Visoki policijski funkcioner Boško Buha izrešetan je na smrt 2002. godine na parkingu ispred beogradskog hotela Jugoslavija. Za njegovo ubistvo osumnjičena je Makina grupa koja nikada nije osuđena.
Pre likvidacije, Buha se nalazio sa društvom na splavu „Žabar“. Krenuo je u 2.30 časova. Njegov „nisan patrol“ bio je parkiran ispred pomenutog hotela na Zemunskom keju. Baš kada je stavio ključ u bravu u njega je sasut rafal iz automata.
Nedaleko od mesta ubistva nalazila se ekipa saobraćajnih policajaca koja je prva čula pucnjavu. U momentu kada je zapraštalo, oni su legli na pod. Kako su tada rekli, čula su se dva rafala, jedan dugi, jedan kratki. General je ostao da leži pored svojih kola u lokvi krvi.
Potom se čuo zvuk automobila u kojem su ubice ili ubica, pobegli sa mesta zločina. Buha je nakon rafala i dalje bio živ. Njega je, kako su pokazali snimci sa lica mesta, za ruku držao drugi policajac i polivao ga vodom. Kada je stigla Hitna pomoć on je i dalje davao znake života, ali je izdahnuo oko 4 sata ujutru.
Pretraga terena oko splava, parkinga i okolnog travnatog platoa, za šta je policija angažovala sve raspoložive snage, nisu dale nikakve rezultate. Nijedan trag nije pronađen, osim tri čaure. Posle Buhinog ubistva, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, obećao je da će snage njegovog resora pretražiti nebo i zemlju i pronaći napadače.
Ubrzo posle ubistva i sahrane ovog visokog policijskog funkcionera istraga je tražila motiv za likvidaciju.
Kao jedan od motiva spominjana je “auto-mafija”, jer je tokom rukovođenja najviše insisitirao na njenom razbijanju, što je ponovio i u svom poslednjem intervjuu. On je stalno apostrofirao postojanje pet velikih grupa koje se u Beogradu bave krađom automobila, a da operišu na teritoriji Voždovca, Zvezdare, Rakovice, Novog Beograda i Zemuna.
Drugi motiv je bio uspešna policijska akcija na suzbijanju šverca duvana i duvanskih proizvoda, šverca nafte, ali i trgovine drogom. Međutim, ti motivi nisu nikada provereni i potvrđeni.
Policija je u okolini Hotela Jugoslavija, kasnije u istrazi, otkrila da je da su te noći kad je ubijen Buha bazne stanice mobilne telefonije otkrile korišćenje specijalnih telefona u međusobnoj komunikaciji. Ti telefonski brojevi su stavljeni na proveru i ustanovljeno je da su oni bili na vezi sa jednim brojem registrovanim u Crnoj Gori. Ispostavilo se da je taj broj koristio Željko Maksimović Maka.
On je svojevremeno bio hapšen za ubistvo policajca Gorana Radulovića i ranjavanje jednog njegovog kolege kada su pokušali da ga legitimišu.
Zbog sumnje da su ubili policijskog generala majora Boška Buhu uhapšeni su: Nikola Maljković, Vladimir Jakšić, Dragan Ilić zvani “Limar” i dvojica policajaca Dragan Alijević i Goran Rajić.
Nikola Maljković je u istrazi i krivičnoj prijavi označen je kao direktni izvršilac i kod njega je pronađen telefon sa karticom koji je navodno korišćen u blizini mesta ubistva Buhe. Maksimović se u trenutuku hapšenja nalazio u Crnoj Gori i za njim je raspisana policijska poternica.
Policija je tad saopštila da iza likvidacije visokog policijskog oficira stoji takozvana “Makina grupa”, koja je, kako je tad policija navela, planirala veći broj likvidacija na političare među kojima su: Zoran Đinđić, sprski premijer (ubijen 12.marta 2003.), Miroljub Labus, potpredsednik vlade SRJ, Čedomir Jovanović, tadašnji šef poslaničke grupe DOS u Skupštini Srbije, lider radikala Vojislav Šešelj, Jovica Stanišić, bivši načelnika Resora državne bezbednosti, koji je smenjen u Miloševićevoj čistiki 1998, a među metama je bio i Boško Buha. Cilj ove grupe, kako je navedeno, bila je destabilizacija države.
Suđenje pohapšenoj “Makinoj grupi” održano je bez prisustva glavnoosumnjičenog Željka Maksimovića Make. Branili su se ćutanjem. Sud je u konačnoj presudi oslobodio optužene na osnovu dva dokaza osporenih prisluškivanih razgovora, kao i svedočenja ključnog svedoka, koji je tvrdio da mu se drugooptuženi poverio da je ubio policijskog generala Buhu.
Oslobađaću presudu 2005. poništava tadašnji Vrhovni sud i nalaže novo suđenje. Osumnjičeni su posle oslobađajuće presude pušteni na slobodu. Maljković i Jakšić su napustili Srbiju i navodno otišli u Crnu Goru. Srbija je za njima raspisala poternice, kao i za Željkom Maksimoviće Makom. Niko od njih nije uhapšen. Predmet i dalje miruje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare