Srdjan Lalic Veljko Belivuk Velja Nevolja
Veljko Belivuk Velja Nevolja i Srđan Lalić Foto:MUP Srbije

Veljko Belivuk, vođa klana čijim se članovima na teret stavlja sedam teških ubistva, iskoristio je priliku kada je dobio reč tokom ispitivanja okrivljenog-saradnika Srđana Lalića i iskoristio je da uputi, u najmanju ruku, dvosmislenu poruku onima koji sarađuju sa policijom i tužilaštvom.

Na suđenju Veljku Belivukku, Marku Miljkoviću i članovima njihovog klana, koje tužilaštvo tereti za 7 teških ubistava, zločinačko udruživanje, preprodaju narkotika, ilegalno posedovanje oružja i silovanje i u utorak su sevale varnice. Pre svega kada su prvo i drugookrivljeni, postavljali pitanje glavnom adutu tužilaštva, svedoku okrivljenom Srtđanu Laliću.

Pročitajte još:

Svoja pitanja je Laliću, po prvi put, mogao da uputi i Veljko Belivuk, koji je to uradio u „svom stilu“, a kako će to shvatiti svedoci okrivljeni i drugi koji razmišljaju o eventualnoj saradnji sa policijom i tužilaštvom, ostaje da se vidi. Belivuk je u dobroj meri ostao dosledan uličnom kodeksu, gde se cinkarenje smatra najvećim grehom. A kza najuveći greh sledi i najteža kazna, što je i Belivuk, ne baš mnogo uvijeo, izgovorio.

„Lalić stane za ovu govornicu kao da je politički skup i kaže da poziva sve ko ima malo pameti uradi šta i on. Zamislite da sam ja pred većem izgovorio: Ko god je potpisao sporazum, pobiću mu porodicu. On poziva ljude da potpišu sporazum, ja bih ga zamolio da utičete“, rekao je Belivuk za govornicom.

Svoje mišljenje o Srđanu Laliću, ali i drugim svedocima okrivljenim, Belivuk nije skrivao.

„Srbija je jednom napravila grešku i napravila Čumeta, šta fali Čumetu sada. Imamo nasmejanog koljača koji se ponaša kao kriminalac. Svedok okrivljeni saradnik, Juda, cinkaroš može da bude neko ko nije uradio nijedno krivično delo“, kazao je Belivuk.

Veljka Belivuka optužnica tereti da je neka ubistva lično izvršio, a protib njega se vodi postupak i u Crnoj Gori zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu dvojice članova škaljarskog klana i otmici još jednog. U Srbiji je već jednom pravosnažno oslobođen otpužbe za učešće u ubistvu Vlastimira Miloševića 2016. godine. Zato njegove reči, koje nisu baš ni preterano uvijene a uputio ih je preko sudskog veća saradnicima tužilaštva, izazivaju jezu.

Najveće pitanje je da li Veljko Belivuk ima kapaciteta da ispuni te pretnje i koliki je njegov uticaj van zatvora. Na slobodi još ima ljudi koji su bili bliski Belivuku i navijačkoj grupi „Principi“, ali prava opasnost preti od druge, mnogo moćnije organizacije.

Belivuk je bio blizak saradnik kavačkog klana i prijatelj sa Radojem Zvicerom, a ta kriminalna organizacija, iako su neki od njih ubijeni, neki po zatvorima a neki u bekstvu, još uvek ima dovoljno kapaciteta da nanese ozbiljno zlo i nije pitanje da li mogu, već da li žele da nekog ubiju.

Praksa u Srbiji je da se svedoci „peglaju“, da zatvoreni kriminalci, preko svojih saradnika na slobodi primoraju svedoke da ih ne terete na sudu, pa se tako iskazi dati u policiji drastično razlikuju od onih na sudu i da je amnezija najčešća bolset kod srpskih svedoka. „Peglanje“ svedoka se kreće od pritisaka, pretnji, do napada i likvidacija  njih i njihovih srodnika, tako da ne bi bio prvi put da strada neko ko je blizak svedocima protiv Belivuka i Miljkovića.

Foto:Arhiva

Radojica Jokosvić (32) rođak Nebojše Joksovića svedoka saradnika protiv Darka Šarića, ubijen je bombom podmetnutom pod njegov automobil u Beogradu, u julu 2012. godine. Njegove ubice nikada nisu pronađene.

Kujo Kriještorac bio je običan čovek, koji je imao tu nesreću da se nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, u martu 2003. godine u Gepratovoj ulci i veo je nešto što nije trebalo, tačnije nekog koga nije trebalo da vidi. Kriještorac je vio Vladimira Milisavljevića zvanog Vlada Budala, člana zemunskog klana, osuđenog za učešće u ubistvu premijiera Zorana Đinđića. Kriještorac je dao iskaz policiji i kada su mu pokazali fotograafije identifikovao je Milisavljevića. Iskaz je dao u policiji, ali nije stigao da ga da na sudu, jer je ubijen 1. marta 2004. godine. Kriještorac nije bio „osoba iz kriminogene sredine“, već običan građanin koji je ozbiljno shvatio svoju građansku dužnost i pristao da svedoči kada bi mnogi okrenuli glafu. To što nijie okrenuo glavu, koštalo ga je glave. Njegov ubica nikada nije pronađen.

BONUS VIDEO: Dovođenje optuženih članova Belivukove grupe u Specijalni sud

.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar