Tokom protekle decenije iz Srbije je otišao najmanje jedan grad veličine Novog Sada. Najviše naših ljudi otišlo je i boravišnu dozvolu zatražilo u Nemačkoj. Varioci, građevinci, medicinski radnici - ova zanimanja su među najpopularnijim i najčešćim. Od boravišnih dozvola, dokumenata do svih drugih detalja, donosimo veliki vodič za legalan odlazak na rad u Nemačkoj.
Građanima Srbije viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci.
Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS – Koordinaciona uprava.
Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg).
Šta treba da urade građani koji u Nemačku dolaze da rade?
Za boravak duži od 90 dana ili za obavljanje određene delatnosti potrebno je od nadležnih nemačkih organa zatražiti i dobiti nemačku nacionalnu vizu kategorije „D“.
Propisi kojima se reguliše putovanje i boravak u Nemačkoj, sadržani su u Zakonu o boravku, pri čemu su moguće sledeće osnove za boravak: školovanje, zaposlenje, spajanje porodice, posebno definisano pravo na ponovni dolazak i dr.
Državljani Srbije koji su u Nemačku došli na rad ili studiranje moraju odmah prijaviti mesto i adresu boravka u nadležnoj službi (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj Službi za strance (Ausländermat), gde će biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu rada tj. školovanja.
Za određene svrhe boravka je već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize potrebno dokazati nivo znanja nemačkog jezika:
Prilikom podnošenja zahteva za vizu, poznavanje jezika se dokazuje predočavanjem sertifikata izdatog od strane ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda ALTE-a za izdavanje sertifikata o položenom ispitu.
U Srbiji trenutno sledeće institucije poseduju ovlašćenje za izdavanje takvih sertifikata: Goethe-Institut, ÖSD, kao i škole za učenje stranih jezika koje su sertifikovane prema ECL-u.
Osim toga se priznaju Telc sertifikati ako je ispit položen van Srbije. Sertifikati o položenom ispitu drugih instituta/ škola jezika u Srbiji se u postupku podnošenja zahteva za izdavanje vize ne priznaju.
Ukoliko se zapošljavate kao medicinsko osoblje, potrebno je poznavanje nemačkog B2.
Profesionalni vozači trebalo bi da znaju poznavanje nemačkog jezika na niovu B1.
Oni koji su u potrazi za poslom, takođe, treba da poseduje poznavanje nemačkog jezika na nivou B1.
Mogućnosti za pronalaženja posla u Nemačkoj su brojne.
Jedno od veoma zastupljenih je i pretraga sajtova sa poslovima koji su nalik na naš Infostud.
Još jedan način traženja posla je preko privatnih agencija koje posreduju u zapošljavanju u Nemačkoj.
Ovakve firme često obezbeđuju i kurseve nemačkog koje im posle refundirate od plate.
Oni već imaju sklopljene ugovore sa staračkim domovima, firmama za prevoz i sl. za određeni profil zanimanja, i ako ispunjavate kvalifikacije posao dobijate u najkraćem roku.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, našim državljanima, osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, je pod određenim uslovima, omogućeno upućivanje na lečenje u inostranstvo.
Takođe, osigurana lica koja privremeno borave u inostranstvu imaju pravo na pružanje hitne medicinske pomoći. Pre polaska na put, državljani Srbije treba da se obrate organu za vezu R. Srbije – Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu, kako bi se upoznali sa načinom sprovođenja predviđene procedure i ostvarili pravo na hitnu medicinsku pomoć u inostranstvu, ukoliko se za tim ukaže potreba.
Nemački organ za vezu je Deutsche Verbindungsstelle Krankenversicherung Ausland, sa sedištem u Bonu.
U Nemačkoj možete da upravljate vozilima onih kategorija za koje je dozvola u Srbiji izdata dozvola.
Ovo pravilo se ne odnosi na strane vozačke dozvole koje su izdate na probu ili privremeno (npr. probna vozačka dozvola izdata u Srbiji).
Za upravljanje motornim vozilima u Nemačkoj je potrebno da imate važeću nacionalnu ili međunarodnu vozačku dozvolu, pri čemu uz međunarodnu dozvolu uvek treba predočiti i nacionalnu dozvolu na osnovu koje je međunarodna dozvola izdata.
Nemačka će olakšati proceduru za rad mlađima od 35 godina koji imaju osnovno znanje nemačkog jezika i diplomu, a ta mera koju je vlada ove zemlje najavila još početkom prošle godine trebalo bi da zaživi do kraja ove. Procene su da u Nemačkoj ima više od 1,7 miliona otvorenih radnih mesta za koja ne mogu da se nađu radnici iz Nemačke.
Radnicima iz Srbije Nemačka je oduvek bila prvi izbor, a prema ranijim podacima Infostuda najviše ponuda za posao u inostranstvu u periodu od 2013. do 2020. dolazilo je iz Nemačke, a tek potom iz zemalja u regionu Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.
Poslova za građane Srbije je tada bilo za one koji imaju diplome iz oblasti mašinstva, građevine i informacionih tehnologija, ali i elektrotehnike, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstva i transporta.
I dok EU radi na privlačenju stranih radnika Srbija nije mnogo odmakla u pokušaju da sačuva radnu snagu. A nije da nije bilo najava da će to da uradi.
Aleksandra Krasojević je posle 24 godine rada u prosveti napustila Niš i zajedno sa svojim sinom otišla kod supruga koji već bio u Nemačkoj.
„Mi smo pokrenuli proceduru tako što smo preko advokata podneli zahtev za spajanje porodice, jer moj suprug je već 40 godina tamo“, kaže Aleksandra.
Dodaje da njen sin do legalnih papira pokušava da dođe na drugi način.
„Za sina smo angažovali jednu agenciju za sina. On je trebalo da studira, bio je dobar đak, ali se zbog prelaska ovde kvaliikovao za kuvara. Tako da sada idemo preko agencije na onaj postupak dobijanja vize za Zapadni Balkan“, navodi sagovornica portala Nova.rs.
Građani Srbije imaju pravo da podnesu zahtev za vizu radi zapošljavanja u Nemačkoj na osnovu posebne regulative za države Zapadnog Balkana ukoliko žele da rade u Nemačkoj bez nostrifikovane diplome iz Srbije ili ukoliko žele da se bave delatnošću za koju nije potrebna kvalifikacija.
Aleksandra kaže i da je ovo trenutno najlakši put za dobijanje vize.
U slučaju da u Nemačku kao Aleksandra, građani u Nemačku odlazi po sistemu spajanja porodica, neophodno je da poseduju znanje nemačkog jezika nivoa A1.
„Za nekvalifikovanu radnu snagu, kao što je slučaj mog sina, ne treba ništa. S tim da će potencijalni poslodavac u svom rešenju napisati da će zaposleni vremenom da savlada jezik“ objašnjava Aleksandra.
Imajući u vidu da je Aleksandra bila učiteljica u Srbiji, to znači da je visoko kvalifikovana i njena diploma se priznaje bez nostrifikacije.
„Ja bih kao visoko kvalifikovana najviše dobila vizu, ali je uz to potrebno poznavanje jezika na nivou C1, što je na početku veoma teško. Trenutno bez papira ništa ne mogu da radim. Jeidino što držim za dva deteta prvatne časove. Učim i jezik. Diploma mi je već priznata za rad u vrtiću, jer nemaju vaspitače i to je jedno od zanimanja koje ima najviše fali“, objašnjava Aleksandra.
Napominje i da mladi ljudi koji su visoko kvalifikovani najbrže dolaze do papira.
„Posla ima koliko hoćete. Da sam to znala, mnogo ranije bih došla“, kaže Aleksandra.
Dodaje i da svima preporučuje da dođu u Nemačku.
„Imam bratance, jedan je srednjoškolac, drugi studira IT. Savetujem im da dođu ovamo, to je moje mišljenje. Što se mene tiče u Srbiji sam mogla da preživljavam, ne da živim“. zaključuje Aleksandra.
BONUS VIDEO: Nebojša Lindić: Može li da propadne nemačka auto industrija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare