Zakon o eskproprijaciji, ili kako da ostanete bez kuće za pet dana

Društvo 30. nov. 202121:42 > 21:44
Podeli:
Rio Tinto Jadar Loznica
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Srbija je proteklih dana bila i biće na nogama. Činilo se da smo uspavani i da aktuelna vlast može da nam radi baš sve što hoće, ali pokazalo se da nije baš tako. Skupština Srbije usvojila je novi zakon o eksproprijaciji, ili, bolje rečeno "legalizaciji otimačine zemljišta". Upravo takav zakon koji omogućava kompanijama poput Rio Tinta da nesmetano dobijaju i osvajaju zemljište po Srbiji izveo je Srbiju na ulice i naterao građane da blokiraju saobraćajnice.

Šta je sve sporno u usvojemom zakonu i šta je to izvelo građane Srbije na ulicu?

Kada država iseli vlasnika kuće ili stana zbog javnog interesa, a u procesu eksproprijacije, dužna je da mu isplati tržišnu cenu za tu nepokretnost. Međutim, izmenama Zakona o eksproprijaciji koje su upravo usvojene, predviđeno je da vlasnici čiji objekti nisu legalizovani – i u slučaju kada za njih nisu okončani postupci ozakonjenja – u procesu eksproprijacije imaju pravo na naknadu samo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. To je u nekim slučajevima i višestruko manje, pa ti građani ne mogu da se skuće ni u istom području, ni na površini koja je jednaka oduzetoj nekretnini.

Spornim izmenama zakona o eksproproaciji biće omogućeno da se bukvalno sve proglasi za javni interes i u skladu sa tim oduzme uz naknadu. ubuduće svi postupci oko eksproprijacije, biće vođeni po hitnom postupku. Zbog čega se uvodi hitnost ako se smanjuju rokovi postupanja nadležnih organa nije objašnjeno.

„Nepokretnosti u privatnoj, zadružnoj ili javnoj svojini se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“, navodi se u Zakonu.

#related-news_0

Zakonom je utvrđena obaveza korisnika eksproprijacije da, pre rušenja zgrade, obezbedi zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, odnosno javnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.

Ubuduće će izvođač radova moći privremeno, a za potrebe smeštaja radnika, materijala, mašina, da uzurpira zemljište čak šest godina. Zakonski maksimum je tri godine, ali uz zahtev korisnika eksproprijacije, uzurpacija zemljišta može biti produžena na još tri.

Jedna od ključnih izmena odnosi se na član 20. Zakona o eksproprijaciji. U njemu se navodi, između ostalog, da Vlada Srbije može utvrditi javni interes i „radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za republiku Srbiju, a projekat se realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Republika Srbija“.

U nadležnom katastru nepokretnosti se vrši deoba katastarskih parcela posebnim vanupravnim rešenjem, bez ikakvog učestvovanja stranaka o čijim se pravima odlučuje i bez njihovog prava na žalbu, što je posebno neustavno i nije u skladu sa važećim propisnima , ukazuju pravnici.

Prema mišljenju advokata Boška Kneževića, koji zastupa nekoliko porodica u sudskom procesu povodom eksproprijacije njihovih domova u blizini obilaznice u Beogradu, vrednovanje neozakonjenih objekata po građevinskoj vrednosti najveća je opasnost novog zakona.

„Smatram da je to glavna promena zakona. U Srbiji imate stotine hiljada nelegalizovanih objekata i oni sada hoće da ih eksproprišu po građevinskoj vrednosti . Ti objekti se pretežno nalaze u urbanim sredinama. U Beogradu i Novom Sadu i drugim urbanim mestima ne možete ljudima da date 600 evra za kvadrat, jer ćete ih svakako oštetiti. Smatram da se ovakve izmene zakona rade upravo iz tog razloga – da bi se platili manji iznosi u urbanim sredinama za te objekte. Sve ovo je usmereno ka tome da se tu uštedi novac“, naveo je Knežević za N1.

Advokat Knežević ističe da je i Ustavom propisano da eksproprisana imovina mora da se plati najmanje po tržišnoj vrednosti.

„Oni hoće sada da umanje prava ljudi koji imaju neozakonjene objekte, iako to što su nelegalizovani nisu uvek posledica neke neodgovornosti ljudi koji su ih gradili već prosto – urbanističkog plana koji stoji već 40 godina, kao što je slučaj sa ljudima čije su se kuće našle ‘na putu’ obilaznici oko Beograda“, navodi Knežević.

Advokat Rodoljub Šabić kaže da je zakon „iritantan“ i po sadržini i po načinu na koji je usvojen. On primećuje i apsurd u rekordnom roku u kojem možete da zbog eksproprijacije ostanete bez korva nad glavom.

„Ovakav zakon omogućava vladi da za pet dana oduzme nečiju svojinu i napravi poslovni aranžman sa bilo kojim strateškim partnerom, makar to bio i nekakav „belosvetski hohštapler. U zakon je uneta ta odredba da se postupak o eksproprijaciji obavlja za pet dana. To je šokantno – živimo u zemlji u kojoj za pet dana ne možete da dobijete kućni broj, ali zato mogu da vam oduzmu kuću“, kaže Šabić za Novu.

U ovom slučaju, konstatuje Šabić, predstavnici vlasti se ponašaju kao promoteri Rio Tinta.

„Ovaj zakon se nimalo nije u opštem interesu, već se donosi isključivo u finkciji jendog projekta“, primećuje Šabić.

Šta kažu iz Vlade

Iz Vlade Srbije, s druge strane, tvrde da se izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji dodatno definišu predmeti i korisnici eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje, rešava pitanje nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.

Bonus video: Bojana Novaković –  Poruka je jasna, nećemo ni Rio Tinto ni iskopavanje ruda

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram