Kako se piju vitamini koje penzioneri dobijaju od države

U tom paketu cink je u 50 tableta od 15 mg, vitamin D3 u 50 tableta od 10 µg, a vitamin C u 60 tableta od 500 mg. Svi navedeni suplementi jesu vrlo važni da bismo bismo zdravi i dobro funkcionisali i treba ih unositi redovno. Ipak, ako ih unosimo kao suplemente, bitno je kako da ih pijemo da ne bismo narušili zdravlje. O tome je ranije za portal Nova.rs govorila dr Ivana Đurić.

Cink

Cink je bitan nutrijent koji deluje kao snažan antioksidant, podstiče normalan rast i razvoj i pomaže jačanju imuniteta. Premala, kao i  preterana konzumacija cinka može biti opasna.„Ovaj mineral nalazi se u svakoj ljudskoj ćeliji, jača imunitet i poboljšava zdravlje očiju, ali i reguliše metabolizam. Međutim, ako preterate s unosom cinka, očekuje vas čitav niz problema. Neki od njih su probavni problemi, vrtoglavica, glavobolje, umor, pojačano znojenje i halucinacije“, ističe doktorka i kaže da je optimalna doza cinka 15 mg, a maksimalni unos ne bi trebalo da prelazi 40 mg dnevno.Ona kaže i da je najbolje vreme za uzimanje cinka kao suplementa sat vremena pre obroka ili dva sata nakon obroka.„Unos prevelike količine cinka može uticati na lošiju apsorpciju drugih nutrijenata kao što je bakar. Posledično, nedostatak bakra u telu može dovesti do anemije. Takođe, predoziranje cinkom može izazvati trovanje teškim metalima, a simptomi su mučnina i povraćanje, metalni ukus u ustima, nizak pritisak,, kratak dah.“

Vitamin D

Ako ne unosite dovoljno vitamina D, moguća je demineralizacija kostiju, javlja se rahitis kod dece, a osteoporoza kod starijih. Nedostatak vitamina D je vezan i za povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija, a nizak nivo vitamina D povezan je sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.Važno je znati da je preporučena dnevna doza vitamina D za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.S druge strane, telo će proizvesti dovoljno vitamina D ako budete na suncu pet do deset minuta otkrivene kože, i to dva do tri puta nedeljno.„Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor“, kaže doktorka Đurić i napominje da hipervitaminoza vitaminom D srećom jeste retka.

Vitamin C

„Ovaj vitamin učestvuje u mnogim procesima u organizmu, ali on posebno ima značaj za imunitet, u sprečavanju i odlaganju pojave nekih kancera, kod kardiovaskularnih bolesti, ostalih stanja kao posledice oksidativnog stresa, metabolizma proteina, zarastanja rana, apsorbovanja gvožđa“, priča doktorka Đurić.Ona napominje da je hrana najbolji izvor vitamina C, pre svega crvena i zelena paprika, pomorandže, grejpfrut, limun, kivi, brokoli, prokelj, paradajz, jagode i spanać.Međutim, i suplementi su adekvatna zamena ako baš nismo u mogućnosti da se raznovrsno hranimo.Ona ističe i da su doze koje naš organizam toleriše 2.000 mg, ali da je sasvim dovoljno od nekih 200 – 500 mg, a doze do 1.000 mg su ako ste pod posebnim naporom i stresom.„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti sa većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja“, priča doktorka Đurić.Zato ako imate problema sa varenjem zbog prevelike količine vitamina C, jednostavno smanjite dopunsku dozu ili izbegavajte suplemente vitamina C u potpunosti.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram