"Užičkoj deponiji istekla upotrebna dozvola, a na njoj deponovan otpad"

Čačanin Velimir Mitrović, projektant deponije „Duboko“ govorio je na protestu građana u Užicu, gde je proveo, kako kaže, dane, mesece i godine kako bi jedna izvanredna ideja, utemeljena na Strategiji razvoja sistema upravljanja otpadom Republike Srbije 2003.godine koju je osmislila prof. dr Anđelka Mihajlov. Po toj strategiji mnogo lokalnih nesanitarnih deponija u Srbiji je trebalo da se zatvori i da se naprave savremeni sistemi, centri za upravljanje otpadom, sanitarni, bezbedni i isklađeni sa svim standardima i sistemima razvijenih zemalja. Sve je, prema njegovim tvrdnjama, bilo izvodljivo.

Napravljene su studije izvodljivosti po kojima je to trebalo da bude održivo i da ovaj sistem živi godinama, ne kao deponija već kao sentar za upravljanje otpadom. Ali početak rada deponije, 2011.godine krenuo je u drugom smeru.

„Na otvaranju sam video 500 ljudi koji su sebe isticali kao da su gore nešto napravili, a slavlje je bilo kao da je Užice oslobođeno i neko veliko herojstvo napravljeno. U stvari, to je samo bio početak. Deponija u takvom stanju mogla je da prima otpad nekoliko godina do onog trenutka dok se u opštinama ne razviju jasni sistemi za odvajanje otpada, na onaj koji sme da ide na deponiju i onaj koji ne sme. Da se razvije tehnologija na koji će se te komponente tretirati na poseban način. Na deponiju je trebao da ide samo inertizovan otpad koji nema nikakvu aktivnost, ni biološku ni hemijsku. To se nažalost nije desilo“, započeo je govor Mitrović.

Obraćajući se okupljenim građanima, rekao je da prema Arhuskoj konvenciji, koji je Srbija potpisala, svi imaju pravo na potpunu istinu o stanju životne sredine u kojoj žive, te da se istina mora znati.

„Regionalnoj deponiji Duboko je istekla upotrebna dozvola pre dve godine, a to je dozvola koju dobija od nadležnog ministarstva. Deponovanje otpada je nastavljeno na nelegalan i vrlo rizičan način iako su upozorenja stizala. Ministarstvo životne sredine nije preduzelo ništa, pa ni propisalo mere bezbednosti kako se dalje može raditi dok se ne razviju tehnologije i deponija ne proširi. Ništa se nije desilo, a dolazilo je do sagorevanja manjih količina otpada. Nagomilavanjem velike količine otpada, došlo je do kritične mase metana unutar nje i do eksplozije a pri visokoj temperaturi počeli su da se tope svi plastični materijali“, objašnjava Mitrović i nastavlja svoju percepciju trenutnog dešavanja na deponiji.

„Do toga je došlo zbog neodgovornosti Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije odnosno Vlade republike Srbije. Za to imamo direktne dokaze a prvi je deponija izgubila dozvolu za rad, a nju izdaje i kontroliše Vlada i nadležno ministarstvo. Zabrana korišćenje nije stavljena i ništa po tome nije urađeno a na njima je bilo da to urade. To se nije desilo a gore je umesto sanitarne bezbedne deponije nastala nesanitarna divlja deponija, jedna od najvećih u Srbiji. Na takvu deponiju je 320 hiljada ljudi deponovalo otpad“, tvrdi on.

Odgovornost države ne vidi samo u tome te da se do rešenja mora doći „hladne glave“. On dodaje i podatak da, kada je projektovana deponija, u obzir se uzimalo 380 hiljada stanovnika u ovom regionu, sada ih ima 320. Celo Užice je za nepunih 20 godina nestalo sa ovih prostora. Pita se da li iko i o tome razmišlja iako to nema veze sa otpadom? Sa druge strane, količine otpada koje se dovoze na Duboko su, kako tvrdi, u stalnom blagom porastu.

„Sa gašenjem deponija ova država ima iskustvo jer deponija u Beogradu gori 30 godina. Pored države za ovo je odgovorno svih devet lokalnih samouprava koje deponuju otpad, Čačak, Užice i svi ostali jer nisu ispoštovali osnovne zakonske odredbe koje se odnose na upravljanje otpadom. Bile su obavezne da uvedu razdvajanje otpada na mestu nastanka. Odgovornost komunalnih preduzeća i odgovornih Dubokom je tehnička i najjednostavnija da se utvrdi. Njihova odgovornost je pre svega u tome što su dopustili da rade u takvim uslovima“, navodi Mitrović.

Kada dođe do gašenja deponije, a kada će se to desiti niko ne može ni da pretpostavi onda mora početi „lečenje pacijenta“, teško pogođenog i duboko ranjenog ali i zatvaranja deponije.

„Ta deponija više ne može da prima otpad, a do kada, to niko ne zna, pričati o tome je vrlo neodgovorno. Ako se neko nadao da će metan da oprosti neodgovornost, i zbog toga upao u ovu zamku, sada na to više nema pravo. Metan je pokazao šta može i šta radi. Hladne glave svi moramo da utvrdimo i preuzmemo deo odgovornosti koja nam pripada. Odgovornost stoji i na građanima jer mi smo ti koji smo trebali da selektujemo otpad. Ta neodgovornost se kod građana pojavila jer političari u ovoj zemlji stalno tvrde da su građani ove zemlje niske svesti i da oni ne znaju da razlikuju šta je otpad koji je prirodan i koji truli, a šta je otpad hemijskog porekla. Tako vređaju građane ove države 20-30 godina, a to nije tačno. Svi ljudi u ovoj zemlji znaju šta je razdvajanje otpada, a država je ta koja nije stvorila uslove i ono što je napisala u zakonu ne sprovodi na terenu. U ovim uslovima to mora da počne“, naglašava Mitrović.

Kaže i da je još hitniji korak da država kaže šta će sa otpadom u gradovima i oštinama koje su odlagale otpad u Duboko, i u koje će sisteme to da odvozen i da to organizuje. Još navodi da se moraju uključiti stručni ljudi koji znaju šta i kako treba da se radi jer oni koji su to dosada radili nisu pokazali nikakve rezultate.

Regionalni centar za upravljanje otpadom - JKP „Duboko, bez prestanka gori dve nedelje, a sve je počelo još 16.marta, kada je za sedam dana saniran. Metan je izazvao požar duboko u telu deponije koji se nepredviđeno širi, a lokalizuje se raskopavanjem i prepakivanjem terena.

BONUS VIDEO Opozicija traži ostavke zbog požara na deponiji Duboko