Da li zakon više štiti provalnike od vlasnika: Posle ubistva u Vrčinu opet se postavlja staro pitanje - Gde je granica nužne odbrane?

Krvava drama odigrala se 23. jula oko 22 časa u beogradskom prigradskom naselju Vrčin, kada je Ivan J. u porodičnoj kući, koja je u suvlasništvu njegove tašte, zatekao dvojicu provalnika, H.B. i B.R. Počela je jurnjava po kući, Ivan J. je udario provalnike drvenom palicom, a u jednom trenutku je dohvatio kuhinjski nož i ubo H.B. koji je preminuo. Ivan J. je uhapšen a Više javno tužilaštvo u Beogradu ga sumnjiči za ubistvo.

On se na sudu izjasnio da nije kriv za ubistvo, ali je iskoristio svoje pravo da ne odgovara na pitanje tužilaštva.

Upravo je pravo na samoodbranu jedna od tema na kojoj se lome mnoga koplja, a advokat Nebojša Perović kaže da naše krivično zakonodavstvo u okviru svojih osnovnih postulata predviđa i nužnu odbranu, ali se zalaže i za promene. Po njegovim rečima, u konkretnom slučaju izuzetno je teško bez uvida u sve činjenice izvesti zaključak o čemu se radi i da li je isključivo prisutna nužna odbrana.

"Nužna odbrana predstavlja radnje kojima odbijamo od sebe ili od drugoga istovremeni protivpravni napad. Da bi čitaoci razumeli, mi po našem zakonu imamo pravo da se branimo i da štitimo svoju imovinu samo do granice kada to ne prelazi u napad, odnosno, već smo se odbranili i ne možemo dalje preduzimati bilo koju radnju u smislu: "Sada ćeš ti videti". Međutim, izuzetno je često prisutna dilema da li je došlo do prekoračenja nužne odbrane i da li je odbrana prešla u napad iz razloga što ne mogu svi ljudi na jedan savršeni način kontrolisati um i telo kada se nađu u težim životnim situacijama, kao što je napad ili na njih same ili na člana njihove porodice, na imovinu ili na prijatelja sa kojim su u društvu, pa možda i situacije da odbrane od napada i onoga koga ne poznaju a odluče da siledžija napada nejakog", kaže advokat Nebojša Perović.

Po njegovom mišljenju, u naše zakonodavstvo bi trebalo uvesti nov princip, po ugledu na SAD.

"Lično sam zagovornik da se u našem krivičnom pravu mora uvesti institut nužne zaštite, a to bi podrazumevalo da svi mi imamo pravo da branimo i svoj život i živote članova naše porodice, kao i našu imovinu ukoliko neko nepoznat uđe na naš posed, bez obzira koja to sila nama preti, jer nužna odbrana u sebi sadrži da moramo da se branimo srazmernom silom  a što mislim da je prevaziđen oblik naročito u današnje vreme kada smo svedoci inflacije krivičnih dela protiv imovine i protiv života i tela. Kao građanima mora nam se omogućiti da, ukoliko neko upadne u našu kuću, imanje, dvorište ili stan, a naročito još ako ta lica zateknemo u krađi ili se pak radi o razbojništvu, da se brane na način na koji mogu u tom trenutku. Podsetio bih na slučaj penzionisanog policajca u Medveđi kada su razbojnici upali u njegovu kuću i kada je vremešni gospodin bio sa svojom suprugom a radi se o licima u osmoj deceniji života, i kada se branio od razbojnika upotrebom vatrenog oružja a onda je bio pokrenut krivični postupak protiv njega, samo zato što se branio od razbojnika i tom prilikom upucao jednog od njih u nogu", ističe advokat Perović i dodaje:

"U odnosu na predloženi institut nužne zaštite, moram da napomenem da se ne radi o nečemu što je novo, već je to uveliko prisutno u mnogim zemljama u svetu, a svima je poznato da to odvajkada postoji u Sjedinjenim Američkim Državama. Nejasno se zbog čega se nama uskraćuje pravo da se branimo kada smo napadnuti u našem malenom carstvu, a naše carstvo jeste naš dom, naša kuća".

Kako je IT stručnjak prošao kroz pakao

Slučaj Saška Bogeskog je jedan od najpoznatijih primera kako pravo i pravda nisu uvek usklađeni. Iako je na kraju pravosnažno oslobođen optužbe za ubistvo, njemu je život skoro pa uništen, samo zato što se branio od provalnika, koji je na njega prvi nasrnuo.

c