Studenti govorili o zvučnom topu: Predsednik i MUP mogu da nas obmanjuju, ali svi smo videli...

Usred najvećeg skupa u istoriji Srbije koji se održao u subotu 15. marta u Beogradu, neko je upotrebio "zvučni top".

Student Aleksandar je govorio o utiscima sa protesta, kao i o toj situaciji kada je čuo "zvučni top".

„Moram reći da je to bilo jedno vrlo neprijatno iskustvo. Mogu misliti koliko su ljudi koji su bili bliže tome bili uznemireni i uplašeni. Svi smo videli snimke na društvenim mrežama kako se narod razbežao i sigurno da to mora da se istraži pošto je to zabranjeno oružje. I to oružje je samo ono koje ima policija ili naša vojska, tako da da li je vojska ili policija udarlila na naš narod, to treba da se istraži, da se vidi ko je odgovoran za taj incident“, rekao je Aleksandar za N1.

Istakao je da je, pre svega, zastrašujuće to što se incident dogodio u sred petanestominutne tišine.

„Tišina je počela u 19 sati, a taj zvučni top se desio otprilike, pošto sam pogledao telefon, oko 19:11. Onda je bila još veća zastrašujuća situacija, zato što odjednom iz te tišine, samo odjednom vriska, strah i panika. Predsednik i svi nadležni iz MUP-a, mogu pričati šta žele, mogu da nas obmanjuju i dalje, ali mislim da svi koji smo bili tamo, to smo i osetili. Nažalost, ja nemam nikakve informacije da li je neko povređen, da li je neko ostao bez sluha, ali to su bile stvarno zastrašujuće scene i nadam se da nikada, ali nikada, se to više neće ponoviti“, rekao je student Pravnog fakulteta u Beogradu.

Lana, studentkinja Ekonomskog fakulteta, koja je takođe bila u blizini epicentra incidenta, navodi da su se ljudi uplašili i da je u momentu nastao stampedo.

„Uplašili smo se, ja sam mislila da je neko krenuo da nas gađa, da nas napada nečim. Pogledala sam, videla sam da nešto gori i samo u tom trenutku je krenuo stampedo prema nama. To se reflektovalo napred, ljudi su krenuli da padaju bukvalno jedni preko drugih. Srećom, bila je neka rupa dole, kao da kažemo stepenik neki, gde smo mi skočili. Moj mlađi brat se jako uplašio, skočili smo da ne bismo pali. Svi smo čuli taj zvuk, blago rečeno neprijatan zvuk, ali nismo znali u tom trenutku šta se dešava. Samo smo videli da su ljudi krenuli da beže, nismo ni znali kuda, jer nije bilo mesta, gužva je bila, ali baš je bilo opasno da kažemo“, objašnjava ona.

Studenti se nisu osećali sigurno i da u blizini nigde nigde nije videla policiju.

„U tom trenutku jeste bila gužva, ali ih zaista nigde nisam videla. Samo smo krenuli da bežimo, bili smo svi uznemireni, nismo znali šta se dešava. Tek posle, kad sam videla, mada opet na snimku, nije moglo da se vidi tako kako smo mi doživeli to, koji smo stajali tu uživo“, rekla je ona.

Navodi i da ostaje gorak ukus što je tim incidentom prekinuta petnaestominutna tišina.

„Znamo zbog čega smo počeli, zbog ljudi koji su izgubili živote. Meni suze krenu na samu pomisao na te porodice koje su ostale bez svojih ljudi. Tako da mislim da je suludo pričati o tome da mi dolazimo da bijemo, da izazivamo nešto. Jedino što mogu da kažem je da nekad tišina zna da prepadne džina. Pa sad, videćemo ko je džin, i kome smeta ta tišina i zašto. Meni stvarno nije jasno da neko želi da prekine to, i eto, ostaju naša pitanja, a premalo odgovora zašto i kome to smeta“, navela je Lana.

Aleksandar je naveo da je neumesto pričati o brojkama, jer, prema njegovom mišljenju, „niko od nas to ne može tačno i precizno da zna“.

„Mislim da onu sliku sa onim blicevima, kad bismo recimo u veštačku inteligenciju ubacili, mislim da ni ona to čak ne bi moglo da izbroji. Tako da pričati o ciframa recimo koje je predsednik Republike izneo, recimo 88.000, 108.000 ili ti arhiv javnih skupova do 325.000, mislim da je to sve neumesno. Ono što je činjenica jeste da se okupilo mnogo ljudi. Ja sam sinoć merio glasnoću i zvuk nijednog momenta nije silazio ispod 100-105 decibela. Pošto sam navijač Crvene zvezde, idem stalno u Arenu, to je bilo mnogo glasnije nego Arena kada dođe 25.000 ljudi u zatvorenom prostoru. I onda, kada se na ovako velikoj površini, na jednom velikom platou, skupi toliki narod, pričati da je bilo 88.000, mislim da je to stvarno neumesto, ali ono što je moja procena, ako me već to pitate, ja se nadam da je bilo do milion, između 500.000 i milion ljudi."