Srpski konzul za Džeruzalem post: Jerusalim je važan za srpski identitet

Za dve ključne tačke rada Predstavništva PКS u Jerusalimu Nikolić je naveo dodatno uvezivanje u polju IT-a, inovacija, ekosistema, te visokih tehnologija uopšte. Nikolić je naglasio da su već sve kompetentne institucije i organizacije Srbije uključene u ovu bilateralnu saradnju, počevši od kabineta predsednice vlade.Кao drugu ključnu tačku odabrao je analiziranje i iznalaženje rešenja u prevazilaženju prepreka u trgovinskoj razmeni, odnosno u kreiranju uslova za potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini. Uz ovo, važno je svakako širenje asortimana srpskih proizvoda koji su dostupni na izraelskom tržištu, podsticaj izraelskog investiranja u Srbiji, pogotovo u sferi obnovljive energije.Osvrćući se na to što se Predstavništvo nalazi u Jerusalimu, Nikolić je podsetio na važnost Svetog Grada za srpski identitet još od vremena Svetog Save i kralja Milutina.Na pitanje o istorijskoj pozadini odnosa Jevreja i Srba kao i Države Izrael i Republike Srbije, Nikolić je izdvojio dva istorijska događaja od ogromne važnosti za taj odnos: prvo na jedinstvenu činjenicu da je upravo Srbija bila prva država na svetu koja je podržala Balforovu deklaraciju u pisanoj formi i drugo na sastradanje srpskog i jevrejskog naroda, uz Rome, tokom Drugog svetskog rata i Holokausta u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i okupiranoj Jugoslaviji uopšte.Na upit do koje mere je srpska javnost svesna tih veoma specijalnih momenata u našoj zajedničkoj istoriji, odgovorio je da su tokom kasnih osamdesetih godine, kada je počeo postepen raspad jugoslovenskog komunističkog režima, Srbi počeli da gledaju ka svom autentičnom duhovnom, kulturnom i istorijskom nasleđu, koje je bilo sistematski zanemareno četrdeset godina, a to nasleđe uključuje poseban odnos Jevreja i Srba.

Osvrćući se na neprijatna iznenađenja sa, uopšteno govoreći, nedostatkom izraelske svesti o tim posebnim momentima u našoj zajedničkoj istoriji, naveo je da je ipak veoma ohrabrujuće da su u poslednjih par godina, odgovorne institucije uključene u razvijanje tog razumevanja. Ovo podrazumeva srpsku ambasadu u Tel Avivu, Univerzitet u Beogradu, Narodnu biblioteka Srbije, Arhiv Vojvodine, Muzej žrtava genocida u Beogradu i episkopa pakračko-slavonskog Jovana. Ali treba još mnogo više da se radi da bi se stvorilo jezgro stručnjaka koji bi obrazovali o obe kulture i civilizacije.Doživljaj današnjeg Izraela  u Srbiji je opisao prvenstveno kao start-ap državu, kolevku inovacija. Izrael je viđen kao središte visoke tehnologije sa efikasnom vojnom industrijom i primer za podražavanje na mnogim poljima. Otkako se kovid pandemija globalno proširila, ova ideja je dalje ojačala, zbog jedinstvenog odgovora Države Izrael na COVID-19. Uspesi Izraela u poljoprivredi, vodoprivrede i prečišćavanju otpadnih voda su visoko cenjeni. Izraelska prilagodljivost i upornost u svojim ciljevima u svetu koji je često antagonističan prema njemu, u Srbiji izaziva određeni vid divljenja.Ipak, postoji mnogo toga što se može još uraditi, pogotovo na poljima kulture i umetnosti, iako je npr. većina poznatih izraelskih pisaca već prevedena na srpski.Nikolić je naveo glavne oblasti saradnje i izvozne artikle Srbije u Izrael. Potom je podsetio na najistaknutije izraelske investicije u Srbiji, koje su fokusirane na obnovljivu energiju i saobraćajnu infrastrukturu, uporedo s nekretninama. Prikazao je Privrednu komoru Srbije kao jednog od najprofesionalnijih i najiskusnijih organizacija u Srbiji. “Ona svakako poseduje mehanizme za pružanje usluga i ima mogućnost da dopre do svih odgovornih zvaničnika. Njan predsednik, Marko Čadež, je veoma ugledan u mnogim zemljama, kao na primer u Nemačkoj”.Govoreći o turizmu, Nikolić je ukazao na to da je Beograd prerastao u – statistički gledano - sve popularniju destinaciju za izraelske turiste, dok su obnovljeni srpski interesi u Svetoj Zemlji, prevashodno duhovni, ali se srpski posetioci Izraela zanimaju npr. i za šume u Izraelu koje su dobile naziv po kraljevima Petru I (blizu kibuca Ginegar) i Aleksandru Кarađorđeviću (blizu kibuca Šaar Hamakim).Na pitanje o jerusalimskom muftiji Muhamedu Amin el Huseiniju, koji je bio žestoko pro-nacistički orijentisan, i koji je aktivno pomagao u regrutovanju jugoslovenskih muslimana u SS jedinice, što nije dovoljno poznato u svetu, Nikolić je odgovorio: “El Huseinijevo podsticanje na genocid i pridruživanje Silama osovine je bila zverska zloupotreba vere i religije. Stručnjaci u tom polju su veoma dobro informisani o tome, ali ste ipak u pravu – šira javnost nije. Ovo je tačno i za druge aspekte Holokausta.Na primer, poznato je da je veliki broj Albanaca u samoj Albaniji časno postupao tokom tih zlih vremena. Ipak, to ne znači da bi trebali da zanemarimo npr. zverstva koje je počinila kosovsko albanska 21. brdska divizija SS ”Skenderbeg”, i njenu ulogu u deportaciji Jevreja iz Prištine maja 1944. godine na Staro Sajmište a onda u logor Bergen-Belsen. A ”Skenderbeg” je bila samo jedna od tri takve divizije. Takođe, nedovoljno je poznato da su jugoslovenski partizani, koji su se borili protiv fašista tokom Drugog svetskog rata, bili u najvećoj meri Srbi, što je još jedan element u zajedničkoj istoriji koju dele Jevreji i Srbi”.U daljem tekstu Nikolić je govorio o Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika kao najprogresivnijem zakonu takve vrste na evropskom tlu, i primeru koji treba slediti. “Veoma je bitno da se setimo da su Кraljevina Jugoslavija i srpski narod bili žrtve nacističke Nemačke i njenih saveznika. Država je bila rasparčana od strane okupatora i njihovih saveznika. Samim tim, motiv Srbije za donošenje ovog zakona nije osećaj krivice zbog onog što se desilo tokom Holokausta nego saosećanje, zato što su i sami Srbi stradali od strane Nemaca i njihovih saveznika i pomagača”.

Na pitanje, o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji je preduzeo više koraka proteklih godina kako bi izgradio toplije odnose sa Izraelom i jevrejskim narodom, odnosno o pozadini njegovog razumevanja jevrejskog naroda, Nikolić je odgovorio “Predsednik je i sam potomak porodice koja je prošla kroz užase počinjenih od strane ustaškog režima tokomDrugog svetskog rata u Bosni i Hercegovini. Samim tim, on ima prirodnu predispoziciju za saosećanje i razumevanje za i dalje otvorenu ranu jevrejskog naroda. Svakako, u poslednjih par godina smo videli da je u Srbiji donet Zakon o restituciji imovine žrtvama Holokausta kao i Zakon kojim se uspostavlja Memorijalni centar Staro sajmište. Prošle godine, Srbija je prihvatila definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.Takođe, predsednik Vučić je održao govor na godišnjoj AIPAК konferenciji u Vašingtonu. Uz to, preduzeo je jedinstven poduhvat kada je podigao zastavu sa Davidovom zvezdom na zgradi predsedništva u Beogradu za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Isto tako, u čast Dana nezavisnosti Izraela, glavni mostovi, zgrade i javne fontane u Beogradu su bile osvetljene plavom i belom bojom. U svakoj prilici, predsednik je pokazivao najveće moguće poštovanje prema jevrejskoj zajednici i jevrejskom svetu uopšte i učinio je sve što je mogao kako bi unapredio bilateralne odnose sa Državom Izrael. On je upoznat sa istorijom jevrejskog naroda i njihovom doprinosu judeohrišćanskoj civilizaciji, tako da niko ne bi trebao da bude iznenađen njegovim prijateljstvom i divljenjem".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram