0
Istraga ubistva peruanskog obaveštajnog agenta Georgija Ankasija fokusirana je na slučajeve kojima se agent bavio i za sada se osnovano sumnja da iza filmske likvidacije 3. marta stoji takozvani balkanski kartel jer su, upravo zahvaljujući njemu, neke od najopasnijih vođa smeštene iza rešetaka na višegodišnje robije.
Istraga ubistva peruanskog agenta proteklih šest dana nije bila plodonosna, ali je utvrđeno da je agent ubijen ispred autoperionice u koju je često svraćao, da je nakon što ga je pogodilo četiri hitaca još bio živ i da je uspeo da pozove pomoć, ali da je smrt nastupila usled obilnog krvarenja. Na grudima je primećeno četiri grupisane rane od metka od kojih su dva bila smrtonosna.
Agentovi prijatelji su ispričali da bi se Ankasijevi eventualni neprijatelji trebalo tražiti među slučajevima koji je radio, budući da su zahvaljujući njemu, raskrinkane neke od najjačih grupa za međunarodnu trgovinu kokainom, čiji su „poslovi“ vredeli na desetine miliona dolara.
Od perspektivnog boksera da „velikog igrača“
Jedna od sudbina koju je Ankasi svojim marljivim radom „zapečatio“ je sudbina Davida Cufaja, bosanskog perspektivnog boksera čija je karijera još u mladosti krenula stranputicom, uprkos zapaženim uspesima u boksu. Cufaj je rođen na Kosovu i Metohiji, ali se još kao dete preselio u Sarajevo gde je počeo da trenira boks.
Cufaj je u svetu sporta upoznao Smaila Šikala, svog sparing partnera koji će kasnije postati i ozbiljan biznis partner. Njih dvojica su čak živeli i u istoj ulici u Sarajevu… Po završetku Srednje ugostiteljsko-turističke škole Cufaj se, prema pisanju bosanskih medija, odselio u Holandiju.
Kako se povezao sa opasnim narko-bosovima iz Perua, verovatno će zauvek ostati misterija, ali o njemu se ništa nije znalo sve dok januara 2017. godine nije uhapšen u luci Kalao zbog pokušaja šverca dve tone kokaina u konzervama sa šparglom, čija vrednost dostiže vrtoglavih 174 miliona dolara. Šef grupe bio je takođe uhapšeni, Hoze Karlos Uljon Rohas (41), koji je gajio prijateljske veze sa Cufajem i angažovao ga za ovaj milionski posao.
Rohas je bio značajan igrač na tamošnjem tržištu, a internacionalnu grupu krijumčara vodio je najmanje dve godine u tom trenutku. Osim što je predstavljao vezu sa Evropom, Cufaj je, pisali su tada mejlovi, bio i glavni finansijer grupe.
Već sledećeg meseca, februara 2017. godine, Cufaj je pušten iz pritvora iako je tužilaštvo ukazivalo na njegovu povezanost sa međunarodnom vezom švercera kokaina. Međutim, sud je smatrao da to nije dovoljan razlog, pa ga je pustio uz obrazloženje da je dokazao svoj imigracioni status, da u Peruu ima rodbinu i da je zaposlen u jednoj rudarskoj kompaniji, što je dokazao akreditacijom za rad.
Po izlasku na slobodu Cufaju se izgubio svaki trag, odluka sudije Angela Mendivil Mamani došla je pod lupu istražitelja jer se sumnjalo da je za takav postupak podmićen.
Sve do 2019. godine o Cufaju se praktično ništa nije znalo, a onda je peruanski list La Republika objavio njegovu fotografiju sa bivšom mis Perua Kamili Kanikobi. Slike Kanikobe i Cufaja objavljene su u martu te godine, a bivša mis je demantovala bilo kakvu vezu sa njim, navodeći da joj „smeštaju zli ljudi“ iako su ona i Cufaj na fotografiji veoma bliski.
