Likvidacija Momira Gavrilovića: Istraga u senci afera

Momir Gavrilović zvani Gavra ili Moca, poznat i pod ratnim imenom "pukovnik Perić" ubijen je 3. avgusta 2001. godine oko 22 časa na parkingu ispred zgrade broj 15 u ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu.Prema pisanju medija na Gavrića su pucale najverovatnije dve osobe iz automatskog pištolja M-84 "Škorpion" kalibra 7,65 mm sa prigušivačem, koji su prema tadašnjim izjavama seli u sivi mercedes beogradskih tablica sa početnim brojem 444 i pobegli u nepoznatom pravcu. Policija je po uobičajenom scenariju blokirala ceo kraj, ali tragovi, koji bi mogli dovesti do napadača nisu pronađeni. Isprva nije saopšteno ko je zapravo ubijeni, pa su počela razna nagađanja. Tek dva dana kasnije, mediji su objavili da je ubijen bivši radnik Državne bezbednosti Momir Gavrilović.Javnost se ustalasala kada se saznalo da je na dan ubistva Gavrilović bio na sastanku u kabinetu Vojislava Koštunice u zgradi SIV gde se sastao sa Radetom Bulatovićem, tadašnjim savetnikom za nacionalnu bezbednost (kasnije bio direktor BIA i ambasador Srbije u Ukrajini), Gradimirom Nalićem tadašnjim savetnikom za ljudska prava i tadašnjom šeficom Koštuničinog kabineta Ljiljanom Nedeljković.Samo saznanje s kim se Gavrić par sati pre ubistva sastao ustalasala je javnost. Policija je i dalje ćutala, da bi četiri dana od Gavrilovićevog ubistva sazvana konferencija za mediji. Na toj konferenciji osim visokih funkcionera policije pojavio se i tadašnji načelnik RDB Goran Petrović, koji je punih 12 godina radio da ubijenim.Policijski funkcioneri nisu ništa mogli da kažu o nekim novim detaljima istrage, jer ih nije bilo. Ni sama policija nije našla neke bitne tragove na mestu zločina, koji bi ih odveli do likvidatora. Na toj konferenciji jedino pročitan je Gavrilovićev personalni dosije, odnosno odabrani detalji. Mediji su tako saznali da je ubijeni Gavrilović u DB radio od 1979. do 1999.Bio je zaposlen u Beogradskom centru RDB, a po potrebama službe službovao je u Somboru i Uroševcu na Kosovu i Metohiji. Interesantno je da je ovom prilikom bila prećutana Gavrilovićeva ratna karijera u ondašnjoj Republici Srpskoj Krajni u periodu od 1991-1995. gde je navodno i dobio ratni čin pukovnika dok je radio u tamošnjem Ministarstvu odbrane ili policiji, kao i da je u istočnoj Slavoniji bio jedan od komandnata tamošnjih oružanih formacija, kao i savetnik za bezbednost Milana Martića, kao i da je iz Službe otišao zbog neke navodne afere. Spominjalo se i da je ubijeni Gavrilović bio na posebnoj vezi sa tadašnjim svemogućim načelnikom Jovicom Stanišićem, koji mu je davao poverljive podatke.Svi motivi ubistva čoveka koji je previše znaoUbistvo Momira Gavrilovića odjeknulo je u srpskoj javnosti. Čak ni 19 godina od ove likvidacije nije otkriven pravi razlog, ali zato lansiran je veliki broj motiva, ali je sve ostalo na nivou nagađanja. Ono što je ostalo nejasno do dana današnjeg jeste da li su ovi motivi stvarno uzrok za Gavrilovićevo ubistvo ili su zapravo mamac pošto je usledio politički skandal na relaciji kabinet Vojsilava Koštunice i Vlade Srbije oko toga ko je umešan u veliku korupciju i saradnju sa kriminalcima, kojima je omogućen prolaz u vrhove vlasti.Prvi motiv vezuje se sa sastanak Momira Gavrilovića i Koštuničinih saradnika. Međutim u medijima se navodi da je bio jedan, ali zapravo bila su tri sastanka. Zapravo koban po ovog bivšeg operativca RDB je bio treći sastanak kada je i ubijen. Odmah posle ubistva Koštuničina Demokratska stranka Srbije (DSS) optužila je na sav glas da su Gavrilovića ubile nepoznate snage zato što je predao dokumenta koja optužuju tadašnju Vladu Srbije i Demokratsku stranku za korupciju i brojne afere.Gavrilović je došao u Koštuničin kabinet navodno zabrinut zbog stepena kriminalizacije srpskog društva, i želeo je da ukaže na prodor kriminala u privredni život.Drugi motiv koji se spominje je delovanje pojedinih klanova. Prema ovom motivu glavni razlog zašto je Gavrilović ubijen leži u tome što je ovaj bivši DB operativac kolegama iz Javne bezbednosti navodno saopštio neka svoja saznanja o likvidaciji novinara, urednika i vlasnika novine Dnevni Telegraf i nedeljnika "Evropljanin" Slavka Ćuruvije, koji je izneo dokaze o saradnji pojedinih ljudi iz kabineta Zorana Đinđića sa surčinsko-zemunskim klanom. Njegova navodna namera da sve to javno otkrije bila je glavni razlog da i sam ubrzo postane žrtva.Lider radikala Vojsilav Šešelj se takođe ubrzo oglasio povodom ubistva Momira Gavrilovića i na konferenciji za novinare saopštio da poseduje dokument prema kome je tadašnji RDB pratio Gavrilovića uoči ubistva. Navodno su tad neki bivši funkcioneri tvrdili da je taj papir koji je Šešelj tada pokazivao bio stvaran.Ubistvo kao povod za političke obračuneUbistvo Momira Gavrilovića poslužilo je kao odličan argument za borbu u političkoj areni na relaciji DSS -DS i ostatak DOS-a. U medijima su svakodnevno pljuštale optužbe o tome ko stoji iza ubistva Gavrilovića. Varnice su posebno sevale na relaciji saradnici predsednika SRJ i saradnika Zorana Đinđića. Saradnici dvojice politički najmoćnijih ljudi međusobno su se optuživali za kriminalne poslove i saradnju sa mafijom. Tadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Beba Popović tada je spominjao da je policija morala da zbog ubistva Gavrilovića sasluša Ljiljanu Nedeljković, bivšu šeficu kabineta Vojsilava Koštunice. On ju je tad optužio da zna ko je ubio Gavrilovića, jer ga je odvratila od puta u Beč i pozvala telefonom da dođe na sastanak u kabinet. Popović je tvrdio da je Gavrilović bio jedan od ključnih svedoka svih kriminalnih aktivnosti DB, koja su se desila posle 5. oktobra 2000. i brojnih pljački."Bio je ključni svedok svega toga, a počeo je da priča. Nije bio dovoljno čvrst, plašio se, video je da dolazi do promena, nije bio glup da to ne shvati", rekao je tada Popović i zaključio da je to pravi razlog njegovog ubistva.Ubistvo Momira Gavrilovića iskorišćeno je i za pokušaj obračuna među zaraćenim tadašnjim kriminalnim grupama. Više od godinu dana posle ubistva Ljiljana Buha tadašnja supruga Ljubiše Buhe Čumeta, bila je primorana od vođa zemunskog klana da javno optuži svog supruga za niz krivičnih dela, što je navela u otvorenom pismu predsedniku Koštunici. U pismu je, između ostalog, tvrdila da je ubistvo Gavrilovića izvršio Čumetov saradnik Dragan Nikolić zvani Teča, ali ta teza je ostala do kraja na klimavim nogama i bez dovoljnih čvrstih i konkretnih dokaza, a tužilaštvo je odbacilo tu krivičnu prijavu i te navode.Prijava je tad bila podneta i protiv Ljubiše Buhe Čumeta, ali je ona odbačena. Međutim, otvoreno se sumnjalo da je podnošenje krivičnih prijava protiv Čumeta i "Teče" Nikolića imao za cilj za kompromitaciju Ljubiše Buhe Čumeta, sa kojim je tužilaštvo već vodilo pregovore o  dobijanju statusa svedoka saradnika u zamenu za svedočenje protiv zemunskog klana i Milorada Ulemeka Legije.U srpskoj javnosti pojavio se i navodno neki Gavrilovćev dosije u kome se tvrdilo da je učestvovao u više likvidacija, da je imao privatni zatvor, ucenjivao imućne, bavio se reketiranjem. Međutim, i ovo se ispostavilo kao još jedna laž i medijska manipulacija, koja je imala za cilj da ubijenog Gavrilovića pokaže u lošem svetlu. Ko je iza svega toga stajao do danas je ostalo nepoznato.Ipak, istina je bila da je odmah posle bombardovanja 1999. Gavrilović napustio DB i počeo da se bavi privatnim poslom. Iza sebe nije ostavio nikakve pisane tragove ili beleške o svom radu, ali ni o poslednjim sastancima u Koštuničinom kabinetu. Kakva je bila sadržina razgovora i danas je ostala tajna.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram