Dokumentacija iz tužilaštva u rukama predsednika je naš loš deža vi: Ovo su slučajevi na kojima je student prava Aleksandar Vučić pao ispit

Gotovo da nema većeg "medijskog slučaja" u Srbiji poslednjih desetak godina, a da o njemu svoj stav i procenu, ponekad i kvalifikaciju krivičnog dela, pa i presudu, nije izneo, kako ga često nazivaju, "najuspešniji student Pravnog fakulteta". Ipak, po njegovim rečima, koje su često bile u kontradikciji sa činjenicama i potonjim sledom događaja, reklo bi se da nesuđenom pravniku zaista nedostaje praksa.

Slučaj Danke Ilić

Celu Srbiju potresao je nestanak dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom polju kraj Bora 27. marta ove godine.

Po prvi put je u Srbiji aktiviran sistem "Pronađi me", na potrazi su angažovane stotine policajaca, žandarma i vatrogasaca-spasilaca, a sudbina devojčice iz Bora postala je tema broj jedan, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Onda je užasnu tvrdnju na konferencije za medije zakazanoj drugim povodom, 4. aprila izneo Aleksandar Vučić. On je tada, pre policije i tužilaštva, saopštio da su uhapšena dojica osumnjičenih za teško ubistvo devojčice, koji su priznali zločin i detaljno ga opisali.

Osumnjičeni za ubistvo, dvojica radnika JKP "Vodovod" iz Bora, Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50) optuženi su da su dete prvo udarili kolima, potom stavili u vozilo, a kada se devojčica osvestila, udavili su je. Njeno telo bacili su, kako je navedeno u optužnici u koju je Nova imala uvid, prvo na deponiju, a potom, pored stotina policajaca koji su uveliko tragali za devojčicom, premestili ne neko drugo, do sada nepoznato mesto.

Do danas nisu pronađeni ni telo male Danke, niti njeni DNK tragovi u kolima koje je korišćeno u zločinu, niti na kolima, niti na odeći optuženih. Janković i Dragijević su u međuvremenu povukli iskaze date u policiji, kako tvrde, pod batinama.

Slučaj je dodatno zakomplikovalo to što je rođeni brat optuženog Dejana Dragijevića, Dalibor, ubijen od batina u borskoj policiji, što je na celu optužnicu bacilo novo svetlo.

Celu Srbiju potresla su dva strašna događaja, nezapamćena zločina u maju 2023. godine. Prvo je 3. maja dečak ubica pucao u čuvara škole i učenike u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", ubio devetoro dece i školskog čuvara.

Beograd i Srbija se nisu ni oporavili od strašnog šoka, kada je usledio novi, dan kasnije 4. maja, u selima Dubona i Malo Orašje. Uroš Blažić je rafalima iz automatske puške ubio devetoro mladih i još mnogo njih ranio.

Uhapšen je osam sati kasnije, u blizini Kragujevca. Snimak hapšenja, na kome je Blažić obučen u plavu majicu na kojoj je pisala i godina 1988, Aleksandar Vučić je komentariso iznoseći tvrdnju da je reč neonacističkom simbolu, govoreći pritom kako je masakr u Malom Orašju i Duboni teroristički akt. Ipak, bivši učenici škole iz Mladenovca su objasnili da je reč o majici koju su odštampali i nosili na ekskurziju, a Blažić nije osuđen ni za jedno krivično delo koje ima veze sa terorizmom.

Ćevapi od ljudskog mesa

Posebno je morbidno bilo obraćanje presednika nakon hapšenja ekipe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, vođa nazovi navijačke grupe Partizana "Principi", a zapravo saradnika kavačkog klana, koji su godinama uživali direktnu podršku i naklonost policije i vlasti.

Kao da nije bilo dosta šokantnih fotografija i poruka koje su srpska policija i tužilaštvo dobili od Evropola posle razbijanja Sky ECC aplikacije, a predsednik ih pokazao celoj Srbiji na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, imali smo prilike da čujemo i njegovu prilično bizarnu verziju slučaja. Kako je rekao, tela žrtava klana Belivuk-Miljković su mlevena i od njih su pravljeni ćevapi, koji su slati u Crnu Goru gde ih je, kako su preneli režimski mediji koji su još dodali, jeo lično vođa kavačkog klana Radoje Zvicer.

Ime koje samo Vučić sme da pomene

Jedan od prvih Vučićevih ispada u javnosti u vezi policije, tužilaštva i pravosuđa bilo je javno prozivanje "čoveka čije ime niko ne sme da izgovori" - Dragoslava Kosmajca, kog je Vučić javno prozvao 2014. godine, dok je još bio potpredsednik Vlade, nazvavši ga najvećim narko-dilerom na ovim prostorima. 

Vlasti su reagovale, Kosmajac je uhapšen, držan u pritvoru, ali ne kao neki opasan mafijaš, već kao čovek koji je ukrao državno zemljište i podstrekivao opštinskog službenika na krivično delo. Ipak, iako glasno hapšen, pominjan lično od predsednika, Kosmajac je mnogo tiše pravosnažno oslobođen svih optužbi. Nakon toga, Vučić ga više nije pominjao.

Najskuplji Vučićev debakl

Jedan od predizbornih aduta Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića bila je njegova nepokolebljiva borba protiv mafijaša i tajkuna. Najbolja, ali i među najskupljim reklamama bilo mu je hapšenje Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta holdinga". Takozvani "obračun" sa "tajkunom" Miroslavom Miškovićem, ali i njegovim sinom Markom, počeo je u decembru 2012. godine, a ostaće upamćena izjava tadašnjeg prvog potredsednika Vlade Aeksandra Vučića:

"Srbiju nije, niti će moći niko pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković", rekao je tada on.

Optužnica protiv oca i sina Miškovića bila je od početka čudna, jer se odnosila na navodno krivično delo koje je izvršeno pre nego što je usvojen zakon po kojem to uopšte bilo krivično delo. Sudilo se u Specijalnom sudu, pod ogromnim pritiskom politike i SNS-a, pa se vlast obrušila na sadaršnjeg advokata, a tadašnjeg sudiju Vladimira Vučićnića koji se "usudio" da vrati pasoš Miškoviću.

Na krilima borbe protiv "tajkuna" Vučić je pobrao nebrojeno glasova, a ceo sudski postupak završio se oslobađajućom presudom i potpunim debaklom "borbe protiv tajkuna". Državu Srbiju tužili su "Delta holding", Miroslav i Marko Mišković, zbog štete koja je naneta njima i njihovom poslovanju i nazakonitog pritvora.

Bonus video: Policija sprečila bliski susret Vučića i studenata