Januara 2020. godine Cufaj je u odsustvu osuđen na 17 godina zatvora zbog dve tone kokaina, a nekoliko dana kasnije uhapšen je u gradu Kaljao sa još četvoricom osumnjičenih.
U svet droge uveo i druga iz ulice
Cufaj je u svet trogovine skupocenim belim prahom ueo i komšiju iz sarajevskog naselja Bojakov Potok, Smaila Šikala, sa kojim je trenirao u boskerskom klubu Novi Grad. O Šikalu se nije mnogo znalo sve dok januara 2019. godine nije uhapšen u gradu Truhuljo, prilikom čega je policija pronašla 800 paketa kokaina.
Kako je tada saopštila peruanska policija, komercijalna vrednost zaplenjene droge procenjena je na preko 800 miliona dolara, za koliko se veruje da bi se prodala u Evropi, a peruanskim medijima nije bilo potrebno mnogo da Šikala povežu sa Zoranom Jakšićem i klanom „Amerika“ koji drogu iz Južne Amerike dovozi već više od dve decenije.
Misteriozni Tito
Peruanski mediji, pozivajući se na proverene izvore, pisali su nedugo nakon hapšenja i da u Šikalo i Cufaj povezani sa misterioznim Srbinom koji se zbog svoje moći našao i na radaru američke DEA. O njemu se ne zna mnogo toga, ali ga nazivaju „Tito“, a tamošnji portali su otkrili i da ima oko 50 godina i da je, što je posebno interesantno, nekada bio bokserski trener.
Tito je navodno osoba čija je moć dosegla visinu El Čapove moći, a za njega su saznali prisluškivanjem razgovora različitih kriminalnih organizacija sa teritorije Perua i Argentine.
– Tito je postao važan cilj za DEA. Rođen je u Srbiji, ima između 45 i 50 godina, a njegov značaj možda je i veći od onoga koji je nekada imao Hoakin Guzman (El Čapo), osuđen na doživotni zatvor i još 30 godina u Americi – objasnio je ranije peruanski agent i dodao da je on „čudovište koje ne štedi novac kako bi zadovoljio evropsko tržište, ali se dobro brine o sebi“.
Na samom početku svoje kriminalne karijere, Tito je u Južnu Ameriku slao ljude koji su sklapali i nadgledali poslove umesto njega. Jedan od njegovih ljudi, koji je u Južnu Ameriku poslat između ostalog i radi kontrole pošiljke, je, prema mišljenju tamošnjih istražitelja, Zoran Jakšić.
Jakšić je, kako je Nova.rs pisala, osuđen na ponovljenom suđenju na 25 godina zatvora i naloženo je da nakon izdržavanja kazne bude proteran iz Perua. U međuvremenu, protiv Jakšića se vodi istraga jer se sumnja da je organizovao i finansirao iskopavanje tunela dugačkog 200 metara, koji su peruanski policajci pronašli krajem prošle godine u blizini zatvora Migel Kastro.
Jačanje „balkanskog kartela“
Iako takozvani balkanski kartel praktično ne postoji „zvanično“ kao formirana kriminalna organizacija sa vođom i hijerarhijom, tim imenom nazivaju se osobe sa prostora Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Slovenije koji su postali značajni igrači u međunarodnom švercu kokaina u Evropu.
U samom početku njihovog delovanja u zemljama Srednje i Južne Amerike odnosila su se mahom na kurirske poslove, obezbeđivanje osoba i objekata, ali su se zbog svoje mogućnosti da se brzo i lako prilagode, uče jezik i pokazuju dobre organizacione sposobnosti, vinuli na sam vrh hijerarhije.
Ovo je objašnjeno izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) pod nazivom „Transnacionalna hobotnica, Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana“ gde se navodi da su grupe sa Zapadnog Balkana izgradile reputaciju da su efikasne i pouzdane, a pored toga imaju „neophodan faktor straha“ i to im omogućava da razviju dobre odnose sa dobavljačima u Latinskoj Americi i povećava im uticaj u distributivnim mrežama, tako da trgovinom i transportom upravljaju od početka do kraja, bez posrednika.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
