Monstruozni zločin koji je potresao Srbiju i dan danas budi jezu: Reči devojke na samrti razotkrile surovog ubicu

Noćna mora je počela u toploj letnjoj noći, 2. jula 1996. godine, kada je patrola saobraćajne policije ugledala stravičan prizor na auto-putu, u blizini naplatne rampe u Jagodini. Prvo su pomislili da im se pričinjava ono što vide, poput neke scene iz horor filma, a onda se ispostavilo da je to devojka, koja je bila potpuno naga i čije je telo bilo potpuno prekriveno opekotinama. Nekim čudom, još je bila živa. Osim opekotina, imala je i tešku ranu na glavi.

Počela je trka sa vremenom.

Policiji je bio važan svaki minut, jer je žrtva bila u izuzetno teškom stanju i mogla je svakog tenutka da premine. Prvo je trebalo utvrditi njen identitet, a tek onda započeti istragu, rekonstruisati šta se tačno dogodilo i ko je odgovoran, sakupiti dovoljno dokaza, identifikovati osumnjičenog i poslati na sud.

Žrtva je identifikovana kao Jelena Đorđević, studentkinja iz Jagodine, koja je kobne noći stopirala na auto-putu. Imala je nepunih 19 godina.

Policajci pomislili da se dogodila nesreća

Policajci su je ugledali oko 3.40 časova dok je teturala zaustavnom trakom auto-puta. Policajci su prvo mislili da su ugledali nešto što nije sa ovoga sveta, stali su, uključili rotaciju. Prvo su pomislili da je u pitanju neka stravična automobilska nesreća, da se automobil u kojem je bila negde prevrnuo i zapalio, a da se ona izvukla iz olupine. Nije bilo mnogo vremena za razmišljanje, pa su odmah pozvali Hitnu pomoć, a devojku su ogrnuli šatorskim krilom koje su pronašli u kolima. Nju su stavili na zadnje sedište do dolaska medicinske ekipe.

Ispostavilo se da nije u pitanju nikakva saobraćajna nesreća. Žrtva je uspela da izusti da je silovana i napadnuta. Hitna pomoć ju je prevezla u bolnicu, gde je operisana odmah po prijemu. Počela je borba za njen život, sa minimalnim šansama za uspeh. Skoro celo telo je bilo prekriveno teškim opekotinama, lekari su procenili da je u pitanju oko 80 odsto tela.  Imala je i teške povrede glave. Ipak, uprkos teškom zdravstvenom stanju, inspektori su počeli da je ispituju šta se dogodilo. Skupljajući poslednju snagu, Jelena je započela priču.

Policajcima je rekla da je pošla kod drugarice i da je stopirala i da se zaustavila "zastava 101", jedan od najpopularnijih zastavinih modela koji su iz milošte zvali "kec" ili "stojadin". Automobil je bio žute boje, a vozač je izgledao kao prosečan čovek, puniji sa punijom donjom usnom. Jelena je rekla da joj je, iz nekog razloga, ličio na nekog majstora, molera, vodoinstalatera, mehaničara.

Procenila je da ima oko 40 godina. Čovek je Jeleni rekao da mu nije problem da je poveze do Ćuprije, gde joj živi drugarica kod koje je krenula.

Polio benzinom i zapalio

Uporedo je počela i istraga na terenu. Policajci su pronašli i lice mesta gde je napadač, tada još neidentifikovan, deojku silovao, tukao, polio benzinom i zapalio. Tu ju je i ostavio, mislivši da je mrtva. To je bilo kukuruzno polje, koje ga je zaštitilo od neželjenih pogleda.

Jelena je ušla u žutu "zastavu 101" i krenuli su, ali posle desetak minuta je vozač rekao da mora da skrene ka obližnjem mestu Mijatovac, kako bi uzeo benzin od prijatelja. Jeleni se ništa nije učinilo sumnjivim. Ali, umesto da se zaustave u Mijatovcu, vozač je dodao gas i odvezao automobil poljskim putem do njive koja je bila pod kukuruzom. Kada su se zaustavili u njivi, devojka je pokušaala da pobegne, ali je napadač izvadio pištolj i uperio ga u bespomoćnu devojku.

Siledžija je pocepao žrtvi haljinu, zapretio joj da će je ubiti ukoliko bude vikala. Silovao je nesrećnu devojku, a nakon seksualnog napada, žrtva je rekla da će morati da zatraži lekarsku pomoć. On ju je stavio na prednje sedište, predstavio joj se kao doktor Dragiša i krenuo da je vozi. Dovezli su se do betonske ograde u selu Končevo. Izveo je Jelenu iz kola i počeo da je udara u glavu drškom pištolja. Prestao je da je udara tek kada se onesvestila. Monstrum ju je tada polio benziinom i zapalio. Pre nego što je otišao, napadač je pucao u pravcu devojke koja je bila u plamenu, nameravajući da je likvidira.

Žrtva je uspela nekako da ugasi plamen, a potom je krenula da potraži pomoć i tako je izašla na auto-put.

Policija je imala iskaz žrtve gde je bilo i detalja koji su pomogli u istrazi, ali je bilo potrebno i pronaći materijalne tragove koji će potkrepiti optužnicu. Počela je potraga za izvršiocem, ali i pretraga terena.

Tada nije bilo ni kamera za video-nadzor, ni mobilnih telefona, ni DNK tragova. Ali, na strani policije bila je ogorčena javnost, koja je za stravičan zločin saznala iz medija. Ispostavilo se da napad na Jelenu nije prvo zlodelo koje je počinio taj monstrum. Ispostavilo se da je nešto slično pokušao nekoliko meseci ranije, kada je hteo da siluje jednu devojku, koja je uspela da pobegne i požali se jednom prijatelju. Nesuđena žrtva zapamtila je tip automobila i registarske tablice i rekla ih svom prijatelju, koji je pronašao vlasnika i prebio ga. Kada je pročitao šta se dogodilo nesrećnoj devojci, iz opisa je shvatio da je u pitanju isti čovek, otišao je u policiju i ispričao šta se dogodilo njegovoj prijateljici.

Napadač se zvao Mlađa Milovanović, čovek čije je ime postalo sinonim za monstrume.

Policija je uhapsila Milovanovića. On je fotografisan a njegova fotografija je odneta na prepoznavanje Jeleni koja je ležala u bolničkoj postelji. Pokazano joj je nekoliko fotografija, a ona je prepoznala monstruma. Bio je to Milovanović. To je bilo poslednje što je ova hrabra devojka, koja nije htela da se preda dok zlikovac koji joj je naneo toliki bol ne bude uhapšen, uradila. Istog dana pala je u komu i preminula.

Policija je raspolagala i drugim dokazima, koji su potvrđivali priču devojke koja nije dočekala presudu. Jedan od dokaza pronađen je na njivi kukuruza, gde je Milovanović zlostavljao devojku. Naime, dok je vozio po njivi i gazio stabla kukuruza, na nekim listovima ostala je šara automobilskih guma. Kada je ta šara upoređena sa onim na "zastavi 101" koju je vozio Milovanović, došlo je do poklapanja.

Mlađa Miovanović je osuđen je na smrtnu kaznu. Ipak, najstroža kazna je u međuvremenu prestala da se primenjuje, pa je smrtna kazna preinačena u kaznu zatvora od 40 godina.

Mlađa Milovanović umro je u novembru 2023. godine, u zatvoru u Nišu. Do kraja života je tvrdio da nije počinio zločin zbog kog je osuđen.