Pacijenti u Srbiji navikli su da čekaju, a liste čekanja na snimanja, operacije, specijalističke preglede u zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji neretko traju godinama, u zavisnosti od dijagnoze i ažurnosti papirologije. O apsurdima koji se iznova pojavljuju na „kilometarskim“ bolničkim listama, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, nedavno je izjavila da tu „debelo nešto nije u redu“, a kao primer je navela da u jednoj bolnici na snimanje čeka 10 ljudi, a da će na red stići za gotovo četiri godine.
U domovima zdravlja pacijenti u većini slučajeva dobijaju blanko upute, odnosno izabrani lekar ih upućuje u bolnicu na dalju dijagnostiku, ali bez termina, jer ga uglavnom nema.
„Tokom leta ležala sam dve nedelje u bolnici u Beogradu, zbog vrtoglavica, bolova u kičmi i drugih simptoma. Otpuštena sam iz bolnice bez jasne dijagnoze, a posle dva meseca ponovo su se javii problemi sa glavoboljama i bolovima u celom telu. Moja doktorka u domu zdravlja, rekla je da moram na snimanje magnetom, ali da termina nema u naredne dve godine, minimum. Dala mi je blanko uput, bez termina i rekla mi da se snađem, da pokušam da pronađem vezu kod lekara“, priča za Nova.rs Jasna Božilović (62), profesorka biologije u penziji.
Najduže liste čekanja, bez konkurencije, su na ortopedskim klinikama, a u Institutu za ortopediju „Banjica“, do nedavno su pacijenti čekali čak devet godina da uđu u operacionu salu, dok je na listama bilo više od 14.000 ljudi. Sa preraspodelom pacijenata u druge ustanove, po njihovoj želji, ove liste su se smanjile, pa je umesto implantata koji se čekao do 2031. godine, sada „najdalji“ datum za sve ugradnje endoproteze kuka i kolena, 27. oktobar 2027., za pacijente prijavljene u oktobru 2023.
Nepregledne liste, objašnjava ministarka zdravlja, nastaju kada ustanove ne brišu sa čekanja, pacijente kojima je obavljena intervencija. Ukoliko je u međuvremenu skočio stepen hitnosti, pacijent je odmah operisan, ali je ostao negde na listi.
Pročitajte još:
“Imala sam uvid u liste čekanja pojedinih zdravstvenih ustanova u Srbiji koje su netačne i neažurirane”, naglasila je ona.
U pojedinim ustanovama, minimalan broj ljudi čeka snimanje ili intervenciju, a vreme čekanja je i nekoliko godina, što je neobjašnjivo.
„Dobila sam podatak za Zrenjanin da 10 ljudi tamo čeka na koronarografiju, a dužina čekanja je 1.300 dana. To nešto debelo nije u redu. Zato ćemo formirati Radnu grupu za liste čekanja koja će sve prečešljati“, najavila je Grujičić za Nova.rs.
Kupovina novih medicinskih aparata za ustanove, nažalost, ne rešava problem, jer u Srbiji nema ni blizu dovoljno specijalista koji su obučeni da rade snimanja magnetom ili skenerom, a specijalizacija traje tri godine, pa je potrebno da prođe četiri ili pet, kako bi radiolog mogao samostalno da radi sa pacijentima.
„Našim bolnicama nedostaju svi kadrovi, a radiologa je generalno malo. Gotovo sve kolege koje poznajem rade i u državnoj i u privatnoj praksi, ili samo privatno. Kada sam otišao iz Kliničkog centra Niš, bio sam na birou jedno vreme, javljao sam se na konkurse u klinike gde nije bilo dovoljno radiologa, ali opet nisam bio primljen, jer dovode ljude preko veze iz svojih privatnih klinika. Oni onda sede na dve stolice, pa nisu ni tamo, ni ovamo. Kasnije sam i ja počeo da radim privatno i sigurno se neću vraćati u državnu ustanovu. Problem je što je kod nas dugo važila zabrana zapošljavanja, pa mlade kolege nisu imale priliku da se zaposle i nešto nauče, a sad kad je država nabavila nove aparate za bolnice, na njima nema ko da radi. Ljudi masovno dolaze privatno na snimanja, a to nisu oni imućniji. Pacijenti koji imaju novca plaćaju lekare u državnim bolnicama, obezbede sebi apartman, snimanje i intervenciju preko reda, a ovi koji nemaju vezu, nekako sakupe novac, pa idu privatno“, priča za Nova.rs dr Aleksandar Ivković, radiolog.
On napominje da je manjak radiologa u Srbiji i zbog tabua, a nedostatak ovih specijalista uzrokuje sve duže liste čekanja, jer je obolelih sve više, a nema ko da ih pregleda.
„Ovo je tabuisana grana medicine u našoj zemlji. Kod nas nema mnogo radiologa jer se ljudi plaše da specijaliziraju ovu granu, postoji strah od zračenja i teških bolesti“, kaže dr Ivković.
Ipak, ministarka zdravlja ne slaže se sa konstatacijom da „nema radiologa“ i najavljuje nabavku novih magnetnih rezonanci, što će, smatra ona, smanjiti liste čekanja za ovaj pregled ključan po živote mnogih pacijenata. Ona takođe tvrdi da liste čekanja za skener već sada nema potrebe da postoje.
„Svaka bolnica sada ima skener. Ako negde nešto ne radi, ja pozivam ljude da se jave, da pišu Ministarstvu zdravlja i da kažu ako nisu mogli da zakažu snimanje, jer direktori ustanova za to moraju da odgovaraju, zato su rukovodioci. Postoji nešto što je hitno i treba da se obavi za nedelju dana, a postoji i nešto što je samo kontrola i može da se obavi za šest meseci.
Ne možemo svi biti na istoj listi čekanja. Onaj ko je hitan mora odmah da bude snimljen, ali onda da se izbriše sa te liste, a ne da ostane na njoj, pa onda nemamo jasnu sliku koliko ljudi zaista čeka. U državnom zdravstvenom sistemu niko ne bi trebalo da čeka, ali to je već stvar dobre organizacije“, ukazuje ministarka Grujičić, i smatra da će se ažurnim i odgovornijim pristupom smanjiti liste čekanja za dijagnostiku.
Podsetimo, u našoj zemlji na listama čekanja za različite operacije, intervencije, snimanja, trenutno je čak 74.178 ljudi, a spiskovi su najduži na ortopedskim i kardiovaskularnim klinikama. Na operaciju kuka i kolena u Srbiji čeka više od 30.000 pacijenata, a skoro polovina je u Institutu za ortopediju “Banjica”. Kako bi se ove liste smanjile, od 1. juna, sve zdravstvene ustanove u kojima se obavljaju ortopedske intervencije, po želji pacijenata, a u dogovoru sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, preuzimale su obolele i u najkraćem roku obavljale “najtraženije” operacije – kuka i kolena.
***
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja