Foto: Arhiva

Kako je Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja uspeo da se od osumnjičenog ubice karatiste Vlastimira Miloševića, pretvori za samo pola godine u saučesnika nepoznatog likvidatora, pitanje je koje nezavisni mediji postavljaju pune dve godine. Iako je od početka jasno da je do ovog preokreta došlo nakon što je veštak promenio iskaz, novo svetlo na čitav slučaj bacio je aktuelni ministar policije Aleksandar Vulin, koji je nakon hapšenja Belivuka naveo da se "više nikad neće deseti da Belivukov DNK trag nestane sa mesta zločina", aludirajući na onaj što je misteriozno nestao sa kapije zgrade u kojoj je Milošević stanovao u Ulici 27. marta.

Pomenuti DNK trag bio je, kako je to izjavila docent Biološkog fakulteta i sudski veštak Milica Keckarević -Marković,  plod „nesporazuma u komunikaciji s policijom“.

Da je DNK na kapiji pronađen bilo je navedeno u krivičnoj prijavi protiv Belivuka koja je tužilaštvu podneta nakon ubistva Miloševića, i upravo je zbog njega on i osumnjičen da je bio neposredni izvršilac zločina. Šest meseci kasnije, podignuta je optužnica za neuporedivo blaže delo,  ali se taj DNK trag u njoj nije pominjao, kao ni kasnije tokom suđenja.

Vlastimir Milošević Foto: Facebook

Tokom saslušanja pred sudom Keckarević – Marković  je izjavila da je veštačila DNK tragove pronađene na dva automobila i to – „škodi“ s koje je Belivuk skinuo tablice što za odbranu nije ni bilo sporno, kao i da „mazde“ koju su ubice koristile prilikom zločina.

Belivukovi advokati morali su pošto poto da dovedu u pitanje tragove sa „mazde“, pa je tako i veštak Keckarević-Marković tvrdila da je taj trag ustvario bio mešovit, odnosno da nije pripadao samo jednoj osobi, kao i da je nemoguće povezati ga tačno s Belivukom.

Takođe, u njenom konačnom izveštaju ne spominje se trag pronađen na kapiji, a na pitanje kako je nestao na putu od krivične prijave, njenog nalaza i na kraju optužnice, Keckarević-Marković je rekla da je došlo do nesporazuma u komunikaciji s policijom, i da Belivukov trag nikad nije pronađen na kapiji.

Upravo ova tvrdnja bila je dovoljna da sa Belivuka skine sumnju da je počinio zločin, dok je ona druga koja se ticala mešovitog DNK traga pronađenom na „mazdi“, bila dovoljna da baci sumnju da je u zločinu učestvovao i kao pomagač.

Zašto se tužilac Aleksandar Isailović nije bavio „nesporazumom“ veštaka sa policijom, ali ni policajcem koji je navodno kontaminirao tragove ostalo je nejasno.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare