Sve o vakcini koju su primili Brnabić, Kisić i Kon

Društvo 24. Dec. 202011:04 > 11:10
Share:
Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC/bs

Premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad i socijalnu politiku Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog Predrag Kon primili su jutros Fajzerovu vakcinu protiv koronavirusa. Evo šta znamo o toj vakcini do sada.

Vakcina se, kako je ranije za Nova.rs objasnio epidemiolog prof. dr Zoran Radovnaović, zasniva na novoj tehnologiji koja do sada nije korišćena u svetu.

Dopremanje vakcine u Institut “Torlak” Foto:TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

“Pošlo se od tzv. informacione RNK (ribonukleinske kiseline), što znači ne od oslabljenog ili ubijenog virusa, već od genetske šifre za sintezu belančevina koje su sastavni deo novog virusa korone. Organizam čoveka reaguje na unete, belančevine, kao na svaku stranu supstanciju, stvaranjem antitela” objasnio je profesor Radovanović u rubrici “Struka protiv korone” portala Nova.rs.

Prednost te vakcine, prema njegovim rečima je, što te belančevine, za razliku od virusa, ne mogu da se “prozle”, odnosno da se zadrže u organizmu, počnu da se razmnožavaju i tako dovedu do neželjenih dejstava.

Međutim, nedostaci Fajzerove vakcine, prema rečima doktora Radovanovića su visoka cena i komplikovani uslovi skladištenja i transporta.

“Potrebno je čuvati sve do nekoliko dana pre upotrebe na bar minus 70 stepeni” naveo je prof. dr Radovanović.

Govoreći o Fajzerovoj vakcini i problemima njenog čuvanja imunolog Emina Milošević objasnila je za Nova.rs da se “RNK brzo razgrađuje, pa zato i potreba da se čuva na vrlo niskoj temperaturi”.

Dr Milošević objašnjava da po smernicama Svetske zdravstvene organizacije, koje sledi i naš zdravstveni sistem, za sada nije predviđena vakcinacija mlađih od 18 godina.

Dosadašnja ispitivanja vakcina, prema njenim rečima, nisu obuhvatila mlađe od 16 godina jer je cilj vakcinacije pre svega najstarija populacija.

Broj dece od 16 do 18 godina u fazi 3 ispitivanja, prema njenim rečima, bio je nedovoljan da bi se pouzdano govorilo o efikasnosti i bezbednosti.

“Strategija obuhvata vakcinacijom po preporukama Svetske zdravstvene organizacije je da se počne sa najrizičnijim grupama: ljudima preko 70 godina starosti i zdravstvenim radnicima intenzivne nege, i da se, kako pristižu nove doze vakcinišu ljudi preko 65 godina starosti sa pridruženim bolestima, pa onda mlađi od tog životnog doba, shodno rizicima za tešku formu bolesti” objasnila je dr Milošević.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Your comment