Foto: Privatna arhiva

Nišlijka T.S. (32), čiji je trogodišnji sin G.S. pod još nerazjašnjenim okolnostima zadobio opekotine od kojih je preminuo 28. januara, ponovo će biti veštačena do kraja meseca, kako bi se ustanovilo da li je sposobna da učestvuje u sudskom postupku. Protiv nje je podneta krivična prijava za zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica, ali je psihijatrijsko veštačenje, koje je po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva obavljeno aprila ove godine, pokazalo da je privremeno procesno nesposobna.

Olivera Mladenović, portparol Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu saopštila je danas da će se T.S. pred psihijatrima naći u drugoj polovini septembra.

„Novo veštačenje treba da pokaže da li je osumnjičena sposobna da učestvuje u sudskom postupku od čega zavisi da li će biti i krivično gonjena“,  rekla je Mladenović.

Kako saznajemo, od rezultata tog veštačenja zavisi i odluka Centra za socijalni rad o zahtevu koju su T.S. i njen suprug G.S. podneli ovoj ustanovi, a tiče se vraćanja dvoje dece koja su im oduzeta nakon tragedije. Mališani koji sada imaju godinu i pet i po godina, ovu odluku čekaju u hraniteljskim porodicama.

Lidija Stanković, pomoćnik direktora niškog Centra za socijalni rad potvrdila je da su roditelji izrazili želju da preuzmu svoju decu.

„Zajednički radimo na ojačavanju njihovih roditeljskih kapaciteta i na stvaranju uslova za povratak dece u matičnu porodicu. Taj postupak ide svojim tokom, a konačna odluka o daljoj brizi nad decom biće doneta kada se za to steknu uslovi“, objasnila je Stanković.

Kada će deca biti vraćena i da li će se to uopšte desiti, umnogome zavisi i od rezultata veštačenja T.S. koje će, kao i prvi put, biti obavljeno u Psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici. Prvo veštačenje, obavljeno u aprilu ove godine, pokazalo je da su njene intelektualne sposobnosti ograničene, zbog čega ne može da shvati značaj procesnih radnji koje bi se u krivičnom postupku protiv nje preduzimale.

Branilac T.S., advokat Miroslav Ristić, izrazio je sumnju da će, s obzirom na njeno psihičko stanje, njegova klijentkinja ikada biti optužena za delo za koje se tereti. Međutim, smatra da ne postoje zakonske pretpostavke ni za pokretanje postupka za izricanje mere obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, koju zakon predviđa u slučaju da je izvršilac delo počinio u stanju privremenog ili trajnog duševnog oboljenja ili duševne poremećenosti.

„Kod moje klijentkinje ne postoji duševni poremećaj koji bi zahtevao da se prema njoj izrekne mera obaveznog lečenja. Veštačenjem u Psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici ustanovljeno je da je ona u vreme izvršenja dela bila bitno smanjeno uračunljiva, ali da takvo stanje nije posledica duševnog oboljenja. Međutim, zbog svog psihičkog stanja je procesno nesposobna pa krivična prijava protiv nje treba da bude odbačena“, navodi Ristić.

Trogodišnjak je preminuo u stanu svoje bake D.T. u ulici Nova železnička kolonija nakon što se, kako su njih dve tada kazale ekipi Hitne pomoći a zatim i policiji, popario vrelom vodom iz tuša. One su tada objasnile da je mališan izmakao njihovoj pažnji dok su hranile i oblačile ostalo dvoje dece T.S. Tvrdile su da je dečak nakon povređivanja bio živ te da su ga namazale mašću za opekotine a da su primetile da ne diše tek oko tri sata ujutro.

Međutim, na saslušanju pred Osnovnim javnim tužilaštvom T.S. se branila ćutanjem a njena majka, protiv koje je takođe podneta krivična prijava za isto delo u redovnom postupku, je promenila prvobitnu izjavu. Tvrdila je da ni ona, ni T.S. nisu bile prisutne u vreme povređivanja trogodišnjaka, odnosno da su u to vreme bile u Centru za socijalni rad. Prema navodima D.T., njena jedanaestogodišnja ćerka je bila ta koja je kupala mališane i G.S. poparila vrelom vodom. Njene navode potvrdila je i jedanaestogodišnjakinja koja ima status posebno osetljivog svedoka.

Obdukcija je pokazala da je trogodišnjak zadobio bezuslovno smrtonosne povrede jer je imao duboke opekotine na preko 90 odsto tela. Nalaz patologa doveo je u sumnju navode da je dečak bio živ još nekoliko sati nakon povređivanja.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar