1
Prljavi policajac Aleksandar Purković, koji je optužen da je zajedno sa kolegom Nikolom Vračevićem zvanim Vrač pomagao kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, tražio je od šefa grupe, Miljkovića, da mu reši problem koji je imao unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. Iz „Skaj“ prepiske u koju smo imali uvid, Purković je tražio da mu reši situaciju sa disciplinskim postupkom.
U optužnici podignutoj protiv policajaca Purkovića i Vračevića navodi se da su od početka juna 2020. godine, pa sve do oktobra iste godine, postali pripadnici kriminalne grupe koju su predvodili Belivuk i Miljković. Terete se da su izvlačili poverljive podatke iz informacionog sistema MUP i da su ih dalje dostavljali Miljkoviću putem šifrovane aplikacije za komunikaciju „Skaj“.
U moru poruka koje su Miljković i Purković razmenili, o ličnim podacima različitih ličnosti, njihovim fotografijama i podacima o prelascima državnih granica, gde mahom Miljković od Purkovića zatražuje usluge, našle su se i one u kojima Purković traži pomoć od Miljkovića. Da situacija bude još bizarnija, Purković od šefa klana traži da mu „sredi“ problem koji ima na svom radnom mestu, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u vezi sa disciplinskim prijavama koje se protiv njega vode.
Najpre Purković Miljkoviću piše 2. juna 2020. godine: „Kažu da je Senta smenjen… Kažu danas i Žabac, a na to mesto stavljaju Bojovića, ovaj moj što me j**e za disciplinu, al ti si rekao da je Papić stavio svog čoveka, a to je Bojović, Bojović Dejan. Tako sam čuo danas“, naveo je Purković.
Zatim Purković nekoliko dana kasnije, 8. juna, ponovo piše Miljkoviću putem „Skaja“, tražeći od njega da se vrati na „Palilulu“ i da kontaktira „Munjasa“. Kako je i sam Purković rekao na suđenju, protiv njega se vodio postupak jer nadređenima nije prijavio da se druži sa osobama iz kriminogene sredine, dok o drugom razlogu nije želeo da govori da ne bi bio „izložen sramoti“.
„Brat, stigla je žalba u MUP gore kod Munjasa“, piše Purković, a zatim se nekoliko dana kasnije ponovo obraća Miljkoviću tražeći od njega da „pojuri malo“.
„Burazeru, je l možemo samo, ako možemo još jednom samo, onog šefa za fudbal tamo, da pitamo da okrene Ivana samo da pojurimo malo pošto nešto Munjas sad odugovlači, kao zvao ga Stanić u vezi tog predmeta kao za mene, pa da pita šta, kako, ovo, ono. Reko’ ne znam da li me nameštaju opet nešto brate, samo da vide. Kaže – ‘Ej dečko, ajde bre više’, samo da napišu taj papir. Da l možemo da ovaj samo kaže još jedanput Ivanu ili neko da kaže Munjasu da neko napiše više taj papir“, navodi Purković.
Potom mu se još jednom obraća 19. juna, gde obaveštava Miljkovića da je bio na sastanku sa Munjasem.
1
0
0
„Tebra, sad sam bio sa Munjasem, brate znači ono ne sme ništa da odluči, još kao neko se meša, misli Dijana je preko ministra verovatno, kao da sačekamo da prođu izbori, pa da vidimo šta će da bude. Kao, ne verujem da će moći ovo što je Ivan rekao ono da me vrate na Palilulu. Zvao ga Stanić, zvao Papić, svi ga živi zvali, neko nas buši to za Palilulu brate, nemam pojma šta da radimo, brate“, piše Purković.
Istog dana, samo u večernjim satima, Purković ponovo piše Miljkoviću.
„Burazeru, hvala ti brate, znam da si sve uradio brate, da bude dobro. Ali jutros, brate, odlepio sam, znači čovek me zove, ja do njega brate, kad ono Munjas. Ja – ‘Načelniče, poštovanje’, ovo ono, je l već gotovo sve? On kaže ne znam šta ću, svi živi su zvali za tebe. E sad da l se on plaši svoje fotelje, razumeš brate, oslobodili me svega, znači ovde nema bukvalno ništa brate. I oslobođen brate, a ostavljaju mu istu meru brate, debili. A rekao mi Ivan kao ne znam da li ću moći da ispoštujem sad kao svi su upoznati o tome, kao svi su upetljani, da l se on sad zenta… I ajde kao da prođu izbori, pa kao doneću odluku veoma brzo, samo da mu se kaže vrati dečka. Ja kao – Načelniče, kaznite me tih 20 odsto…“
Dani su prolazili, a Purkovićevi problemi sa disciplinskim postupkom i premeštajem na drugo radno mesto, po svemu sudeći, nisu mrdali s mrtve tačke jer šest dana kasnije Purković objašnjava Miljkoviću da se čeka samo jedan potpis i da se „ta stvar“ reši.
„Bato, to se rešava danas ili sutra, on čeka samo da potpiše to, znači indijanac jedan, oslobodili me svega, on ostaje pri istoj meri, to je nemoguće. Znači neko samo vrši pritisak, a obećao je i sad je rekao kao ne zanima ga šta Ivan kaže, ovo ono. Ako nešto možemo, ako ne onda idemo na Zvezdaru, pa ćemo da se snalazimo na dalje“.
Tri dana kasnije Purković ponovo kontaktira sa Miljkovićem, ali ovog puta traži da pozovu „onog Miljkovićevog“.
„Brat ujutru ide Munjas kod Stanića, pa ako možemo još ujutru da pitamo onog tvog da pozove te debile… Ako ne, idemo na Zvezdaru pa ćemo da guramo dalje“, kaže Purković Miljkoviću.
Nešto manje od mesec dana nakon ove poruke, Purković Miljkovića obaveštava da je počeo da radi na Zvezdari, da je u civilu i da je „sve okej“.
„Ništa brate, sve OK, počeo sam da radim na Zvezdari i tako lagano… U civilu sam, to je bitno. Aj kad si na stadionu cimaj, pa ću doći, da te vidim malo“.
Policijski službenik Nikola Vračević priznao je krivicu za odavanje poverljivih informacija grupi Veljka Belivuka i zaključio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i time se nagodio za kaznu kućnog zatvora u trajanju od godinu dana.
Bonus video: Sve žrtve Belivukovog klana