprotnoj strani Partizanovi navijači su se burno radovali. Praštalo od petardi, dimnih bombi i raketa. Nas trojica smo stajali. Na dva-tri metra od nas primetio sam da nešto leti ka nama. Čuo sam Acin krik. Sručio se kraj mene. Taj beli predmet, nalik na čep od šampanjca, kažu da je bila neka raketa, pogodio ga je u prednji deo vrata. Zario mu se ispod jabučice. Tada je počelo da varniči, kidalo mu je grudi, gušilo ga. Krv mu je šiknula i oblila ga po licu. Pridigli smo ga, pokušavajući da mu pomognemo. Prihvatio sam ga u naručje. Nije stigao ništa da kaže… Bio sam nemoćan, a umirao mi je na rukama. Sve je trajalo kratko, možda desetak sekundi, a činilo mi se kao večnost. To čudo ga je pogodilo pod uglom od devedeset stepeni. Siguran sam da nije moglo da doleti sa severne tribine. Došlo je to sa “juga”.
Dvadesetak godina kasnije, u razgovoru za BBC, opisujući taj dan, Radovićev otac Tomislav prepričao je šta se događalo i otkrio da je Radovića na atletsku stazu izneo neki mladić.
„Doktori su mi rekli da mu nije bilo spasa. Pogođena je glavna arterija. Momak koji ga je sa tribine izneo na atletsku stazu rekao je da je Aca odmah bio mrtav“, prisetio se.
Pokrenuta je istraga ovog događaja, kojim je utvrđeno da su brodske rakete stigle u torbama prve ekipe, da bi kroz prozor svlačionice crno-belih bile dodate navijačima. Privedeno je i saslušano 154 osoba, ali za krivično delo ubistvo niko nikada nije odgovarao. Nije čak ni pronađena osoba koja je ispalila kobnu raketu u pravcu tribine na kojoj su bili Zvezdini navijači, niti je odgovornost snosio bilo ko iz kluba zbog navoda da je opasna pirotehnika stigla na stadion upravo preko igrača.
Među optuženima je bio i ekonom Partizana koji je odgovarao za saučesništvo, a na kraju je osam ljudi osuđeno na zatvorske kazne od osam do 23 meseca. Majk Halkijević osuđen je godinu dana i jedanaest meseci; Nenad Kecojević, Zoran Živanović Čegi, Časlav Kurandić i Mirko Urban na po godinu i po, Aleksandar Aleksić na 20 meseci, dok su Dragan Petronić i Srđan Šalipurović osuđeni na po pola godine. Bili su optuženi za izazivanje opšte opasnosti.
Acin otac Radoslav prokomentarisao je u razgovoru sa reporterima BBC-ja da smatra da krivično delo nije kvalifikovano na pravi način.
Bonus video: Turci divljaju na Marakani, navijači bacaju baklje i stolice sa tribina
