Gost N1 smatra da je važno da se skrene pažnja na to da je sada u rukama Zagorke Dolovac rešenje da li će Mrdićevi zakoni opstati na snazi ili ne, prenosi N1

"Ona trenutno raspolaže sa dve jake poluge. To je trenutni izbor tužilaca za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Ceo taj izbor je otprilike u nekakvoj blokadi. Ona ima svoje ljude u izbornoj komisiji preko kojih može dalje da upravlja tokom tih izbora. Takođe, u pogledu izbora za tužioce u Tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), ona takođe može da da kvorum takvom vidu odlučivanja. Mislim da dok mi razgovaramo, da su uspostavljeni neki kanali komunikacije između Ministarstva pravde i Zagorke Dolovac i da se sada trguje sa time kojih devet tužilaca će biti izabrano za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal", naglašava.

Kaže i da veruje da Dolovac "traži da svih devet tužilaca koji su do sada, na neki način, bili bliski njoj i koji trenutno postupaju u TOK-u, tu i ostanu".

"S druge strane, Nenad Stefanović, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, takođe planira određen broj ljudi da tamo pošalje. Mislim da to nije u redu i da konkurs treba da bude javan", objašnjava.

Takođe, dodaje, JTOK, koje je od javnog značaja, nije "privatna prćija Nenadića ili Dolovac", kao što ni VJT "nije privatna prćija Nenada Stefanovića".

"Tužioci koji će tamo biti upućeni treba da budu najkvalitetniji, najsposobniji. I zašto ne bi jedan deo struke, jedan deo javnosti, imao mogućnost da ima nekog svog predstavnika? Zašto moraju tamo da budu predstavnici samo ili Zagorke Dolovac ili Nenada Stefanovića?", navodi.

Moć u rukama Dolovac

"Opšti interesi su važniji od partikularnih. Zagorka Dolovac trenutno ima mogućnost da izvrši takav pritisak na izvršnu vlast da se obustave svi Mrdićevi zakoni. (...) Ona može da izvrši pritisak da svi celokupni "Mrdićevi zakoni" ne stupe na snagu, i to je ono što je poruka i stručne, i opšte javnosti i ono što je poruka Evropske unije", dodaje.

Ističe i da je JTOK prethodnih deset gofina bio u fazi potpunog ćutanja i margini i dadaje da je ono "proradilo" na inicijativu "ulice" i građanskih protesta.

Izostanak podrške beogradskih advokata

Kako navodi Đurić, divi se advokatima iz Vojvodine na tome što su izrazili nezadovoljstvo zbog donošenja seta pravosudnih zakona, tako što su obustavili svoj rad.

Kaže i da je Sindikat sudske vlasti prvi izašao sa idejom da bi pravosuđe trebalo ovoga puta da reaguje upravo na taj način, da su ostala sredstava otprilike ili potrošena ili iscrpljena - od obraćanja Evropskoj uniji do domaćih institucija.

"Ovoga puta morao bi najradikalniji oblik da se primeni. Žao mi je što to nije došlo i od Advokatske komore Beograda. Ne znam zašto, mogu da razumem da su nedavno imali izbore. Ajde da ostavimo da vidimo da li će narednih dana takvih nekih akcija biti", navodi.

Govoreći o protestu ispred Ustavnog suda koji su organizovali studenti navodi da je s obzirom na vremenske uslove, i to što je bio radni dan, zadovoljan odzivom.

"Ono što me najviše iznenadilo jeste ta energija koja se osetila među ljudima. Više puta je bilo pominjano 'uhapsite Oskara'. Poruke koje su došle od govornika bile su značajne, naročito tužilačkog saradnika iz JTOK-a. Zvučalo je ozbiljno, zvučalo je ambiciozno. Nadam se da će sve to što je rekao da će se obistiniti", ističe naš sagovornik.