0
Svetski dan borbe protiv raka jajnika, najsmrtonosnijeg ginekološkog karcinoma, već jedanaestu godinu za redom obeležava se u Srbiji, ove godine pod sloganom “Sreća, pazi snima se”. U našoj zemlji godišnje od ovog karcinoma oboli oko 800 žena, dok 450 žena izgubi bitku zbog ove bolesti. Praktično, svakoga dana tri žene dobiju dijagnozu raka jajnika, a jedna premine.
U cilju borbe protiv ove razočaravajuće statistike, važno je što ranije otkrivanje bolesti i svesnost simptoma, pravovremena dijagnostika i optimalno lečenje. Na žalost ne postoji skrining test, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno i optimalno lečenje.
Centralna tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv raka jajnika je sreća. Šta je za nas sreća? Šta je sreća za ženu koja je bolesna ili kojoj je neko blizak bolestan? Šta je sreća za žene obolele od raka jajnika? Sreća u lečenju, sreća izvan bolesti? Kako da srećnih trenutaka bude i tokom bolesti? Kako da sreće ima više nego danas? To su sve pitanja koja su otvorena na konferenciji, uz podršku psihoterapeuta, lekara i samih pacijenata.
„Ove godine naš događaj nema uobičajenu formu. Pre svega, pričali smo o sreći. O jednoj neobičnoj sreći, našoj sreći. Na nju, čak i mi onkološke pacijentkinje, imamo neograničeno pravo. Ne može to na odloženo, sreće nema naknadno na Youtube kanalima ili društvenim mrežama. Mora odmah, mora sada, mora uživo. Jer, ni borba ni život nemaju reprizne termine“, objašnjava Selena Ribić iz Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori“, koja se i sama pre četiri godine uspešno izborila sa rakom jajnika.
Selenu su neobični simptomi poput nadimanja želuca i gubitka apetita, kao i bolovi u predelu stomaka, naveli da ode na pregled.
„Jedino čega sam se plašila do tog proleća 2020. je bila gnojna angina koju nekako zapatim baš svake godine, ali tada mi se desilo nešto o čemu nisam mogla ni da sanjam. Sa pune 24 godine, moja prva veća zdravstvena briga, uprkos korona virusu kojim smo svi u tom periodu bili okruženi, bila je upravo rak jajnika. Kada sam čula svoju dijagnozu, život mi se okrenuo naglavačke. Znala sam da nikako ne smem da se uplašim, jer rak od straha raste. Uz sebe sam imala svoju porodicu i najbliže, a neverovatnu podršku sam imala i od mojih žena, saborkinja, koje su zapravo jedine istinski razumele kroz šta prolazim. Naša volja ne sme da poklekne, a Udruženje “Progovori” zato i postoji, da budemo podrška i inspiracija jedne drugima, ali i da međusobno ne dozvolimo da posustanemo u ovoj najvažnijoj životnoj utakmici“, kaže Selena.
Pročitajte još:
Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta, a prema najnovijim statistikama 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto.
„U početnim stadijumima, bolest praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje. Preko 60 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat. Samim tim mogućnosti prevencije su dosta skromne“, objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.
Iako je bilo više različitih pokušaja da se pronađe adekvatan način skrininga raka jajnika, do sada nisu postignuti zadovoljavajući rezultati.
„Zato nam kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušersvo UKCS, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već stotinu godina od svog osnivanja bavi lečenjem ove bolesti, ima iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su neophodne u većini ovih slučajeva. Obzirom na to da se radi o intraabdominalnoj bolesti, odnosno da u odmaklim stadijumima bolest zahvata više ginekoloških, ali i drugih stomačnih organa, neophodno je da se ove operacije rade u ovakvim velikim i specijalizovanim centrima kao što je naš, uz često multidisciplinarni rad, učešće kolega i drugih specijalnosti“, kaže prof. dr Stefanović.
Iako ne postoji skrining test za rano otkrivanje bolesti, postoje genetski testovi koji mogu da otkriju mutacije od značaja. Tako na primer, BRCA testiranje je u Srbiji uspostavljeno pre osam godina, ušlo je u standardnu kliničku praksu i omogućava da se pacijentkinjama daje savremena precizna terapija koja se dobija o trošku osiguranja. U svetu postoji i HRD testiranje tumorskog tkiva, koje otkriva dodatne promene u genetskom materijalu tumora, koje takođe mogu biti važne za odabir terapije. Prema najavama, očekuje se da će ovo testiranje zaživeti u Srbiji u drugoj polovini godine.
„U cilju optimalnog lečenja, neophodno je odmah na dijagnozi proveriti koji je histopatološki podtip karcinoma jajnika i, ukoliko je potrebno, sprovesti testiranje na mutacije BRCA gena. Osnovni principi lečenja hirurgijom i/ili hemioterapijom doprineli su prolongiranju 5-godišnjeg preživljavanja u poslednjih 35 godina. Pošto tumor u velikom procentu slučajeva ima tendenciju ponovnog rasta, postoji značajna potreba za novim terapijskom opcijama. Nove vrste lečenja biološkom terapijom su postale dostupne u poslednjim godinama. Genetsko testiranje je važno u smanjenju rizika za razvoj karcinoma jajnika u familiji i za donošenje odluke o lečenju pacijentkinja. U ranim stadijumima ove bolesti moguće je potpuno izlečenje. U kasnijim stadijumima ovo oboljenje se pokušava prevesti u hroničnu bolest“, ističe dr Marijana Milovic Kovačević, načelnica dnevne bolnice internističkih grana u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
***
BONUS VIDEO: Epidemija kancera uz kovid pandemiju
