Dan kada je Beograd zavijen u crno, a Srbija postala glavna vest u svetu: Gde smo stigli dve godine posle masakra u Ribnikaru

Od stravičnog događaja koji je Beograd i Srbiju zavio u crno prošle su dve godine.

U međuvremenu su se dogodile nove tragedije, kao da je masakr učenika u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" bio najava strašnih događaja koji su potom zadesili Srbiju. U međuvremenu su roditelji dečaka ubice, Vladimir i Miljana Kecmanović, prvostepeno osuđeni u Višem sudu u Beogradu. Osuđen je i instruktor pucanja, u čijoj je streljani mladi ubica vežbao pucanje. Ipak, ostaje gorak ukus u ustima i mnoge stvari još nisu razjašnjene.

Nikada ranije u Srbiji nije zabeležen takav zločin – da dete poubija decu. Učenik osnovne škole "Vladislav Ribnikar" ubio je devetoro drugarica i drugova i čuvara škole, ranio još dece i jednu nastavnicu. Ubijeni su učenici Ana Božović, Sofija Negić, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski, Katarina Martinović i Adriana Dukić, kao i čuvar Dragan Vlahović, čovek koji je trebalo da zaštiti i školu i decu.

Tog 3. maja 2023. godine tada trinaestogodišnjak je u svojoj đačkoj torbi, umesto knjiga, poneo oružje – pištolje koje je uzeo od oca Vladimira Kecmanovića. Ubijanje je počeo još u hodniku, gde su stradale dežurne učenice i čuvar Dragan Vlahović. Pucao je na decu u hodniku, a potom ušao u učionicu gde je masakr završen. Potom je otišao u školsko dvorište, odložio oružje i mirno sačekao policiju kojoj se predao bez otpora. Iza njega je ostalo ubijeno osam devojčica, jedan dečak i jedan čovek. Ranjeno je još petoro dece i nastavnica istorije. Najviše žrtava bilo je baš u odeljenju u koje je dečak ubica išao – pucao je u decu s kojom je provodio najviše vremena.

Istraga o samom zločinu nije bila veliki izazov za policiju – pronađeno je oružje, bilo je i snimaka kamera za video-nadzor, svedoka pucnjave... Ali mnogo je teže bilo utvrditi motive ovog, u istoriji Srbije nezabeleženog zločina. U prvom trenutku ni javnost ni policija nisu mogli da pojme da je krivično neodgovorno dete moglo da uradi tako nešto – da pobije drugu decu. Načelnik beogradske policije Veselin Milić je na televiziji pokazao spisak koji je maloletni izvršilac napravio, a na kojem su bila imena dece koju je označio kao mete. To je izazvalo gnev roditelja i javnosti, ali Milić nije odgovarao za taj postupak, jer nadležni nisu pronašli ništa sporno u tome.

Javnost je zahtevala objašnjenje kako je nešto tako strašno moglo da se dogodi, ali do danas, čak ni posle suđenja, nisu poznati svi detalji ove tragedije. I dalje ima mnogo više pitanja nego odgovora. "Sistem" je sve vreme pokušavao da pokaže da funkcioniše i da je ovo zapravo delo pojedinca, a ne posledica brojnih propusta, javašluka, inertnosti i guranja problema pod tepih.

Hapšenje se nije završilo samo na dečaku-ubici, uhapšen je i njegov otac, Vladimir Kecmanović, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Njemu se na teret stavlja da nije dovoljno dobro obezbedio kasu sa šifrom u kojoj je držao oružje iz kog je njegov sin pucao u učenike. Na suđenju je negirao delo koje mu se stavlja na teret, ali je prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu osuđen na 14 godina i 6 meseci zatvora. Osuđena je i majka dečaka, Miljana Kecmanović, na tri godine zatvora.

Pored oca i majke dečaka, na optuženičkoj klupi našao se i instruktor pucanja iz streljane u koju je Vladimir Kecmanović vodio svog sina. On je osuđen na 15 meseci zatvora. Da li će te presude biti konačne, odlučiće Apelacioni sud u Beogradu, koji će odlučivati o žalbama.

Mesto gde je smešten sin Vladimira i Miljane Kecmanović nije poznato. U pitanju je ustanova zatvorenog tipa, a vrlo je moguće da će dečak, koji je bio krivično neodgovoran u vreme izvršenja dela i ne može da mu se sudi, u toj ustanovi provesti mnogo godina. Čini se da su zapravo država Srbija, njen pravosudni sistem i kaznena politika zatečeni i da ne znaju šta da rade s maloletnim zločincem.

Prvostepena presuda roditeljima

Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka ubice K. K. (14), proglašeni su krivim i osuđeni 30. decembra 2024. godine. Ocu dečaka ubice izrečena je jedinstvena kazna od 14 godina i šest meseci zatvora, dok je Miljana osuđena na tri godine zatvora. Vladimir Kecmanović se tereti da nije na odgovarajući način držao oružje u legalnom posedu u svom stanu, zbog čega je njihov sin K. K. uspeo da dođe do njega. Njemu se na teret stavlja da je počinio krivično delo izazivanja opšte opasnosti i krivično delo zapostavljanja i zlostavljanja maloletnog lica. Miljana je takođe osuđena zbog zanemarivanja i zlostavljanja maloletnog lica. Protiv Vladimira i Miljane Kecmanović vodi se i nekoliko parničnih postupaka, od kojih je jedan već završen osuđujućom presudom.

Ponašanje političara

Prvi čovek Beograda, Aleksandar Šapić, u vreme tragedije bio je na odmoru, na putu. Ipak, nije prekinuo odmor niti se vratio u Beograd. Žrtvama je odao počast tek danima kasnije, kada se vratio, i to ne na mestu zločina, već ispred Starog dvora, ispred svoje kancelarije. U knjigu žalosti upisali su se Branko Ružić, tadašnji ministar prosvete koji je zbog "Ribnikara" podneo ostavku, i Danica Grujičić, tadašnja ministarka zdravlja. Pred građanima se nije pojavio predsednik Republike, koji se tek kasnije ušunjao u školu i upisao u knjigu žalosti.