Siromaštvo Srbije i činjenicu da nismo ekonomski tigar dokazuje i to kako je organizovan međugradski i međumesni prevoz. Neredovan, prljav, a za mnoge i cenom nedostižan. Umiru sela, a zajedno sa njima i autobuske linije. Problem je stići i od grada do grada, pa tako nema autobuske linije od Kragujevca do Bora, Zaječara ili Majdanpeka. To je prikaz Srbije i svedočanstvo o tome kako živimo u 21. veku.

Miljana Isailović, Aleksandra Petrović i Ljubica Sokić

Niš

Na području Nišavskog okruga apsolutnu dominaciju u međugradskom prevozu već više decenija ima „Niš-ekspres“. Putnici u ovom delu zemlje uglavnom su zadovoljni brojem polazaka od Niša do većih mesta, pre svega do Beograda, jer autobusi do glavnog grada saobraćaju dvadesetak puta dnevno. Međutim, izuzetno su nezadovoljni brojem polazaka do sela u ovom kraju, posebno do mesta u nerazvijenim opštinama kakve su Gadžin Han, Babušnica, Svrljig ili Ražanj.

Sa manjim brojem stanovnika u ruralnim područjima „Niš-eskpres“ je ukidao polaske i tako dodatno doprineo pražnjenju sela na jugu Srbije, a mnogi to preduzeće sada smatraju glavnim krivcem za odlazak mladih iz sela.

„Autobuske linije su retke, a mesečne kartice papreno skupe. Porodici koja ima dva deteta srednjoškolca za prevoz je mesečno potrebno preko 20.000 dinara, a to je previše. Ljudima se više isplati da deci iznajme stan u Nišu za 100 evra, nego da im kupuju karte. Deca koja krenu da žive u gradu, više se ne vraćaju u selo“, kazala je za Novu.rs Mirjana Stanković iz Gadžinog Hana.

Zbog ukidanja polazaka, stanovnici sela u niškom kraju su u više puta protestovali, a poslednji u nizu bio je protest u Donjem Dušniku kod Gadžinog Hana zbog ukidanja večernjeg polaska iz Niša ka dvadesetak sela u toj opštini.

Meštani su bili ogorčeni što je “Niš-eskpres” ukinuo sve večernje polaske iz Niša ka tom kraju i polazak autobusa u 17 časova ostavio kao poslednji, čime je njihovoj deci onemogućeno da se vrate iz popodnevne smene u školama u gradu. Posle brojnih apela, dopisa, ali i pristiska medija, “Niš-ekspres” je vratio polazak u 18,30 časova, ali ne i u 22 časa.

Cene karata u međugradskom prevozu stalno poskupljuju, a „Niš-eskpres“ o tome odavno više ne obaveštava putnike unapred, već to saznaju onog momenta kada kupuju kartu.

Prevoz u jednom pravcu do mesta koja su udaljena od Niša svega tridesetak kilometara, trenutno premašuje 500 dinara, a odnedavno se u autobusu više ne mogu da kupe karte sa popustom za penzionere i studente, što je izazvalo dodatno ogorčenje gradjana. Karte sa popustom koji iznosi oko 10 odsto, sada mogu da se isključivo kupe na autobuskim stanicama i u poslovnicama, čiji je broj u niškom kraju poslednjih godina više nego prepolovljen.

Kragujevac

Kragujevčani već godinama nemaju direktnu autobusku liniju za Bor, Zaječar, Majdanpek i druga mesta u istočnoj Srbiji, a da bi otputovali u neki od tih gradova, prinuđeni su da presedaju u Jagodini i
Paraćinu, ili da se opredele za skuplju varijantu i sednu u svoj auto.

Nedosatatak te linije otežava građanima koji su poslom ili školovanjem vezani za ove gradove. Redovna profesorka Fakulteta tehničkih nauka u Boru, Kragujevčanka Jelena Đoković, dva puta nedeljno vozi do Bora i nazad. U jednom pravcu prelazi po 160 kilometara i ističe da je to naporan i dug put, pogotovo u lošim vremenskim uslovima. Kako bi otišla i vratila se s posla, ona u vožnji provede po pet sati.

‘‘Mnogo bi mi bilo lakše i na kraju jeftinije da idem autobusom. Zimi je jako komplikovano, jer se ide preko Čestobrodice, gde je obično zavejano. Bilo bi mi bezbednije i lakše da vozi profesionalac i da sam u autobusu. Ujutru rano odem, ceo dan sam na predavanjima i uveče opet nazad, naporno je to‘‘, ispričala je profesorka Jelena.

Dodaje da nije usamljena, te da ima dosta studenata iz Bora koji su na fakultetima u Kragujevcu. Zato često, kako kaže, poveze nekoga ili preuzme neki paket od roditelja i doveze studentima u Kragujevcu.

‘‘Ima dosta mladih koji studiraju Farmaciju, Prava i druge fakultete. Ta deca bukvalno proveedu ceo dan u putu. Iz Bora stignu do Jagodine ili Paraćina, pa onda po dva sata, nekad i duže čekaju autobus za Kragujevac. Stvano je bruka što ne postoji direktna linija‘‘, negoduje ona.

Osim gradova u Istočnoj Srbiji, sa kragujevačke autobuske stanice nema polazaka ni za Gornji Milanovac, koji je udaljen svega 45 kilometara. Kako saznajemo, ta linija je postojala sve do izbijanja pandemije, kada je redokovana, ali ni do danas nije vraćena na red vožnje.

Najviše polazaka iz Kragujevca je prema Beogradu, dnevno čak 29.

Zbog poskupljenja goriva, prevoznici su podigli cene usluga, pa je povratna karta do Beograda, sa 1.250 dinara, pre oko mesec dana, poskupela na 1.400.

Međumesni saobraćaj između šumadijskih opština ‘‘pokriven‘‘ je takozvanim radničkim terminima, tako da su opštine međusobno povezane linijama u ranim jutranjim i popodnevnim satima, kao i dnevnim
polascima koji odgovaraju školskoj deci.

Veza sa severom Srbije iz Kragujevca je obezbeđena polascima sa Sombor, Zrenjanin i Novi Sad, dok je jug pokriven linijom za Vranje. Takođe, iz Kragjevca putnici svakodnevno mogu da otputuju i u zapadne
krajeve zemlje, a odlazak u Užice, Zlatibor, Novu Varoš i Prijepolje, moguć je dva puta dnevno, direktnom linijom Kragujevac-Priboj.

Čačak

Čačanski „Autoprevoz“ obavlja mesni, međumesni i gradski saobraćaj, a cene karata, uprkos poskupljenju goriva, nisu povećane. Prema rečima direktorke te kompanije, Dušice Lužanin, sa autobuske stanice Čačak dnevno se obavi više od 1000 polazaka na različite destinacije. „Pored gradskog i prigradskog saobraćaja naši autobusi idu put Beograda, Gornjeg Milanovca, Kraljeva, Niša i Kragujevca. Neznatno povećanje cena karata je bilo na relacijama ka Nišu i Kragujevcu, ali je to zanemarljivo“, objasnila je Lužanin.

Kako navodi naša sagovornica, pet godina u ovoj firmi nije bilo poskupljenja, a veliki popusti se daju za đake i studente. Stariji od 65 godina starosti ne plaćaju prevoz.

„Cena povratne karte do Beograda iznosi 1680 dinara za odrasla lica, dok je za Čačane koji tamo studiraju 1360. Ukoliko žele da je kupe u jednom pravcu, ona staje za buduće akademske građane 1360, a za ostale 1680“, objasnila je Lužanin.

„U svakom autobusu ima klima, ne možemo da dozvolimo da se ljudi guše po vrućini“, kaže Lužanin. Naša sagovornica uverava da, iako su cene goriva znatno porasle, neće biti poskupljenja.

Za međumesni prevoz posebno je važna linija Slatina – Čačak, jer je veliki deo žitelja iz tog kraja zaposlen u kompaniji A.D. „Sloboda“.

„Autobusi saobraćaju na svakih pola sata na toj relaciji, a cena karte je 105 dinara. Ukoliko neko uzme mesečnu, ima pravo na popust. Veoma sam zadovoljan prevozom. Vozilo ide do samog kruga naše firme. Znamo red vožnje i nemamo nikakvih problema“, ispričao nam je jedan od radnika ove vojne kompanije. Kako navode naši sagovornici subotom i nedeljom, kao i u ostalim gradovima, je red vožnje malo ređi. To ih, kako kažu, ne zabrinjava, budući da, uglavnom, u tom periodu odmaraju kod svojih kuća.

Bonus video: Kakva je bezbednost putnika u preopterećenim i starim vozilma javnog prevoza u Beogradu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram