Trijumfalna kapija u Mitićevoj rupi, metro i biblioteka: Luksuzni kompleks Dejana Stankovića nije jedini, evo ko i šta sve gradi na Slaviji

„Ne znate kako će Slavija da izgleda. Znam da Deki Stanković nešto radi i siguran sam da će Slavija zajedno sa Nemanjinom i generalštabom biti nešto posebno“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Češkoj, u maju 2021. godine.U međuvremenu smo saznali koji su planovi nekadašnjeg fudbalera i trenera Crvene zvezde. Kompanija „Maison Royale“ u kojoj je Stanković suvlasnik, najavila je izgradnju kompleksa „King’s Circle Residences“ sa više od dve stotine stanova u četiri lamele, pratećim spa centrom, dečjom igraonicom i velikim brojem garaža.U četvrtak prepodne bageri su počeli da uklanjaju zgrade koje se nalaze na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež, koje će ustupiti mesto ovom luksuznom stambeno-poslovnom objektu.Uklanjanje pojedinih objekata, naročito stare i nove zgrade Građanske štedionice u Ulici Svetozara Markovića, izazvalo je nezadovoljstvo dela javnosti. Objekti koji se ruše nisu, međutim, bili pod zaštitom države.

Česi i „trijumfalna kapija“ u „Mitićevoj rupi“

No, u fokusu Vučićeve posete Češkoj bio je jedan drugi projekat na Slaviji, u čuvenoj „Mitićevoj rupi“. Naime, Vučić se u Pragu sastao sa predstavnicima češke kompanije SEBRE koja osim izgradnje luksuznog stambenog kompleksa „Marina Dorćol“, na samoj obali Dunava, ima ambiciozne planove i za Slaviju.Vučić je posle razgovora sa češkim investitorima, rekao da je SEBRE spreman da uloži više od milijardu evra u nekretnine u Beogradu.„Marina Dorćol će izgledati veličanstveno, ti ljudi su kupili mnogo zemlje i u drugim delovima Beograda. U Mitićevoj rupi biće veličanstvena zgrada, imaće i luk koji će ličiti na Trijumfalnu kapiju“, rekao je Vučić.„Mitićevom rupom“ kolokvijalno se naziva prostor omeđen ulicama Kralja Milana, Beogradskom i Njegoševom, na kom se trenutno nalazi park. Ime nosi po Vladi Mitiću, čuvenom beogradskom trgovcu, koji je 1940. godine na tom mestu započeo izgradnju Mitićevog magazina – robne kuće koja je sa svojih 60 metara tada trebalo da bude najviša zgrada na Balkanu.Drugi svetski rat je prekinuo Mitićeve planove, a nakon rata mu je nova vlast oduzela imovinu. Nizali su se brojni planovi, među kojima i namera „Dafiment banke“ da devedesetih izgradi svoj objekat na tom mestu, ali je „Mitićeva rupa“ ostala neuređena. Posle 2000. privremeno je pretvorena u park, i to privremeno stanje traje do danas.„Mreža za restituciju“ je u februaru 2022. saopštila da je deo zemljišta vraćen Mitićevim naslednicima, a prema podacima iz Katastra, gotovo ceo prostor koji trenutno zauzima park (KP 5189/1 KO Vračar), danas je u vlasništvu kompanije „SEBRE Slavija d.o.o“. U svojini grada Beograda ostao je deo na samom uglu Beogradske i kralja Milana, gde bi u budućnosti trebalo da se nalazi ulaz u metro stanicu.Redakcija portala N1 uputila je upit kompaniji SEBRE u vezi sa njenim planovima za Trg Slavija, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.Dosta se toga može, međutim, zaključiti iz ranog javnog uvida, povodom izrade Plana detaljne regulacije za područje između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića, koji je održan u martu 2021. godine.Prema tom planu, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, na prostoru „Mitićeve rupe“ predviđena je „odmerena izgradnja objekata usklađenih sa objektima u neposrednom okruženju“, odnosno nove zgrade bi uz Beogradsku i Ulicu kralja Milana, imale najviše osam spratova i jedan povučeni sprat, dok bi maksimalna visina zgrada uz Njegoševu ulicu bila pet spratova.Sredinom bloka bi bile raspoređene zelene površine, a zamišljena je izgradnja pešačkih koridora koji bi povezali Njegoševu i Kralja Milana.Urbanisti su predvideli i obavezno raspisivanje javnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje za novoplaniranu izgradnju na tom prostoru.Izvršni direktorom kompanije SEBRE Services za Srbiju, Tomaš Klima, izjavio je prošlog septembra za „Real Estate Magazine“ da će investitor ispuniti tu obavezu na Slaviji.„Izgled objekta na Slaviji biće određen kroz međunarodni konkrus, kako nalaže zakon. Naravno, mi imamo svoja razmišljanja kako bi taj prostor trebalo da izgleda. Projekat ćemo predstaviti u sklopu konkursa i na tome aktivno radimo. Kao što sam rekao, projekat Marine Dorćol koji vidite je 16. ili 17. iteracija. Svaka je bila rafinacija i poboljšanje prethodne ideje, dok nismo došli do rezultata za koji smo smatrali da je najbolji. Isti je slučaj sa svim našim projektima“, poručio je Klima.

Umesto parkinga komercijalni, ali i kulturni sadržaji

Planovi za izgradnju novih objekata na Slaviji se ne zaustavljaju na Mitićevoj rupi. U julu je na javnom uvidu bio Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije blokova 15 i 16, između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija. Preciznije – za prostor na kom se danas nalazi parking.Na mestu parkinga planirana je izgradnja komercijalnih objekata maksimalne visine 32 metra, ali i kulturnih sadržaja.Naime, na delu parkinga ka Ulici prote Mateje, predviđena je izgradnja objekta kulture koji će imati površinu od najviše 700 kvadrata, a čiji će najveći deo (300 kvadrata) zauzimati biblioteka sa osnovnim fondom od 50.000 knjiga.Ostatak prostora se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka...Urbanisti su propisali i da se na adekvatan način obeleži spomenik kulture „Sala mira“, koji je porušen, a u vreme svog nastanka je, kako se navodi, imao poseban značaj u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda.Precizno definisanje položaja i načina rekonstrukcije „Sale mira“ biće utvrđeno putem javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa, a preporučeno je da se sala sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, orijentiše prema reprezentativnim otvorenim prostorima u okviru kompleksa: platou na uglu Beogradske i Trga Slavija, pešačkoj vezi između ulica Beogradske i Prote Mateje ili javnim prostorima i atrijumima u unutrašnjosti kompleksa.

Metro ipak na Slaviji, iako je nakratko bio preseljen u Manjež

Nijedan plan za beogradski metro nije zaobilazio Slaviju, a isti je slučaj i sa aktuelnim.Prvobitno je, doduše, bilo planirano da druga linija beogradskog metroa koja bi trebalo da poveže Bežanijsku kosu i Mirijevo, nema stanicu na samom trgu, već dve u neposrednoj blizini: parku Manjež i Makenzijevoj.Preduzeće Beogradski metro i voz raspisalo je početkom godine tender za tehničku kontrolu geotehničkog elaborata za deonicu linije 2, od stanice Savski trg do stanice Grčića Milenka, iz kog se moglo videti da je trasa metroa delimičmno izmenjena.Konsultant Egis Rail je, kako je navedeno, definisao novo, optimalnije rešenje deonice od stanice Savski trg do stanice Grčića Milenka, izrađeno u skladu sa brojnim novonastalim prostornim i planskim ograničenjima.Tehnička i prostorna ograničenja za integraciju trase druge linije, na deonici od Savskog trga do Grčića Milenka, su negativni uslovi NBS za prolazak tunela neposredno uz objekat banke, negativni uslovi Infrastrukture železnica Srbije na povezivanju linije dva metroa sa gradskom železnicom u planiranoj stanici Makenzijeva, ukrštanje trase Linije dva sa atmosferskim kolektorom u Resavskoj ulici i hidrotehničkim tunelom na Slaviji, postojeći i planirani kolektori u Južnom bulevaru i novoizgrađeni i objekti koji su u fazi izgradnje, po Odobrenju za izgradnju, na pozicijama planiranim za stanice Južni bulevar i Grčića Milenka.Stoga će linija dva od Savskog trga ići tunelom koji bi presecao osu Ulice kralja Milana u zoni Novog dvora, kao i pravac Ulice kneza Miloša podno Turske ambasade.Umesto stanice u parku Manjež, u metro će se ulaziti na samoj Slaviji, a veza sa BG vozom se, umesto na novoj stanici u Makenzijevoj, planira kod Karađorđevog parka, gde će postojeće železničko stajalište biti rekonstruisano.

Muzej grada Beograda

U neposrednoj blizini Slavije, na uglu Resavske i Nemanjine ulice, svoj dom je konačno našao Muzej grada Beograda.Monumentalno zdanje nekadašnje Vojne akademije, arhitekte Dimitrija Leka, biće rekonstruisano po projektu arhitekte Gorana Vojvodića koji je pobedio na arhitektonskom konkursu 2019. godine.Tender za izvođenje radova konačno je završen krajem jula, i posao je dodeljen Energoprojekt Visokogradnji sa podizvođačima.Arhitektonsko i funkcionalno prilagođavanje prostora podrazumeva izgradnju ankesa u drvorišnom delu, koje će nakon rekonstrukcije služiti kao deo muzeja, a sastojaće se od arheološkog lapidarijuma sa spoljnim amfiteatrom i uređenim platoom, pisao je nedavno portal Beobuild.Pored izložbi na otvorenom, dvorište može da posluži za organizaciju događaja, skupova, predavanja i slično. Planirana je i izgradnja velikog centralnog stepeništa u novom prostranom holu, koji će biti proširen i ostakljen u reprezentativnu ulaznu zonu. Tokom rekonstrukcije biće poštovana originalna materijalizacija, uz čuvanje autentičnih dekoracija i elemenata enterijera.Ugovorena vrednost projekta iznosi oko 42 miliona evra, a rok za završetak svih radova je 600 kalendarskih dana.

Trg rekonstruisan 2018. već u lošem stanju

Podsetimo, Trg Slavija rekonstruisan je 2018. godine, a godinu dana ranije je u središtu kružnog toka napravljena velika fontana koja je jedno vreme emitovala i muziku.Grob Dimitrija Tucovića, osnivača socijalističkog pokreta u Srbiji, izmešten je u Aleju velikana, a njegova bista na novoizgrađeni plato ispred Narodne banke Srbije.Do rešenja za novi izgled Slavije došlo se putem anketnog urbanističkog-arhitektonskog konkursa koji je održan 2012. godine.Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast u glavnom gradu, projekat je delimično izmenjen tako što se odustalo od izgradnje podzemnih prolaza, a stajalište gradskog prevoza je izmešteno iz samog kružnog toka.Zbog pucanja betona, tek izgrađeni plato ispred Narodne banke morao je da se rekonstruiše, a stanje na Slaviji ni danas nije mnogo bolje: plato je zapušten, deking je oštećen, a lokal u kojem je trebalo da bude Turistička organizacija Beograda, napušten i nezavršen.BONUS VIDEO Zgrade kod Manježa izgubile zaštitu, Stanković zida elitni kompleks