0
Svetska premijera predstave "Zlatno doba" koreografa Konstantinosa Rigosa biće održana 14. aprila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u okviru Beogradskog festivala igre.
Konstantinos Rigos kaže da je ogromno zadovoljstvo biti u Srbiji ponovo posle 22 godine, jer je prvi put gostovao u našoj zemlji kada je svoje delo „Zimsko putovanje“ prikazao na prvom izdanju Beogradskog festivala igre. „Često se sećam tog gostovanja s velikim zadovoljstvom. Još je veće zadovoljstvo vratiti se sa svetskom premijerom na BFI. Pred nama su veliki tehnički izazovi, ali ovo je važan i lep događaj za nas“, kaže Rigos.
0
0
0
Poznati umetnik kaže da je „Zlatno doba“ komad koji po svemu pripada 21. veku i odnosi se na fizički teatar i igru 21. veka.
„Sve počinje kao zabava, party iz kojeg se rađa novi svet. To može biti naš današnji svet koji ne vidimo, ili svet koji pripada budućnosti i sutrašnjici. Delo analizira današnje društvo i političku situaciju. Ovim delom pravim neku vrstu sinteze, novog umetničkog hibrida“, kaže Rigos.
Muziku „Zlatnog doba“ je u najvećem delu napisao originalno za ovaj komad napisao kompozitor mlađe generacije Teodoris Reglis, koji inače piše muziku za film, ali i različite televizijske serije u Grčkoj i inostranstvu. U predstavi mogu da se čuju i razne operske arije, ali i rok pesme, kao i rebetiko i pesme poznatih grčkih pop i narodnih pevača. Ako imamo u vidu blisku „saradnju“ nekih srpskih folk i pop zvezda sa kolegama iz Grčke, ne bi trebalo da nas začudi i ako neke od tih pesama i prepoznamo.
Scenografiju potpisuje sam Rigos, ali mu je u dizajnu jedne skulpture pomogao poznati vajar Petros Tuludis. Reč je o zlatnoj figuri dimenzija 3×5 metara, koja visi iznad igrača.
„Predstava je veoma savremena, pa se sa scene koriste kamere i mobilni telefoni, kojima će učesnici snimati i publiku. Tekst koristimo na poseban način, koji ćete otkriti. Kada se otvori zavesa, videćete da je scena potpuno zlatna, čime ukazujemo na početak zlatnog doba, a tu je i jedan veliki ekran koji pokriva čitavu scenu. To je ekran našeg telefona, koji je postao hram našeg života i vera kojoj se obraćamo u svakom trenutku“, kaže Konstantinos Rigos.
Autor kaže da nekome predstava u prvi mah možda i deluje pomalo haotično, ali napominje da je njegovo duboko verovanje da upravo iz haosa sve i nastaje.
„Iako podržava haos kao zabavu, predstava otkriva tanane veze između ljudi, iz kojih sve počinje. Predstava je podeljena na tri dela, od kojih je samo prvi posvećen zabavi i partiju, drugi deo je neka vrsta novog verovanja, a treći deo se odnosi na budućnost ma kakva ona bila“, kaže Rigos.
Konstantinos Rigos je na čelu Grčkog nacionalnog baleta već sedam godina, tokom kojih mu je glavna namera bila da očuva klasični repertoar, da dovede velike koreografe, ali i da razvije dijalog s novim umetnicima koji nisu poznati publici.
„Sve vreme sam pokušavao da osnažim eksperiment izlaska trupe sa scene. Naša izvođenja komada u muzejima i stanicama deo su kvaliteta koji ćemo videti na sceni“, objašnjava Konstantinos Rigos.
0
0
0
Na pitanje zašto je izabrao baš naslov „Zlatno doba“, imajući u vidu i političku pozadinu ovog idioma, Rigos ima zanimljiv odgovor.
„Ovaj naslov smo isplanirali prošle godine, kada nismo znali da će nam ga Tramp možda ukrasti u nekim svojim obraćanjima. Nismo mogli da očekujemo da će se Zlatno doba zavrteti u politici više nego u umetnosti. Za mene lično, Zlatno doba je i želja i ironija u isto vreme. To je jedna vrsta kritike društva u kojem živimo i sve ono u šta verujemo ili ne verujemo. To je neka vrsta manifesta u kojoj sam se oslonio na Bukovskog i jedan njegov tekst da su ljudi kao dinosaurusi, a s druge strane na poemu Pola Ostera u kojoj on poziva na uništenje, ali plaši se i neznanja onoga što možda dolazi posle toga“, kaže Rigos.
Poznati koreograf napominje da je delo „Zlatno doba“ nastalo kao koprodukcija Baleta grčke nacionalne opere i Beogradskog festivala igre, a realizaciju je pomogla fondacija Stavros Mijakos.