Foto: Shutterstock

Tema ekologije je vrlo aktuelna. Zagađenje vode, zemlje, vazduha, stvaranje otpada, teme su kojima se danas ne bave samo ekolozi, već države, kompanije, udruženja, građani odnosno celokupno društvo. U procesu zaštite životne sredine vrlo važnu ulogu igra i reciklaža.

Evo nekoliko zanimljivih činjenica koje vas mogu inspirisati da iskorišćenu ambalažu, konkretno aluminijumsku limenku, odložite na pravo mesto i date svoj doprinos reciklaži i očuvanju životne sredine:

-aluminijumska limenka može da se reciklira neograničen broj puta sa minimalnim gubicima, mi osiguravamo u Srbiji da ti gubici budu manji od 5 odsto, što ne postižu drugi
materijali za pakovanja

-aotrebno je samo 60 dana da se iskorišćena limenka vrati na police supermarketaukoliko iskorišćena limenka završi u prirodi biće joj potrebno više od 500 godina da se razloži

-za pravljenje nove limenke koristi se čak 95odsto manje energije nego za pravljenje iste količine aluminijuma iz početka

-u Evropi se danas reciklira 73odsto limenki, a moguće je reciklirati sve limenke, dakle 100 odsto.

PROČITAJTE JOŠ:

Imajući u vidu sve ovo, R“ecan fondacija“ zajedno sa svojim partnerima, kompanijom Ball Packaging i projektom „Svaka limenka se računa“, ove kao i prethodnih 18 godina aktivno radi na promociji reciklaže i edukaciji, pre svega mladih ljudi, o ovom pitanju.

U navedenom periodu sakupljeno je 8 miliona limenki što je 100 tona aluminijuma.

„U ovoj godini podržali smo više od 30 manifestacija i festivala – muzičkih, kulturnih, sportskih i gastro – na kojima smo organizovali reciklažne akcije, u saradnji sa partnerima, kako bi smo ideju o reciklaži i njenim mogućnostima približili što većem broju ljudi. Naše akcije imaju edukativan karakter, a ujedno su i vrlo praktične – prisutni, publika, prolaznici imaju mogućnost da se uključe u proces reciklaže i da iskorišćene limenke odlože na pravo mesto. Danas se u Evropi reciklira 73 odsto proizvedenih limenki, a taj procenat bi mogao da dosegne 100 odsto. Zato je važno da ne stvaramo otpad već da iskorišćenu ambalažu koristimo kao resurs“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred Recan fondacije i dodao da je
reciklaža ne samo moguća, već i neophodna kako bismo sačuvali planetu za buduće generacije.

Reciklaža

Na pitanje šta možemo kao pojedinci da uradimo kako bismo smanjili otpad iz Recan fondacije su odgovorili:

„Potrebno je da limenku odložite na pravo mesto, kada su građani u prilici, kako bi se pravilno selekcijom našla u ciklusu reciklaže, a zatim ponovo na policama prodavnica“.

Recan fondacija od 2005. godine, uz podršku Ball Packaging-a, kompanije koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih limenki, aktivno radi na promovisanju reciklaže u cilju zaštite životne sredine trudeći se da približi ovu ideju potrošačima, a pre svega mladim ljudima.

O sprovedenim aktivnostima i konkretnim rezultatima za ovu godinu iz Ball-a su rekli:

„Kompanija Ball Packaging, zajedno sa partnerima, godinama unazad organizuje reciklažne akcije na najposećenijim manifestacijama u Srbiji i regionu. Na ovogodišnjem izdanju EXIT festivala, zahvaljujući naprednom IT rešenju sakupljeno je više od 11.000 iskorišćenih limenki. Bili smo prisutni i na Limenka teatar fest-u, koji predstavlja neobičan spoj ekologije i pozorišta i koji na praktičan način uči najmlađe o mogućnostima i značaju reciklaže. Ove godine smo tokom 4 dana trajanja manifestacije sakupili neverovatnih 38.000 limenki, a tokom prethodnih godina prikupljeno je više od 600.000 limenki, koje su ušle u proces reciklaže. Osim toga podržali smo i neke sportske manifestacije poput Serbia business run-a koji je bio plastic free događaj gde smo podelili i reciklirali 26.000 limenki vode, , tu je i Beogradski maraton, kao i gastro festivali u našoj prestonici i mnogi drugi događaji“, izjavila je Jelena Petljanski , regionalni menadžer za održivost i javne poslove Ball Packaging Evrope.

Foto: Shutterstock

Dodala je da kompanija Ball Packaging, osim što radi na promociji reciklaže ujedno u svom poslovanju primenjuje principe cirkularnosti i održivosti kao osnovne postulate rada.

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni preporuke Evropske unije, a to je da se reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od
stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.

Da bismo dostigli zacrtane količine potrebno je odabrati najbolji način prikupljanja otpada.

Najnovija istraživanja pokazuju da je Depozitni sistem za povrat ambalaže za sve materijale, staklo, plastiku, aluminijum i višeslojnu kartonsku ambalažu (Deposit Return Sistem – DRS), među građanima poznat kao kaucioni gde potrošači dobijaju nazad oko 5 dinara po ambalaži, najefikasniji i da ga treba kombinovati sa ostalim metodama poput EPR (extended producer responsibility – EPR) .

U Srbiji je u toku rad na novom zakonu koji će definisati upravljanje ambalažnim otpadom.

BONUS VIDEO: Šta se desilo sa presama za reciklažu limenki?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar