Izlomljeno telo nađeno je na gradilištu, ispod kartona: Njegova smrt bila je jedna od najsurovijih i bila je poruka svim "mladim lavovima" devedesetih

Ko god je bio upoznat sa kratkom, ali burnom istorijom Marka Borka, momka, skoro dečaka sa Dorćola, nije bio iznenađen njegovom smrću, ni policajci, a ni kriminalci.

Ono što je ipak bilo drugačije je način ubistva, jer nije ubijen samo Mali Mare, kakav mu je bio nadimak, već je poslata brutalna poruka svim mladim "aspirantima" koji su misili da su pištolj i hrabrost, možda pre ludost, dovoljni da neko postane poznat u kriminalnim krugovima tih godina.

Patolozi mora da su imali dosta posla da nabroje sve povrede na telu Marka Borka, sve prelome, modrice, oguljotine, ali i ulazne i izlazne rane metaka. Bio je plav od batina, neki od udova bili su mu polomljeni, ima je desetak prostrelnih rana, od kojih nijedna nije bila fatalna. Ko god je pucao u njega pazio je da mu muke što više oteža, a ne da ih skrati. Njegovi poslednji sati su samo delimično rekonstruisani, policija je, prema nekim pričama, imala informacije ko stoji iza ubistva, ko je učestvovao u mučenju, ali nikada niko nije osuđen za smrt Malog Mareta, mladića koji je pokušao da igra "van sistema".

Puca, baca bombe i otima automobile

Njegova priča počinje godinu-dve pre smrti, dok je još bio maloletnik. Svi su pričali da se pojavio neki "ludi klinac", koji puca i ne razmišlja, baca bombe i otima automobile. Ono što je bilo potpuno čudno je što su mu na meti već bili stariji momci iz kraja, koji su stekli pozicije i sa kojima nije bilo pametno "kačiti se", a kamoli od njih otimati automobile.

Saznalo se i ime, Marko Borak, dečko sa Gornjeg Dorćola, kako se naziva deo tog grada iznad tramvajskih šina. Ono što je sve zbunjivalo je što u svim tim pucnjavama, bacanjima bombi i napadima, nije bilo nikakvog plana. Borak se nije borio ni za tržište ni za teritoriju, pucao je i otimao da bi se o njemu što više pričalo i nasiljem je hranio svoju sujetu.

Jednom prilikom je hteo da otme džip od jednog ozbijnijeg momka, naravno, uz upereni pištolj. Žrtva je izašla iz vozila, jer je znala da sa neuračunljivim pubertetlijom se ne treba šaliti.

"Gde da te upucam?", pitao je navodno Mali Mare.

"U noge", odgovorio je čovek i tada ga je Borak ustrelio u obe noge. Navodno mu je tada rekao da je nameravao da mu puca samo u jednu nogu, ali da je žrtva sama rekla da puca u obe.

U pitanju nije bio nikakav Robin Hud ili borac protiv nepravde, kako su kasnije mediji pokušali da ga predstave. U prilog tome govori i da je bio osumnjičen i za slučaj izazivanja opšte opasnosti, kada je bacio ručnu bombu, "kašikaru" na jedan lokal u Pančićevoj ulici na Dorćolu, gde su bile prostorije društva za cerebralnu i dečju paralizu Srbije.

Njegove žrtve mogle su da budu ljudi i koji su mu se zamerili, ali i oni sa kojima nije bio u sukobu, jednostavno, nije bilo pravila.

Ali, osim što je Borak postao realnost za sve kriminalce na Dorćolu, gde je štedeo samo jednu ekipu, privlačio je neželjenu pažnju policije koja ga je jurila, ali nikako nije mogla da ga ujuri. Na kraju je ipak uhapšen, izdato je podugačko saopštenje u kome je nabrojano za šta je sve osumnjičen tada maloletni M. B.  - nekoliko pokušaja ubistava, ranjavanje, pljačka, izazivanje opšte opasnosti, oružje...

Preokret na suđenju

Ali, na sudu se dogodio neverovatan preokret. Iako je spisak dela bio dugačak, nijedno nije dokazano, jer svi koji su se i pojavili na sudu, nisu teretili Marka Boraka ni za jedno jedino delo.

Posle istrage pušten je iz pritvora, ali bolje da nije. U kriminalnim krugovima se pričalo, još dok je bio u istrazi, da brzo izlazi, ali da neće dugo poživeti. Navodno, preko nekih njegovih drugova, Maretu je poslata jednostavna poruka, da se smiri i priključi nekoj od ekipa ili... Marko Borak je izabrao ili...

Po izlasku iz pritvora neki poznanik ga je pozvao na sastanak, ali je mladić umesto u kafiću završio u nekom podrumu. Tamo je satima mučen i maltretiran, upucan desetak puta, ali tako da zrno prođe samo kroz mišić i da ne zakači nijedan bitan organ. Kada mu sud nije presudio, presudilo mu je "ulično sudsko veće".

Navodno, namera mučitelja nije bila da ga ubiju, već da ga osakate i stave u invalidska kolica. Ipak, poslednjim činom im je Mare poremetio planove, iskrvario je do smrti. Njegovo telo je bačeno na gradilište.

Izbledeli grafit

Na uglu Gospodar Jovanove ulice i Ulice Tadeuša Košćuška jedno vreme stajao je grafit: "Je***e vas Mali Mare!". Prvo je nestao Mali Mare, a vremenom su slova izbledela i nestala i na kraju su i Mali Mare i grafit otišli u zaborav.

Od sve slave, za koju je Marko Borak živeo i na kraju umro, postao je samo manja epizoda u krvavim devedesetim.

BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za ubistvo Zorana Uskokovića