Koliko će nas koštati hapšenje Miškovića: Milionske tužbe protiv države Srbije, a jednu su već dobili

U tužbi koju je firma “Delta Holding” u vlasništvu Miroslava Miškovića podnela protiv države Srbije, a u koju je Forbes Srbija imao uvid, navodi se da je kompanija trpela štetu zbog pritvaranja tadašnjeg predsednika borda direktora, 12. decembra 2012. godine.

Mišković je, zajedno sa sinom Markom i vlasnikom Nibens grupe Milom Đuraškovićem priveden zbog navodnih zloupotreba u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteva, određen mu je pritvot koji je u više navrata produžavan, te je bio pritvoren zkupno 223 dana.

U julu naredne godine, Viši sud dozvolio je da se pritvor zameni polaganjem jemstva, te je “Delta” platila čak 12 miliona evra. Nekoliko meseci kasnije, u decembru, Ustavni sud presudio je da je produženjem povređeno pravo Miškovića na ograničeno trajanje pritvora, pa kako je takav pritvor bio protivustavan i nezakonit, tako je i mera jemstva neustavna i nezakonita.

Usledila je i presuda Apelacionog suda iz decembra 2021. godine, kojom je prvi čovek “Delte” oslobođen svih optužbi, čime je “definitivno okončan krivični postupak protiv lica Miroslava Miškovića”.

“Delta” tuži džravu

Na osnovu svih odluka, “Delta” smatra da nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv Miškovića.

U tužbi se navodi i da je sve vreme trajanja krivičnog postupka država kod sebe zadržala jemstvo od 12 miliona evra (1,36 milijardi dinara po tadašnjem kursu), a kako smatraju da je i ono nezakonito zatraženo, ističu da je taj novac mogao da bude upotrebljen za poslovanje “Delta Holdinga”, a dodaju i da je nastupila šteta koja se ogleda “u umanjenju vrednosti deponovanog iznosa”.

“Delta”, naime, podseća da je nakon odluke Ustavnog suda u više navrata tražila da se jemstvo ukine, što se desilo tek 16. marta 2022. godine, a novac je vraćen u maju. Nastupila je i šteta zbog kursnih razlika, s obzirom na to da je, prilikom vraćanja novca, država to uradila po kursu iz 2013, a ne 2022. godine.

Zbog svega navedenog, “Delta” traži naknadu od 1,4 milijarde dinara i 390.000 evra.

Iznos od 1.461.206.032,38 dinara (skoro 12,5 miliona evra) Mišković traži na ime zateznih kamata koji je, zbog dugačkog perioda u kojem je zadržano jemstvo, narastao na iznos veći i od samog jemstva.

Drugi iznos, 390.651,44 evra, Mišković traži zbog kursnih razlika.

Miškovićev sin “dobio” državu na sudu

Ukoliko sud presudi u Miškovićevu korsit, štetu će platiti svi poreski obveznici Srbije. A to ne bi bio prvi put da građani skupo plaćaju Miškovićevo privođenje.

Naime, Srbija je pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke, poznatijem kao Vašingtonska arbitraža, izgubila spor protiv firme “Mera invest”, u vlasništvu Miškovićevog sina Marka.

Inače, Miškoviću se stavljalo na teret da je podsticao svog sina Marka da preko ove kompanije obavlja protivzakonite radnje.

Prema presudi donetoj 2021. godine, Srbija je dužna da Miškovću isplati 30 miliona evra.

Prema saznanjima Nove, Srbija je više puta uložila prigovor i dala pisanu garanciju da će u slučaju odbijanja platiti iznos u roku od pet dana.

Prema podacima sa sajta suda u Vašingtonu, Srbija je dva puta uspela da odloži izvršenje presude, odnosno isplatu novce, da bi u februaru 2022. godine podnela zahtev za poništenje odluke arbitražnog suda.

Odbor za poništaj je 24. aprila 2023. odbio prigovore koje je istakla Srbija.

Portal Nova je pokušao da dobije potvrdu ove informacije. Međutim, iz Državnog pravobranilaštva nismo dobili odgovor.

BONUS VIDEO Miroslav Mišković - Alfa i Omega Delte