0
Telekom je tajno dogovarao prodaju dela svoje strateške imovine - antenskih stubova i prateće infrastrukture. Prodaju imovine potvrdio je za BIRN direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić rekavši, međutim, da ona nije od strateškog značaja. Institucija Grupe Svetske banke odluku o svom učešću u projektu trebalo bi da donese samo dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.
Telekom mesecima priprema prodaju većine najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i njihove prateće infrastrukture, poput trafo-stanica, solarnih panela i dela zemljišta. Ukupno 1.827 ovih stubova, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori, kupuje britanska firma Actis GP LLP, otkriva BIRN.
Ova investiciona kompanija novac bi trebalo da dobije, između ostalog, i od Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation, IFC), kreditne institucije Grupe Svetske banke. Odluku o ulaganju 75 miliona američkih dolara za kupovinu Telekomove imovine, bord IFC trebalo bi da donese dan posle izbora u Srbiji – 18. decembra.
Daleko od očiju javnosti, prodaja se priprema još od kraja prošle godine.
„Actis je učestvovao u širokom procesu aukcije koju je prodavac pokrenuo u četvrtom kvartalu 2022. godine, i posle više rundi, izabran je kao preferirani ponuđač do juna 2023. godine, nakon čega je Actis ušao u […] bilateralne pregovore sa Telekomom Srbija“, piše na sajtu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) o ovom projektu nazvanom Tornjevi Zapadnog Balkana (Western Balkan Towers). Taj projekat je objavljen pre nekoliko dana, tačnije 16. novembra.
Osim što se ceo proces prodaje strateške Telekomove imovine u Srbiji, Crnoj Gori i BiH odvijao tajno za građane u ovim zemljama, i cena je tajna za njihovu javnost.
„Kupovina će biti finansirana kombinacijom kapitala i bankarskog duga. Cena nabavke je komercijalno osetljiva i neće biti otkrivena u ovoj fazi“, piše na sajtu ove institucije u okviru Svetske banke.
U razgovoru za BIRN direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da proces prodaje nije bio tajni već da se o prodaji antenskih stubova odlučivalo na međunarodnom tenderu. Lučić tvrdi da nije reč o strateški važnoj imovini, ali da će prodati sve antenske stubove koje imaju u Srbiji, Crnoj Gori i BIH.
„To se nije krilo, uz našu saglasnost IFC i EBRD su objavili detalje o projektu i ostalo ćemo objaviti u dogovoru sa inostranim poslovnim partnerima. Cena je još tajna, ali je veoma značajna, reč je o velikoj količini novca. Cena je ravna sa EU transakcijama”, kazao je Lučić.
IFC, koji je deo Grupe Svetske banke, navodi da transakciju treba da odobre svi relevantni regulatorni organi i tela za zaštitu konkurencije.
Planirano je da posle prodaje, Telekom ove iste antenske stubove unajmljuje za postavku baznih stanica i za to plaća Actisu. Telekom Srbija će biti u obavezi da zakupi i novoizgrađene Actisove stubove.
„Dizali smo kredite za izgradnju baznih stanica, pogotovo su vredne one koje su 4G, održavali antenske stubove. Posle prodaje antenskih stubova, mi ćemo i dalje morati da otplaćujemo kredite za bazne stanice, a plaćaćemo i da iznajmljujemo antenske stubove za njih”, kaže izvor blizak Telekomu.
O manjinskom ulaganju razmatra se i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Odluku će doneti bord direktora EBRD-a 28. novembra ove godine. Iz ove banke su objavili da u kupovinu ulazi i 36 tornjeva koji su trenutno u izgradnji.
Iz EBRD-a su za BIRN odgovorili da će projekat biti razmatran od strane Odbora direktora EBRD-a pre kraja godine i da još uvek nije potpisan. „Obavestićemo vas o dodatnim detaljima čim sporazum bude potpisan”, odgovorili su iz EBRD.
Iz Actisa, IFC-a i Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o pregovorima o prodaji Telekomove imovine, do objavljivanja ovog teksta.
Telekom Srbija je srpski državni telekomunikacioni operator, vlasnik kompanije je 58% država Srbija, 20% je u vlasništvu same kompanije, a ostatak je u vlasništvu malih akcionara.
Osnovan je u maju 1997. godine kao akcionarsko društvo, izdvajanjem telekomunikacionih delatnosti iz PTT Srbija (danas „Pošta Srbije”). U aprilu 2015. Telekom Srbija je počeo da pruža sve usluge u Srbiji pod brendom MTS.
Od 2020. Telekom Srbija najveći je provajder interneta sa tržišnim udelom od 55,8%, prvi po veličini kablovski operator sa tržišnim udelom od 53,2% i najveća fiksna telekomunikaciona mreža sa tržišnim udelom od 73,3%. Takođe je najveći operator mobilne telefonije sa tržišnim udelom od 43,1%.
Model za prodaju strateške imovine Telekoma
Telekomove ćerke firme Sky Towers Infrastructure d.o.o, koje su u Srbiji, BiH i Crnoj Gori registrovane za pružanje bežičnih usluga, ključne su za predstojeću prodaju, otkriva BIRN.
Dana 26. aprila ove godine firma Sky Towers Infrastructure d.o.o. najpre je osnovana u Beogradu, zatim 3. maja u Podgorici i 16. maja u Banjaluci. Ta preduzeća su u vlasništvu Telekoma.
Osnivanje novih kompanija predviđeno je projektom o prodaji koji se nalazi na sajtu IFC u okviru Grupe Svetske banke.
„Telekom Srbija će izdvojiti u zasebne kompanije svoje tornjeve i poslove pasivne infrastrukture, koje obuhvataju ukupno 1.827 lokacija, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori“, piše na sajtu IFC.
Lučić kaže da antenski stubovi nisu strateška imovina.
„Strateška je telekomunikacijska oprema na njima, odnosno bazne stanice, a njih ne prodajemo. Recimo, antenski stubovi su u velikim gradovima već uveliko prevaziđeni, evo u Beogradu imamo 500 baznih stanica, a nijedan antenski stub“, kaže direktor Telekoma.
On kaže da Telekom ne prodaje bazne stanice, već samo antenske stubove i nešto zemljišta na kom su.
„Ovo će pomoći da se Telekom još više proširi, pogotovo u dijaspori. U perspektivi nam je 20 miliona potencijalnih novih korisnika“, rekao je Lučić.
Lučić je ukazao da „održavanje antenskih stubova nije osnovna delatnost nijednog operatera”, pa ni Telekoma Srbije, već je to posao kompanija koje imaju građevinske kapacitete, i da se ovim potezom „optimizuju poslovne operacije Telekoma koje će u budućnosti više biti usmerene na razvoj inovativnih usluga u skladu sa svetskim trendovima”.
„Telekom se u svom poslovanju vodi logikom privatnih telekomunikacionih kompanija. Da je drugačije, ne bismo mogli da opstanemo na ovom dinamičnom tržištu. Pre nekoliko nedelja, nas glavni konkurent u Srbiji, Junajted grupa, prodala je svoju antensku infrastrukturu kompaniji Tawal iz Saudijske Arabije. Naši glavni partneri u ovoj transakciji su svetski priznate institucije britanski Aktis, Svetska banka i EBRD koji su, između ostalog, ponudili i najbolju cenu“, naveo je Lućić.
On je objasnio da Svetska banka i EBRD imaju ne samo ekonomsku, nego i važnu društvenu ulogu u regionu, „jer su to institucije koje podržavaju podizanje kapaciteta društva i nezavisnosti institucija”.
„To je garant da će ovaj projekat doprineti ne samo bržem razvoju Telekoma Srbija, već i razvoju svih zemalja u regionu u kojima Telekom posluje“, rekao je Lučić.
„IFC i drugi privatni i institucionalni investitori će ulagati kapital u investicionu firmu koju će osnovati i kojom će upravljati Actis. Investiciona firma će posedovati 100% akcija u ToverCos (prim. aut. Sky Towers)“, piše na sajtu IFC.
Ova firma biće registrovana u Luksemburgu, koji je poznat po znatnim poreskim olakšicama.
Firme Sky Towers Infrastructure d.o.o. imaju direktore – zastupnike i nemaju drugih zaposlenih.
U Beogradu je na poziciji izvršnog direktora Snežana Pantelić koja je prethodno radila i kao likvidacioni upravnik u dve firme – preduzeću Real security i Export import Ye Gary.
U Podgorici firmu vodi Dušan Popović, inače dugogodišnji pravnik u M Tel doo, blizak saradnik direktora Telekoma Vladimira Lučića.
U Banjaluci je izvršni direktor preduzeća Boris Aćimović, dotadašnji rukovodilac sektora za primarnu infrastrukturu u M:telu.
Od proleća do jeseni nikakve promene se nisu dešavale u novoosnovanim firmama. Sredinom novembra, međutim, Telekom je počeo sa unosom imovine u ove kompanije, povećavajući im kapital.
U Srbiji, u firmu Sky Towers Infrastructure d.o.o su uneti antenski stubovi, kontejneri i objekti za smeštaj telekomunikacione opreme, trafo-stanice, energetski privodi, zemljište i druga oprema, pokazuje dokumentacija iz Agencije za privredne registre (APR). Kao vrednost te imovine navedeno je oko 41 milion evra.
U crnogorsku novoosnovanu Telekomovu kompaniju, prema dostupnim podacima, uneta je imovina za koju se navodi da vredi oko dva miliona evra, dok za Sky Towers u Banjaluci ne postoje javno dostupni podaci.
Advokat, koji je tražio da bude anoniman, a radi na slučajevima povezanim sa telekomunikacijama, za BIRN kaže da se takvi potezi obično povlače kada je reč o pripremi prodaje udela, odnosno akvizicije, u privrednom društvu kojim se praktično menja i nosilac imovine.
„Formalno neće doći do promene vlasnika imovine, zato što će Sky Towers nastaviti da bude vlasnik i posle prodaje, samo će se promeniti osnivač, pa će na mesto Telekoma doći Actis ili fond koji će oni osnovati. Takođe, unosom nenovčanog kapitala, u ovom slučaju oko 41 milion evra za Srbiju, ukoliko se prodaja obavi po toj ceni, potencijalno se izbegava plaćanje poreza na kapitalnu dobit, budući da sticaoci obično kupuju udele u nominalnoj vrednosti upisanog nenovčanog kapitala,“ kaže ovaj advokat.
Actis važi za moćnu kompaniju sa 13 milijardi dolara imovine kojom upravlja u ime više od 400 partnera.
Sedište Actisa je u Londonu, smešteni su tik uz zgradu gradonačelnika britanske prestonice i nedaleko od istorijske znamenitosti Tower Bridge.
Actis, privatna investiciona kompanija, ulaže u različite sektore u zemljama u razvoju širom sveta, mahom u energetsku, digitalnu i saobraćajnu infrastrukturu, nekretnine i privatnu imovinu.
Kompanija je formirana 2004. godine, kada je tadašnja britanska vlada pod vođstvom premijera Gordona Brauna, dozvolila zaposlenima u državnom investicionom fondu za razvoj, CDC, da odvoje i otkupe deo fonda za nešto više od 373.000 funti, kako je objavio britanski Gardijan. Država je u novoj kompaniji imala udeo od 40 odsto.
U narednim godinama, Actis je nastavio da rukovodi državnim investicijama van zemlje. Tri godine kasnije, opozicija u Britaniji je žestoko kritikovala Brauna, navodeći da su bivši zaposleni CDC-a zaradili milione rukovodeći investicijama koje su bile državne.
U tom trenutku, 2007. godine, komitet donjeg doma britanskog parlamenta je objavio da Actis rukovodi investicijama u vrednosti od 1.75 milijardi britanskih funti, a da sama kompanija vredi između 182 i 636 miliona funti.
Britanska vlada je svoj deo u kompaniji prodala 2012. godine menadžerima Actisa za osam miliona funti i udeo u budućem profitu firme.
Ni zaposleni u Telekomu koji pripremaju prodaju ne znaju prave razloga prenosa imovine
Kako BIRN saznaje, svu pripremu za prodaju obavljaju Telekomovi zaposleni, jer u firmama Sky Towers, osim direktora, nema drugih zaposlenih.
Priprema se odvija u tajnosti od letos, a do intenzivnih promena došlo je u poslednjih desetak dana. Čak ni zaposleni koji prebacuju imovinu u Sky Towers Infrastructure nisu upoznati sa razlozima unosa strateške imovine u ćerka firmu.
O osnivanju Sky Towers Infrastructure d.o.o. Lučić je rekao da je osnovana radi predstojeće prodaje.
Kako bi pripremio unos imovine u Sky Towers Infrastructure, Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbije je, prema saznanjima BIRN-a, dokumentaciju 13. novembra ove godine nosio notarima u Nišu.
S obzirom na to da se imovina unosi u firmu koja je registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću, kako stručnjaci kažu za BIRN, nije obavezno da procena vrednosti bude javna, a novinari BIRN-a je zaista nisu pronašli u Agenciji za privredne registre (APR).
Imovinu Sky Towers Infrastructure d.o.o. osigurava Dunav osiguranje, saznaje BIRN. Ne zna se koga je Telekom angažovao da proceni imovinu koju unosi u ćerke firme, niti kako su došli do računice od nešto više od 41 milion evra za imovinu u Srbiji, kako stoji u dokumentaciji koja je dostavljena APR-u.
Direktor Telekoma Vladimir Lučić tvrdi da je procenu uradila jedna od uglednih revizorskih kuća, ne želeći da otkrije koja konkretno.
Izvor BIRN-a, koji želi da ostane anoniman, kaže da postoji mogućnost – zbog netransparentnosti – da je imovina procenjena na knjigovodstvenu vrednost koja je znatno manja od realne, odnosno fer vrednosti.
Na taj način, postoji opasnost da strateška imovina Telekoma za bežičnu komunikaciju, bude prodata znatno jeftinije nego što bi mogla biti u povoljnijim okolnosti, odnosno u situaciji da je kompanije manje zadužena, kaže ovaj izvor.
„Prodajom antenskih stubova koji su upisani u nadležni registar katastra nepokretnosti ili katastra vodova, dobija se izvanredna infrastruktura za svaku državu. To je na neki način nacionalno blago države“, kaže Irini Reljin, profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Iz dostupne dokumentacije vidi se da je Telekom uneo u Sky Towers i pojedine nekretnine – jednu parcelu u Požarevcu od 1.000 kvadrata i dva manja objekta u opštini Bečej – koje nisu u vlasništvu Telekoma, već države Srbije, dok Telekom ima samo pravo korišćenja ovih nekretnina.
Advokat sa kojim je BIRN razgovarao kaže da, po Zakonu o javnoj svojini, Telekom može da raspolaže ovom imovinom, ukoliko je ona bila deo osnovnog kapitala Telekoma.
„Međutim, ako je deo osnovnog kapitala, onda je bilo neophodno sprovesti postupak smanjenja osnovnog kapitala Telekoma“, kaže on, „a te odluke o smanjenju kapitala nema na sajtu APR-a“.
„Ako Telekom ima samo pravo korišćenja, a ne pravo svojine, onda se otvaraju novi problemi – kako je Telekom raspolagao nepokretnostima koje su u javnoj svojini – u svojini Republike Srbije, a na kojima on ima samo pravo korišćenja?“, pita ovaj advokat.
Slično, on navodi da je za otuđenje nepokretnosti u svojini Republike Srbije prethodno potrebno pribavljeno mišljenje Državnog pravobranilaštva.
Međutim, Telekom Srbija već godinama tvrdi da se na njih ne odnosi Zakon o javnoj svojini. O tom pitanju se povremeno otvaraju rasprave u javnom prostoru, sa suprotstavljenim argumentima.
Notar Zorica Stojanović je upozorila direktora Telekoma Vladimira Lučića da deo imovine koju je Telekom uneo u vlasništvo Sky Towers Infrastructure nije podoban za upis prava svojine u katastar, ali je Lučić zahtevao da se odluka solemnizuje „zbog potrebe da se naknadno izvrši upis prava svojine društva sticaoca“ (tj. firme Sky Towers Infrastructure).
U spisku imovine koju je Telekom uneo u novu firmu vidi se da čak 555 stubova prenetih u vlasništvo Sky Towers Infrastructure, koji imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu – takođe nisu upisani u katastar.
Potom, od onih stubova koji jesu upisani u katastar, za 13 uopšte nije poznat vlasnik, a tamo gde jeste poznat, u više slučajeva taj vlasnik nije Telekom, već – država, lokalna samouprava, ili fizička i pravna lica.
Najzad, iz dokumentacije se vidi i da je 36 antenskih stubova izgrađeno nelegalno, bez ikakve dovole.
Aukcije za prodaju dela imovine Telekom je pokrenuo u poslednja tri meseca 2022, a gotovo istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na javnom servisu rekao da nema govora o prodaji Telekoma.
„Ja sam pre nekoliko godina smatrao da je bilo potrebno da se Telekom proda, sad ne smatram da ima potrebe da se proda. Ništa od toga nećemo da prodajemo, ni EPS, ni Telekom i da prekinete te priče“, rekao je Vučić za RTS 15. decembra 2022. godine.
O privatizaciji Telekoma najglasnije se govorilo 2010. i 2011. godine, međutim predstavnici Srbije nisu bili zadovoljni ponudama koje su iznosile manje od 1,4 milijarde evra. To je bio najmanji iznos koji je Vlada zahtevala za većinski paket akcija u srpskoj telekomunikacionoj kompaniji.
Vlast se promenila, a prodaja Telekoma je pokušana i 2015. godine i opet su potencijalni kupci nudili manje novca nego što je Vlada Srbije tražila. Tadašnji premijer Vučić za medije je rekao da je prodaja Telekoma moguća samo ako su i ponude dobre.
„Ako ne možemo da dobijemo cenu, kvalitet i garancije da će ta kompanija da funkcioniše bolje, mi to nećemo ni da radimo. Uvek je odluka na nama“, rekao je premijer novinarima 2015. godine u Skupštini Srbije.
Tada je dodao i da su „predstavnici Telekoma Srbija u Londonu razgovarali sa potencijalnim investitorima“.
Osam godina kasnije, deo strateške imovine Telekoma priprema se priprema za prodaju upravo kompaniji iz Londona.
U međuvremenu, Telekom je proširio svoj uticaj u Srbiji i regionu, podizao bazne stanice, značajno uvećao kompletnu infrastrukturu, ali i dugove.
Telekom Srbija je 2018. krenuo u veliki proces ekspanzije i uvećavanja tržišnog učešća kupovinom manjih kablovskih operatera, na šta je potrošio više stotina miliona evra – prva akvizicija bio je Kopernikus, kojeg je Telekom kupio krajem 2018. za 195 miliona evra.
Poređenja radi, prema zvaničnim podacima RATEL-a, Telekom je na kraju 2018. imao tržišno učešće od 24 odsto, kada je reč o distribuciji medijskog sadržaja. Pet godina kasnije, Telekom ima 53,2 odsto tržišta i vodeća je firma u zemlji i u svim drugim pokazateljima: po broju internet pretplatnika, te po broju aktivnih korisnika mobilne telefonije i broju korisnika fiksne telefonije.
Međutim, posledica ovih investicija bio je i veliki porast zaduženja.
Na kraju 2022, Telekom je imao skoro 2,7 milijardi evra kratkoročnih (1,6 milijardi) i dugoročnih obaveza (1,1 milijarda).
Svake godine od početka ekspanzije rastu rashodi namenjeni plaćanju kamata, a izvesno je da će se taj trend i nastaviti: prema finansijskom izveštaju, na kraju 2022. godine kratkoročne obaveze Telekoma bile su za 553 miliona evra veće od obrtne imovine, a tokom te godine kompanija je imala prilive po osnovu kredita i zajmova od oko 1,15 milijardi evra.
Kako je navedeno u izveštaju vodeće telekomunikacione firme u zemlji, „preduzeće ulaže napore da poboljša tržišnu poziciju“, a „rukovodstvo smatra da će sredstva iz raspoloživih eksternih izvora finansiranja zajedno sa očekivanim prilivima iz poslovnih aktivnosti i dividendi od zavisnih pravnih lica biti dovoljna da Preduzeće ispuni svoje ugovorne obaveze u 2023. godini“.
Nigde se, dakle, krajem prošle godine nije pominjalo da je nužna i prodaja imovine, iako je operacija pripreme prodaje velikog broja tornjeva – prema navodima sa sajta IFC – tada već počela.
Rukovodstvo Telekoma je već nekoliko puta u poslednjih godinu i po dana najavilo izdavanje korporativnih obveznica u iznosu od 500 miliona evra na inostranoj berzi, međutim, to se do sada nije dogodilo. Prethodno je, tokom 2020, Telekom na domaćem tržištu izdao obveznice u vrednosti od 200 miliona evra.
Treba napomenuti da je, na nivou cele Telekom grupacije, neto profit za 2022. znatno niži od 113,7 miliona evra, koliko je u svom finansijskom izveštaju prikazala majka kompanija (Telekom Srbija) – najviše zbog velikog neto gubitka ćerke kompanije Arena Channels Group od skoro 107 miliona evra.
Ukupna konsolidovana neto dobit svih 10 kompanija u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini na kraju 2022. iznosila je tek 29,5 miliona evra. Podsetimo da je sredinom 2021. za potrebe kanala Arena sport, grupacija kupila višegodišnja prava na prenos engleske fudbalske lige za 600 miliona evra.
Iz finansijskih izveštaja saznajemo da je Telekom na kraju 2022. imao neizmirene obaveze prema Pošti od čak 13,5 miliona evra (u odnosu na 3,6 miliona na kraju 2021), a mediji su nedavno otkrili da se i dug prema EPS-u znatno uvećao: prema zvaničnim podacima sa sajta EPS-a, dug Telekoma je sa oko 2,75 miliona na početku 2023, narastao na blizu 8 miliona evra u septembru ove godine.
Lučić navodi da je prodaja antenskih stubova svetski trend.
“Svi veliki operateri su to prodali. Samo može da se postavi pitanje zašto ovo nismo i ranije uradili. U vreme satelita, kojih je sve više, iskoristili smo poslednji trenutak za ovakav poslovni potez. Za godinu ili dve više niko ne bi bio ni zainteresovan da od nas kupi te antenske stubove“, kaže Lučić.
U poslednjih nekoliko godina brojne telekomunikacione kompanije prodale su delom ili u potpunosti svoje tornjeve.
April 2023: United Grupa objavila je da je postigla dogovor o prodaji 100 odsto svoje infrastrukture tornjeva mobilne mreže u Bugarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji kompaniji TAWAL. Vrednost 4.800 tornjeva se procenjivala na 1,22 milijarde evra.
Februar 2023: Deutsche Telekom je saopštio da je prodao 51 odsto učešća u kompaniji u čijem su vlasništvu tornjevi u Nemačkoj i Austriji međunarodnim investicionim firmama DigitalBridge and Brookfield za nešto više od 10 milijardi evra.
Novembar 2022: Kompanija Vodafone je saopštila da je ušla u strateško partnerstvo sa investicionim fondovima KKR i GIP sa kojima su nekoliko meseci kasnije postali suvlasnici u novoformiranoj kompaniji, u koju je Vodafone uneo veliki deo svog biznisa sa tornjevima.
Januar 2021: Španska telekomunikaciona kompanija Telefonica prodala je oko 30.000 tornjeva u Španiji, Nemačkoj, Brazil, Peruu, Čileu i Argentini američkom investicionom trastu American Tower Corporation za oko 7.7 milijardi evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
