0
Tog 5. marta 1974. godine sa četvrtog sprata Drugog paviljona Studentskog grada na Novom Beogradu u smrt je skočila studentkinja Livija Balnožan kako bi se spasila od silovatelja. Mlada devojka skokom se spasila izvesnog M. S. koji je kobnog dana pokušao da je siluje u sobi 651. Ovaj slučaj i dan danas je pod velom misterije, a brojne sumnje nikada nisu rasvetljene. Ipak, ova tragedija otvorila je pitanje grupe muškaraca koji su godinama terorisali studente u Studenjaku, a kojima niko ništa nije mogao.
U trenutku smrti, Livija je imala tek 22 godine i život je bio pred njom. Preminula je od posledica pada u Zemunskoj bolnici, a napadači do dana nisu odgovarali.
Kolege i prijatelji su Liviju opisali kao vedru devojku, željnu života, koja je tek trebalo da živi. Njen osmeh krasio je Studenjak, a mnogo studenti su nakon zločina govorili i da je ovakva tragedija mogla da bude očekivana.
Prstom su ukazali na izvesnog M. S. koji je duže vreme uhodio Liviju. Koleginice su ispričale da je kobnog dana upravo M. S. oko 18 časova pozvao Liviju da dođe na proslavu rođendana.
„Simović je pozvao Liviju sa kojom se navodno „zabavljao nekoliko dana“, kako je tvrdio, da dođe kod njega u sobu na proslavu rođendana. Obećao je da će se skupiti pristojno društvo, slušaće ploče. Livija je oko 19 časova zakucala na vrata sobe 651 i tamo zatekla samo M. S. On je odmah zaključao vrata i počeo da je napada. Nesrećna Livija je pokušala da se odbrani i pobegne, ali napadač nije staja. Tada je istrčala na terasu sobe i skočila“, pisao je beogradski portal Kaldrma.
Pročitajte još:
Za ubistvo Livije do danas niko nije odgovorao, a M. S. nikada nije odgovorao. Zapravo niko nije bio osuđen za smrt mlade devojke.
Banatsko Novo Selo, odakle je Livija rodom, i dan danas pamti smrti ove devojke.
„Prolazniče, ako ovuda prođeš, ovde ako zastaneš, otkini sa livade jedan cvet i ostavi ga pored mog krsta. Jer sam i ja bila kao taj cvet“, reči su koje su uklesane na spomeniku Livije Balnožan, na lokalnom groblju u njenom rodnom mestu.
Portal Kaldrma pisao je ranije i da su mnogi studenti tvrdili su tada da se ovaj strašni događaj u pomenutoj sobi mogao i očekivati. U njoj je bio štab „akademskog“ podzemlja. To je bila soba glavnog ideologa i šefa družine, izvesno Zeke Pećanca.
„U to vreme Studenjak je vrveo od propalih studenata i siledžija. Bilo je tu i onih koji su pravo sa izdržavanja neke zatvorske kazne zauzimali mesto u nekoj od soba. Njih dvadesetak je terorisalo oko 7.000 stanara. Upadali bi u sobe i pretukli pojedince, sve dok su njihovi privatni komisioni uveliko radili ispred menze“, pisala je Kaldrma.
O tragičnoj smrti Livije pisalo se godinama nakon svega što se desilo. Ipak, nekoliko meseci kasnije, identična tragedija potresla je javnost.
Naime, učenica Medicinske škole Milica Kostić (18) izvršila je samoubistvo 2. septembra 1974. godine skočivši sa 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu nakon što je pet mladića pokušalo da je siluje. Bežeći od manijaka, u nameri da sačuva svoju čast, Milica je tragično okončala svoj život, a na današnji dan navršava se 47 godina od stravične tragedije koja i dan danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Jedan od nasilnika je Milicu na prevaru odveo do 11. sprata zgrade, tako što ju je zamolio za uslugu, odnosno da krene s njim kako bi ona navodno pozvala njegovu devojku Draganu. Uvukli su je u stan, usledila je borba s četvoricom manijaka, a nesrećna devojka je, videvši da joj nema spasa, odlučila da skoči kroz prozor 11. sprata.
Ostaće upamćene i njene reči koje je rekla inspektoru u bolnici.
Pročitajte još:
„Ja sam sama skočila kroz prozor. Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.“
Borba Milice u bolnici je trajala dva dana, sve dok nije preminula.
Smrt Milice Kostić inspirisala je pesnika Velizara Šofranca da napiše tekst pesme „Ona spava“, a muziku je ubrzo komponovao Kornelije Kovač. Publici je predstavljena kada je Zdravko Čolić otpevao i s njom pobedio na Hit paradi u novembru 1974. godine.
VIDEO: Udes u Nišu: Povređeni policajci
