"Prodaja suplemenata sa vitaminom C, vitaminom D, odnosno cinkom je bila 3,2 miliona kutija u 2019. godini, a u 2020. godini je porasla na više od 9.5 miliona kutija", kaže, u razgovoru za Nova.rs, direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić.
Korona je proteklih duže od godinu dana diktira i dešavanja na farmaceutskom tržištu. Naša sagovornica, Tatjana Šipetić, objašnjava dimenzije tog uticaja na naše navike i potrebe kada je reč o nabavci lekova.
Koje lekove smo najviše konzumirali i nabavljali tokom pandemije?
Prema iskustvu mojih kolega, farmaceuta koji rade u javnim apotekama, najviše su se izdavali lekovi koji su vezani za lečenje COVID infekcije, pre svega antibiotici, lekovi za smanjenje temperature i bolova, kao i vitamin D. Pacijenti su na početku pandemije, u martu 2020.godine pravili dvomesečne ili tromesečne zalihe lekova za lečenje svojih hroničnih bolesti, ali kada su se uverili da je snabdevenost apoteka dobra, prestali su sa tim.
Dakle, podaci pokazuju da je korona pospešila potrošnju antibiotika i suplemenata (vitamina) – šta kaže statistika, kolika je razmera tog porasta potrošnje?
Potrošnja lekova i dijetetskih suplemenata je u 2020. godini zabeležila rast od 10% u odnosu na isti period 2019. godine. Najveći rast svakako su zabeležili lekovi koji se koriste za lečenje COVID-a i suplementi namenjeni za prevenciju i jačanje imuniteta. Sledeći podatak najbolje govori o razmeri tog porasta, prodaja suplemenata sa vitaminom C, vitaminom D, odnosno cinkom je bila 3,2 miliona kutija u 2019.godini, a u 2020. godini je porasla na preko 9.5 miliona kutija. (prema podacima IQVIA).
Da li preterujemo sa upotrebom antibiotika i suplemenata i koliko to može da bude štetno?
Uvek naglašavam da antibiotici nemaju dejstvo na viruse, pa tako ni na koronavirus. Međutim, kod određenog broja pacijenata na virusnu infekciju, zbog pada imuniteta i opšteg lošeg stanja organizma, nadovezuje se bakterijska infekcija, a u tim slučajevima je upotreba antibiotika opravdana. Uzimanje antibiotika na svoju ruku ili rutinsko propisivanje antibiotika ima ozbiljne posledice, pre svega zbog rizika ozbiljnih neželjenih dejstava i rastuće rezistencije na antimikrobne lekove.
Takođe, od velikog je značaja i pažljiv izbor vitamina i minerala, bez obzira što se radi o proizvodima koji su deklarisani kao dodaci ishrani, a ne lekovi, posebno danas kada smo svedoci njihove značajno povećane i neretko iracionalne primene. Veoma je važno voditi računa kada i u kojoj količini se uzimaju, jer više nije uvek bolje. Tako na primer, dugotrajno unošenje vitamina C u količinama koje su iznad maksimalnog dnevnog unosa od 2 grama može dovesti do neželjeninog dejstava kao što je dijareja, nadimanje, povraćanje i do drugih gastrointestinalnih problema. Zato i uvek savetujem, da se pacijent obrati farmaceutu pre kupovine i uz njegovu stručnu pomoć izabere najbolji proizvod za svoje potrebe.
Da li je bilo i ima li trenutno problema sa nabavkom nekih lekova? Koje je lekove trenutno najteže pronaći u Srbiji?
Kada uzmemo u obzir epidemiološku situaciju u poslednjih godinu I po dana, koja je neminovno uticala i na složen proces planiranja i nabavke lekova, višestruko povećanje potražnje za lekovima koji se koriste u terapiji COVID-19 na svetskom nivou, možemo da kažemo da imamo redovno snabdevanje, odnosno da ukoliko nekog leka I nema, obezbedjena je dostupnost njegovih paralela.
Kolika je potražnja za lekovima za smirenje?
U skladu sa okolnostima. Pandemija je sigurno kod nekih ljudi dovela do pogoršanja psihičkog stanja, ali je za sada rano govoriti u kojoj meri. Lekove za smirenje propisuju lekari specijalisti neuropsihijatrije. Dakle, ovi lekovi se izdaju isključivo na recept ili izveštaj lekara. Jako je bitno ne uzimati ih na svoju ruku, već potražiti pomoć lekara.
Da li je proleće pospešilo potražnju za antihistaminicima? Preterujemo li i sa time?
Početak proleća je vezan za pojačanu potrošnju antihistaminika. Potrošnja je ista kao i prethodnih godina. Simptome alergijskog rinitisa treba dobro držati pod kontrolom, jer ako su izraženi i dugo traju mogu dovesti do upale uha, upale sinusa, hronične upale sluznice nosa, a ako istovremeno bolujete od astme, može doći i do pogoršanja astme. Ukoliko su simptomi blagi, farmaceut će Vam preporučiti lek protiv alergije koji možete dobiti bez recepta. Ako su simtomi toliko izraženi da lekovi koji se izdaju bez recepta ne pomažu, farmaceut će Vas uputiti da se javite svom lekaru.
Ono na šta bi htela da skrenem pažnju jeste da u aktuelnoj situaciji mnoge osobe sa simptomima alergijskog rinitisa strepe da su njihovi simptomi posledica COVID-19. Zato je veoma važno da se napravi jasna razlika između simptoma koji su karakteristični za ova stanja, odnosno posavetuje sa lekarom ili farmaceutom.
Kako stati na put nabavci lekova na svoju ruku i tome da smo veći lekari od lekara i veći farmaceuti od farmaceuta?
Pre svega edukacijom građana i pacijenata. Svi moraju da imaju na umu da uzimanje lekova na svoju ruku ne predstavlja samo rizik za pojavu opasnih neželjenih dejstava, već kao npr. u slučaju antibiotika, može dovesti do toga da bakterije postanu otporne na dostupne antibiotike i da se vratimo u „pre-antibiotsku eruˮ kada transplantacije organa, hemoterapija malignih bolesti, intenzivna nega i druge savremene medicinske procedure nisu bile moguće.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare