Statistika UPK: Zbog epidemije umrlo oko 39.000 stanovnika starijih od 65 god.

Statističke analize zvaničnih brojeva umrlih od kovida po danima, koju su UPK predstavili nedavno na konferenciji za novinare, pokazuju da se podaci nisu u skladu sa ishodima prirodnih procesa.

Naime, kako je pokazala statistička analiza u junu 2020., u periodu pred izbore, kada se tokom prve tri sedmice desilo da 18 puta umre jedna a 3 puta nijedna osoba dnevno, takvi brojevi ukazivali su da je verovatnoća da se tako nešto desi izuzetno mala. I u nekim drugim analiziranim intervalima dobijao se rezultat koji je ukazivao na izuzetno male verovatnoće da su zvanični podaci stvarno brojevi umrlih od kovida, pa je tako verovatnoća varirala od 1:29.000 u toku samo dve sedmice decembra 2020. do 1 prema 10 biliona u oktobru 2021. godine.

"Ovakva odstupanja mogu nastati samo u slučaju manipulacije podacima, i ne mogu se objasniti time da su na primer posledica pogrešnog određivanja uzroka smrti, ili neažurnošću u popunjavanju baze od strane zdravstvenih radnika", navode iz UPK.Analizirane su i varijante virusa koje su se pojavljivale, ali treba ukazati da su se podaci često objavljivali i sa više od mesec dana zakašnjenja.Tako iz UPK podsećaju da se za prvi registrovani slučaj soja alfa saznalo tek 24. januara 2021., iako je uzorak uzet 13. decembra kada je već krenuo 4. talas za koji je ta varijanta odgovorna. Kod dolaska varijante delta virusa, za koju se znalo da je već polovinom maja 2021. postala dominantna u Velikoj Britaniji, isto tako se kasnilo sa reakcijom preko mesec dana, a naknadne analize i razvoj 5. talasa ukazuju da je u Srbiji delta postala dominantan soj već krajem juna.

Takođe i visokozarazni omikron je, na primer, 14. decembra postao dominantan u Velikoj Britaniji, a kod nas 20. decembra.

Kada je reč o većem broju umrlih od očekivanog, UKP navode podatke Republičkog zavoda za statistiku gde je "višak smrtnosti u Srbiji" zaključno sa januarom ove godine 51.700, a do danas, po procenama, on već iznosi 57.000.

Ovo Srbiju, kako tvrde, postavlja visoko na listi zemalja sa većim brojem preminulih u odnosu na onaj koji bi se očekivao u određenom periodu u poređenju sa brojem stanovnika, pa je tako na 100.000 stanovnika višak smrtnosti kod nas 830, dok je u Bugarskoj na oko 1.000, a procene za Rusku federaciju i Severnu Makedoniju su oko 870.

Uzroci smrti koje je Republički zavod za statistiku objavio za sada samo za 2020. godinu pokazuje da je od kovida preminulo 10.356 lica, dok je još 15.220 njih više umrlo te godine u odnosu na isti period prethodne.Pored korone, uzroci smrti koji odstupaju u odnosu na trend iz prethodnih godina su bolesti sistema krvotoka od kojih je 3.629 više umrlih, od bolesti sistema za disanje je 1.036 više umrlih, a 928 je više preminulih od simptoma, patoloških kliničkih i laboratorijskih nalaza. Od tumora je 812 manje umrlih.

Podaci PIO fnda pokazuju i da je do decembra prošle godine broj isplaćenih starosnih penzija manji za 30.500 u odnosu na očekivani broj da nije pandemije, a kako je u toj kategoriji više stanovnika nego primalaca starosne penzije (1,4 miliona prema 1,1 milion), procene su da je u Srbiji zbog epidemije umrlo 38.000 do 39.000 stanovnika starijih od 65 godina.***BONUS VIDEO: Korona: Poslednji čin - Tamara Klikovac i Zoran Radovanović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=koronaposlednjiingostitamaraklikovacizoranradovanovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3193591"]