60
Bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović osuđena je pred Specijalnim sudom u Beogradu na 16 meseci zatvora. Iako je njeno hapšenje 2021. godine bilo povezivano sa najtežim krivičnim delima i javno ga je komentarisao predsednik Aleksandar Vučić, govoreći čak i u kontekstu rešavanja mafijaških ubistava, poput likvidacije Vlastimira Miloševića, epilog ovog postupka je bio nešto drugačiji.
Pored Dijane Hrkalović, na optuženičkoj klupi nalazio se i bivši načelnik novosadske Policijske uprave Milorad Šušnjić, koji je takođe oglašen krivim i osuđen na godinu dana zatvora, dok je policijski načelnik Dejan Milenković oslobođen krivice. Protiv ove presude moguće je uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Tako je slučaj nekadašnje državne sekretarke MUP, koja se nezvanično dovodila u vezu sa više afera, dobio svoj epilog. Međutim, ukoliko se vratimo nekoliko godina unazad, tačnije u 2021. godinu kada je Hrkalovićeva uhapšena, moglo bi se reći da je javnost očekivala daleko strože sankcije. Tako je, predsednik Srbije Aleksandar Vučić oktobra 2021. komentarisao akciju privođenja, pominjući ubistvo Vlastirmira Miloševića, u medijima nazvano još i „ubistvo na šinama„.
„Reč je o dokazima koje danas poseduju nadležni državni organi, a vezano je za čuveno ubistvo na šinama, dakle gospodina (Vlastimira) Miloševića, da je posle toga, pretpostavljam, zamenjivan DNK, i da su neki ljudi koji su učestvovali u ubistvu oslobođeni“, kazao je Vučić tada gostujući na TV Prva, što je preneo KRIK.
Na pitanje novinarke da li je Hrkalović osumnjičena da je uklanjala dokaze posle ovog ubistva, Vučić je rekao da je to pitanje za nadležne organe.
„Znam šta smo dobili danas od ljudi koji su svedočili i odmah su nadležni organi reagovali. Ljudi treba da znaju da mi znamo ko je izvršio likvidaciju gospodina Miloševića, ali da ne bih vršio pritisak na nadležne državne organe, pre svega na tužilaštvo i pravosuđe, ne moram o tome da govorim. Policija operativno, nedvosmisleno, ne samo da ima saznanja, već ima i neposredne dokaze“, istakao je predsednik.
Komentarišući to što je Hrkalović uhapšena četiri godine nakon slučaja „ubistva na šinama“ Vučić je rekao da se hapšenje desilo sada jer „neko iz policije odlučio da progovori o tome“ i ponudio iskaz. Tih dana je hapšenje Hrkalovićeve u medijima bliskim Srpskoj naprednoj stranci bilo ispraćeno navodima o njenom učešću u atentatu na Vučića, njegovom prisluškivanju, bila je povezivana sa raznim aferama poput Jovanjice…
Iako se možda moglo pomisliti da će ta bilo koji od tih slučajeva bili konačno rasvetljen, očekivanja su splasla kada je stigla i optužnica, a sa njom i informacija da je Hrkalovićeva optužena za – trogovinu uticajem, iako su možda postojali čvrsti dokazi zbog kojih bi joj pretila stroža kazna.
Komentarišući presudu Hrkalovićevoj za nedeljnik Vreme, urednik KRIK Stevan Dojčinović je podsetio da je, u vreme kada su je prvi put optužili vrh vlasti i tabloidi, označena kao član kriminalne grupe i da je bila uključena u seriju ubistava.
„Ali, u takvoj atmosferi je ona bila suštinski optužena za veoma mala, minorna krivična dela. I te optužbe stvarno nisu razotkrivale njenu ulogu u kriminalnom klanu, već kao da je neko birao za šta najsitnije može da je optuži, čisto da se javnost smiri. A onda je ona promenila advokate, koji su smatrani opozicionim, i uzela je funkcionera SNS-a Vladimira Đukanovića da je zastupa. To se protumačilo da je ona ipak napravila neki dogovor sa vlastima, pa je ceo slučaj protiv nje sveden na neke sitnice“, navodi Dojčinović.
Sumnje da je Hrkalovićeva bila povezivana sa znatno težim telima pojačana je i podacima koje je KRIK objavio pozivajući se na dokument Javnog tužilaštva za organizovani kriminal koji govore da je koristila Skaj telefon skrivajući se iza nadimaka Arona, Vila, Villa, Nike i Rina, što se vidi na listi korisnika ovog programa koju je sastavilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, a u koju je KRIK imao uvid. Iz toga bi se moglo pročitati da je u nekom trenutku verovatno postojala namera da je država obračuna sa Hrkalovićevom, međutim nijedna od tih infromacija nije ušla u konačnu optužnicu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, pa samim tim nije mogla biti optužena za teže krivično delo.
I javni nastupi optužene bivše državne sekretarke su tih dana bili prilično kontradiktorni. Tako je recimo Hrkalovićeva do prvog odlaska u pritvor bila prilično aktivna na društvenim mrežama, kao i u periodu kada se između dva pritvora našla na slobodi, pred početak suđenja je obrisala sve objave na Instagramu i „otpratila“ sve naloge, osim jednog – naloga predsednika Aleksandra Vučića.
Mesec dana pred početak suđenja je angažovala Vladimira Đukanovića, advokata ali i uticajnog člana Srpske napredne stranke, uprkos tome što je i sam Đukanović upućivao ozbiljne optužbe na račun Hrkalovićeve u vreme njenog privođenja.
„To je bila paralelna vojska, koja je mogla da ubije koga god hoće, kada god hoće i da izvrši državni prevrat. Oni su to pripremali, imali su saradnike u vladajućoj strukturi u saradnji sa opozicionim liderima. To je bila opasna simbioza. Do prvih saznanja sam došao 2016. godine. Još mesec dva, da je ovo potrajalo, prilično sam siguran da bi se tragično završilo po nekoga, najverovatnije po brata predsednika Vučića. Siguran sam da bi išli na fizičku likvidaciju. Išli bi na to da emotivno slome Vučića, a onda bi oni preuzeli državu uz stranu logistiku“, rekao je Đukanović gostujući na TV Prva oktrobra 2020. i dodao:
„Šta će njima Skaj telefoni? Šta će bivšem ministru i Dijani Hrkalović Skaj telefoni? Što je njima to bilo potrebno, zaista nemam pojma. Kadriranje u državnim institucijama treba da bude jako ozbiljno i ne treba bilo ko da dolazi na glavne pozicije“, rekao je Đukanović.
Uprkos tome, čini se da su se za Dijanu Hrkalović stvari krenule nabolje nakon Đukanovićevog dolaska. Puštena je iz pritvora i dobila je priliku da gostuje na brojnim televizijama, gde je svoja gostovanja mahom koristila za pohvalu Aleksandra Vučića i njegovu politiku, kao i kritiku svog bivšeg šefa Nebojše Stefanovića, na kog su sve troje optuženih upirali prstima tokom sudskog postupka, tvrdeći da su sve radili po njegovom nalogu.
Za ubistvo Vlastimira Miloševića, podsećanja radi, ranije se sumnjičio Veljko Belivuk, vođa kriminalne grupe koji se trenutno nalazi u pritvoru i njemu i pripadnicima njegove grupe se sudi za sedam ubistava i druga teška krivična dela. Nekoliko dana nakon ubistva su privedene su vođe navijačke grupe „Principi“ Veljko Belivuk i Marko Miljković, a ubrzo se u medijima pojavila i informacija da je na mestu zločina pronađen DNK trag Belivuka.
Iako se Belivuk najpre sumnjičio za krivično delo ubistvo, šest meseci kasnije došlo je do obrta i Belivuk je sumnjičen da je „samo“ pomagao u zločinu, a potom je i oslobođen. Miloševićevo ubistvo se ponovo našlo u fokusu javnosti kada je Hrkalovićeva optužena da je sabotirala istragu protiv Belivuka tako što je naredila policajcima, prema optužnici, da ne dostavljaju tužilaštvu izveštaj analize Belivukovih telefona.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
