To što je izabrano 8 članova Saveta REM-a ne znači da će da radi. Naprotiv.

Članove novog Saveta REM čekaju i odluke o brojnim prijavama koje su pristigle u proteklih godinu dana, ali i donošenje različitih pravila, po kojima će funkcionisati mediji.

“Naš prvi zadatak biće da kreiramo smernice za uređivanje elektronskih medija u Srbiji. Moramo da imamo pet nacionalnih frekvencija koje nisu sve iste. Dakle, potrebno je da neke budu usmerene na kulturni, druge na sportski, potom zabavni sadržaj, a da jedan bude opšteg tipa. To se radi na osnovu istraživanja publike, što mi nikada nismo imali”, objašnjava za Nova.rs  jedna od članica prof. Dubravka Valić Nedeljković, kandidat Udruženja za zaštitu dece.

Drugi zadatak Saveta je - priprema izbora.

“Izvesno je da će izbori biti za nekoliko meseci ili godinu dana. REM sad ima zadatak da donese pravila i smernice o izveštavanju o predizbornoj kampanji. Tačnije, mi bismo to morali da uradimo godinu dana pre početka kampanje, što znači sada. Potrebna su nam pravila, koja će svi morati da poštuju”, naglašava profesorka.

Treći ozbiljan posao je priprema specijalnih programa.

“To su programi za specijalnu publiku. Moramo da kreiramo programe koji će biti dostupni osobama sa invaliditetom, a trenutno imamo samo jedan. Takođe nema sadržaja za decu, kao ni kulturnog, ni onog za manjine. To mora hitno da se promeni”, kaže profesorka.

Naime, od novembra prošle godine u REM je stigao veliki broj prijava, koje niko nije rešavao.

“REM mora da razmotri sve te prijave koje su mesecima stizale i da donese odluke. Ako imate ugledan REM, gde svaki kandidat i kandidatkinja odlučuje po ličnoj savesti, onda nećemo imati problem. Svaki član Saveta treba da upregne sva svoja znanja, etičnost, kredibilitet i da donese odluku za koju će da odgovara, a ne da se posle stidi”, ističe prof. Valić Nedeljković.

Savet će neke sistemske smernice morati da donese jako brzo.

“Moraćemo da odredimo šta ćemo istraživati i da procenimo kapacitete stručnih službi. Zadatak REM-a je da donese i smernice koje se odnose na govor mržnje i koje se ne smeju kršiti. Kako će REM reagovati u budućnosti na kršenje kodeksa i zakona, videćemo, ali sada ima daleko više šanse za bržu reakciju i sankcije, nego što je bilo ranije. Prethodnom REM-u je za donošenje odluke o najjednostavnijim pitanjima, bilo često potrebno i više od godinu dana. A onda bi doneli odluku koja nema nikakvog smisla. Prethodni REM je bio potpuno disfunkcionalan”, naglašava profesorka.

Ona je, inače, izabrana na šest godina kao kandidat udruženja za zaštitu dece. Dubravka Valić Nedeljković jedna je od osnivačica Novosadske novinarske škole, učestvovala u izradi medijskih zakona i autorka više knjiga iz kojih se uči na katedrama za novinarstvo u regionu. Pre Skupštinskog izbora istakla je da se zalaže za REM koji će svoj rad zasnivati na najstrožem poštovanju Ustava Srbije, zakona, medijskih zakona i evropskih direktiva.

Inače, predsednika Saveta REM-a biraju članovi Saveta i to dvotrećinskom većinom, koja glasa za jednog kandidata. Međutim, to telo sada umesto devet, ima osam članova. Sudeći po onom što do sada znamo o njima, polovina je bliska vlasti i teško će se naći kompromis oko predsednika Saveta, jer za to mora da glasa dve trećine članova. To znači da šestoro njih mora da glasa za istog kandidata.

Može li REM sada da odlučuje?

Odluka o izboru članova Saveta REM-a objavljena je u službenom glasniku, što praktično znači da su oni stupili na dužnost. Međutim, profesorka na FPN Snježana Milivojević kaže za Nova.rs da je Savet sada nepotpun.

"Mislim da je vlast namerno išla na to da REM ostane krnji, nepotpun jer je tako paralizovan za donošenje bilo kakvih odluka. Sa druge strane, odabir devetog člana po zakonu može da potraje tri do šest meseci. REM mora da bude konstituisan na osnovu pung članstva, pa tek onda da biraju predsednika", objašnjava Snježana Milivojević.

Ko su ostali članovi

Podsetimo, za člana Saveta REM-a, na dve godine, izabran je kandidat univerziteta Milan Petković, predstavnik regionalnih i lokalnih medija. Kao kandidat izdavača elektronskih medija izabran je Miloš Garić, koji je radio 28 godina u medijima, a bio je i državni sekretar u Ministarstvu informisanja.

Kao kandidat zaštitnika građana, poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izabran je Stevica Smederevac, novinar i menadžer. U medijima je od ranije poznat po tome što je branio televizije kao što su Pink ili Hepi od tvrdnji da ne poštuju zakon. Inače, iz Fondacije Slavko Ćuruvija zahtevali su da Skupštinski Odbor odbaci njegovu kandidaturu.

Kandidat filmskih, scenskih i dramskih umetnika Ira Prodanov Krajišnik, redovna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a kao kandidat udruženja koja se bave zaštitom slobode izražavanja izabran je Rodoljub Šabić.

Kandidat novinarskih udruženja je Mileva Malešić, a kandidat crkvi i verskih zajednica je Snežana Miljković, koja je od 2018. zaposlena kao šef kabineta za misionarsku delatnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC).

Skupština nije izabrala devetog člana Saveta REM, kandidata saveta nacionalnih manjina. Muhedin Fijuljanin, politikolog iz Sjenice, kao ni Ljumturije Ameti, novinarka iz Bujanovca, nisu prošli ovaj izbor, nakon što se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara.

Podsetimo, Srbija je više od godinu dana funkcionisala bez Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što je praktično onemogućavalo nadzor nad elektronskim medijima, ali istovremeno omogućavalo i neometanu propagandu za vlast.

Stručnjaci i bivši članovi REM-a upozoravali su da je ovako dugo odsustvo regulatora uticalo ne samo na kontrolu medijskog sadržaja, već i na legitimizaciju političke moći, dok su građani i nezavisne organizacije ostali bez efikasnog mehanizma za zaštitu pluralizma i slobode informisanja.

Mandat poslednjeg saziva Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istekao je 4. novembra 2024. godine, kada je REM ostao bez regulatornog Saveta.

***