Virusi i bakterije za koje smo verovali da su ostali u prošlosti, ali i da smo zaštićeni vakcinama, koje su ih odavno iskorenile, u poslednjih nekoliko nedelja šire se masovno među decom, ali i odraslima i pune čekaonice domova zdravlja i postelje u bolnicama. Nakon što je u Beogradu prijavljena epidemija velikog kašlja (pertusisa) koji po odojčad može biti fatalan, među mlađom decom dijagnostikuje se i šarlah, dok pulmolozi leče pacijente i od tuberkuloze (TBC), a uz ove bakterijske infekcije, građani se plaše gripa, koji je tek u povoju.
U Srbiji je zabeleženo više od 900 slučajeva obolelih od velikog kašlja (pertusis), prema izveštaju Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, a zbog širenja ove bakterije, u Beogradu je krajem decembra 2023. prijavljena epidemija. Međutim, osim pertusisa, u našoj zemlji među decom vrtićkog uzrasta sve je češća pojava šarlaha, dok se kod starijih i dalje dijagnostikuje tuberkuloza, još jedna bolest protiv koje smo svi vakcinisani.
“Priliv malih pacijenata sa velikim kašljem ne prestaje. Najčešće su u pitanju manja deca, odojčad, kod kojih zasad nema komplikacija. Osim pertusisa, tuberkuloza je uvek prisutna, kao i šarlah koji je streptokokna bakterija. U poslednje vreme u svetu je aktuelna takozvana multirezistentna tuberkuloza, koja ne reaguje na terapije, a predstavlja ozbiljan problem, posebno u siromašnim društvima i ratnim područjima”, objašnjava za Nova.rs pedijatar-pulmolog dr Snežana Rsovac, načelnica intenzivne nege na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Osim manjeg obuhvata vakcinacijom, na širenje “zaboravljenih” bolesti utiče i promena klime, ali i “oslobađanje” od maski.
“Ovo proleće u sred zime, koje smo donedavno imali u Srbiji, pogoduje virusima. Takođe, bili smo duže vreme pod zaštitom i sad su virusi i bakterije, kao kuče pušteno sa lanca. Jurcaju i šire se na sve strane, a do skoro su bili zaustavljeni maskama. Aktuelan je i acelularni oblik velikog kašlja, a imunitet koji daje vakcina primljena na rođenju je ograničen najviše do 11. godine”, kaže dr Rsovac.
Lekari smatraju da je neophodno vratiti epidemiološke mere, zaštitne maske i izbegavanje kontakata.
“Trenutno imamo jednu bebu od dva meseca u bolnici sa dijagnozom velikog kašlja. Malu decu hospitalizujemo jer kod njih ova bolest može da bude ozbiljna, zacenjuju se, gube dah i tome slično. Ambulantno dnevno bude i do 30 odsto dece sa simptomima pertusisa, uglavnom su stari 14 i 15 godina. Osim pertusisa, bude i povremenih epidemija streptokoknog šarlaha po vrtićima. Trebalo bi hitno vratiti epidemiološke mere, bar izbegavanje kontakata i obavezne maske u zdravstvenim ustanovama”, kaže za Nova.rs dr Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike u KBC „Dr Dragiša Mišović“.
O vakcinaciji protiv zaraznih bolesti treba da misle lekari, ali pre svega roditelji, a revakcina za veliki kašalj od 2025. biće obavezna i za decu u osmom razredu.
Pročitajte još:
“Po dečjim ustanovama ima šarlaha, najviše u vrtićima. To je streptokokna bakterija, koja je najčešća među mlađom decom. Veliki kašalj je bakterijska infekcija, a ima ga sada svuda u okruženju. Važno je da roditelji proveravaju vakcinalni status svoje dece, da znaju da li su im deca vakcinisana na vreme. Od 2025. biće uvedena i revakcina u osmom razredu. Za sada se prima po rođenju i u predškolskom uzrastu. Međutim, što se kasnije primi revakcina, duže traje imunitet i manje su šanse da osoba oboli”, kaže za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Njene kolege ipak smatraju da su “stare” bolesti uvek bile prisutne, a ne iskorenjene, poput tuberkuloze, čije je širenje do 2022. godine opadalo, ali od tada do danas registrovan je porast broja obolelih.
“Uvek je bilo i velikog kašlja i šarlaha i tuberkuloze i drugih bolesti. Sada se za veliki kašalj daje lošija vakcina, koja kraće štiti organizam i zato školarci oboljevaju. To je jedan od razloga, drugi je manji obuhvat vakcinacijom generalno, treći je što posle kovida radimo češće testiranja na različite bolesti, pa danas imamo dijagnoze koje možda ne bismo imali pre nekoliko godina, jer nismo učestalo radili testove”, objašnjava dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Podsetimo, prema Izveštaju o sprovedenoj imunizaciji u Srbiji u 2022. godini najniži obuhvat od 85,8 odsto vakcinom protiv velikog kašlja, registrovan je na teritoriji Beograda. Kada su u pitanju opštine, najniži obuhvat beleži Mionica sa samo 56 odsto.
Najniži obuhvat prvom revakcinacijom registrovan je u Južnobačkom okrugu (68,3 odsto), a gledano po opštinama, najslabiji je Tutin sa 28,7 odsto, dok druga revakcinacija najniži obuhvat beleži u Pčinjskom okrugu (76,5 odsto).
U Srbiji se od 1. januara 2015. godine, primarna vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b, sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPV-Hib).
***
BONUS VIDEO: Građani Smedereva o epidemiji morbila u njihovom gradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar