"Svi ugovori RGZ i Svetske banke označeni su kao poverljivi"

"U tekstu čiji su autori novinari Pištaljke tvrdi se da je direktor Republičkog geodetskog zavoda na ugovore sa firmom Vekom Geo stavio oznaku tajnosti 'Interno'. Istina je da svi ugovori koji se sklapaju kroz projekte sa Svetskom bankom u sebi imaju klauzulu o poverljivosti i ne mogu se javno objavljivati bez pristanka druge strane.Postoji obaveza da se javno postavi informacija o kompaniji kojoj je ugovor dodeljen i istakne vrednost ugovora, a to se redovno objavljuje na internet stranici RGZ-a i internet stranici Svetske banke.Iz teksta se stiče utisak da je kompanija Vekom Geo ta koja izvodi radove u nabavci satelitskog snimka, a u stvari posao obavlja američka kompanija Maksar (Maxar www.maxar.com) čiji je jedini distributer za ovaj deo Evrope kompanija Vekom Geo.Кompanija Vekom Geo je takođe jedini distributer i za kompaniju Planet (Planet) koja je još jedina na svetu koja bi mogla ponuditi sličan kvalitet satelitskih snimaka.Ovu informaciju novinari Pištaljke bi dobili od RGZ-a da su se obratili našoj instituciji za pojašnjenje bilo koje nedoumice koju su imali u vezi sa ovom nabavkom. Ukoliko postoji interesovanje novinari Pištaljke, kao i drugih novinara i urednika koji se bave ovom temom, može se ostvariti uvid u ugovor o nabavci satelitskih snimaka, ali se taj ugovor, niti njegovi delovi, ne mogu javno publikovati bez pristanka američke kompanije Maksar (Maxar).U nastavku Pištaljka tvrdi da će nove satelitske snimke RGZ platiti četiri puta više od snimaka iz epohe 2015/2016, što nije tačno. Na sajtu RGZ objavljena je vrednost novog ugovora i ona iznosi 2,983,271.59 evra (odnosno 3,530,864.36 američkih dolara što je i objavljeno na sajtu RGZ-a https://rgz.gov.rs/vesti/4135/vest/nabavka-novog-seta-satelitskih-snimaka-visoke-rezolucije i na sajtu Svetske banke https://projects.worldbank.org/en/projects-operations/procurement-detail/OP00093667).Naime, korišćenjem satelitskih snimaka iz prethodne epohe, utvrđeno je koliki je značaj satelitskih snimaka u realizaciji različitih infrastrukturnih projekata i utvrđeno je koje dodatne informacije bi trebalo prikupiti satelitskim snimanjem.Takođe je zaključeno da je neophodno omogućiti i dalju distribuciju proizvoda nastalih upotrebom satelitskih snimaka, a sve su to odrednice koje utiču na formiranje cene. Satelitski snimci za epohu 2020 imaće bolju rezoluciju i zahtevnije tehničke uslove za prikupljanje i obradu podataka kako bi se dobio najbolji mogući kvalitet, a obezbeđene su i licence kako bi se distribucija satelitskih snimaka mogla vršiti svim korisnicima, a ne samo državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.U prilog tome govori i činjenica da je u prethodnom periodu satelitske snimke koristilo preko 200 državnih institucija, a među njima i sve lokalne samouprave.Milion i po građana je, zahvaljujući satelitskim snimcima, po prvi put ostvarilo pravo da ima svoju tačnu adresu, a 300.000 objekata je prvi put obeleženo kućnim brojem. Srbija je, na osnovu rada stručnjaka RGZ-a za rad sa satelitskim snimcima, dobila čak 67.000 novih ulica, tako da građana danas u najkraćem roku, mogu da stignu sve hitne službe, od medicinske pomoći do vatrogasnih ekipa, a to nije bio slučaj dok su njihove adrese bile označavane bez ulice i broja.Ovde treba podsetiti da je trenutno u toku sudski spor u kom su satelitski snimci iz epohe 2015/2016 jedini i osnovni dokaz koji bi trebalo da omogući da država taj spor i dobije i tako uštedi 10 miliona evra. Odluka o nabavci satelitskih snimaka za epohu 2020 doneta je na osnovu toga koliko ti snimci mogu doneti prihoda Republici Srbiji i oni su višestruki u odnosu na nabavnu cenu.Naglašavamo, takođe da Zakon nalaže da se satelistski snimci nabavljaju na svakih tri do pet godina. Novinari Pištaljke, da su se na vreme informisali, ne bi u tekstu, u kojem insistiraju na tajnosti i ceni, naveli da nabavka novih satelitskih snimaka ne znači i poslednje plaćanje. Reč je samo o poštovanju zakonskih normi. U Zakonu o državnom premeru i katastru stoji da se snimanje može obaviti u periodu ne dužem od pet godina.Zakon o poljoprivrednom i ruralnom razvoju obavezuje RGZ da za potrebe implementacije i održavanja sistema identifikacije zemljišnih parcela obezbedi snimanje u periodu od tri godine", navedeno je u odgovoru Republičkog geodetskog zavoda na tekst portala Pištaljka.