2
Katastrofa i kolaps energetskog sistema i na desetine hiljada domačinstava bez struje, to je slika Srbije proteklih dana. U 21. veku pojedina sela u Srbiji vratila su se u 19. vek I žive u mraku.
Pišu: Ana Vušović Marković, Milan Marković i Slavica Panić
Do kuće Jovića Vukovića iz zaseoka Varjače u selu Prilike po snegu se stizalo samo pešice, probijajući se kroz vlažan i dubok sneg ili motornim sankama. Jović kaže da je i da je morao sam da obilazi vodove ne bi li očistio sneg i uklonio grane koje su propadale.
„Bio sam bespomoćan, a znam za problem jer se godinama unazad ovo dešava. Zato sam obuo čizme i krenuo da gazim sneg kojeg je negde bilo i do metar“, priča ovaj meštanin.
Struju nije imao dva dana, a i pored toga što brine o starom ocu i bolesnom bratu, morao je dva dana da skida sneg sa vodova, ne bi li povratio struju. I drugog dana je uspeo u tome.
„Ovde ima oko kilometar naše linije. Ja sam nastavio dve motke i udarao po granama i skidao sneg. Tako sam oslobodio ovaj deo linije, do sela. Bilo je opasno, ali srećom prošlo je dobro. Moglo je biti i tragično“, kaže Jović Vuković iz Prilika.
Ispričao nam je da do prvog puta mora da pešači oko tri kilometra. Auto mu je beskoristan jer dok se ne očisti put, neće moći nigde.
„Ako mi neko ne pomogne da očistim, moraću da nađem nekog i da mu platim. Tako sam uradio i prošle godine. Nije mi lako, jer moram da brinem o ocu i bratu“, kaže ovaj meštanin Prilika.
Nažalost, ovakvih porodica ima još u selima na obroncima Golije. A nove padavine koje se najavljuju za nekoliko dana, ne obećavaju da će se situacija popraviti.
„Na stotinak metara od mene oko stubova koji su betonski i koje je i moj otac delom finansirao kako bi zamenili drvene, toliko ne obrasli da se ni oni a bi bodovi ne vide. Ja mislim da najmanje 15 godina niko od radnika Elektrodistribucije nije išao da raskreše grane i rastinje“, kaže Živojin iz Ivanjice.
Iako održavanje elektro vodova nije u nadležnosti lokalne samouprave, zbog ogromnih problema koji se javljaju svake godine, nadležni su poručili da će naći način da pomognu ljudima kako ne bi svake zime prolazili kroz ovakve i slične situacije.
Zaboravljeni u Osečini
Zaboravljeni smo! Nikome nije važno šta se dešava sa ljudima u selima u našem kraju, a mi četiri dana nismo imali ni struju, ni vodu. Sad kada je konačno stigla struja, plašimo se da će opet nestati sa prvim sledećim snegom“ na ivici suza za Nova.rs ispričala je I. G., iz sela Bastav kod Osečine, koja je zamolila da ostane anonimna da, kako kaže, ne bi imala problema u selu.
„Kao i svake godine, tako su i ove, nadležni iznenađeni ovolikim snegom u našem kraju. Međutim, nikada se do sada nije desilo da nemamo struju četiri dana, bilo je najviše dva, ali ovo je zaista predugo. Ovde od decembra uvek počne da pada veliki sneg, a oni su iznenađeni koliko je težak, pa vreme mu je. Šta bi bilo da živimo na 1000 metara nadmorske visine, pa mi ne bismo nikad imali struju. Četiri dana smo bili u mraku i bez vode. Ne rade frižideri, zamrzivači, ostajemo bez baterija u telefonima, ne možemo nikoga da zovemo da pomogne. Deca ne idu u školu, zbog vanrednog sanja. Bez struje protekla četiri dana nismo mogli ni hranu za stoku da pripremamo. Imamo inače parno grejanje, ali ono ne može da funkcioniše bez struje. Grejali smo se na drva i od nedelje smo nas šestoro, dvoje male dece, dvoje starih i dvoje srednjih godina, svi spavali u istoj prostoriji u kojoj je toplo. Niko od nadležnih nas nije obaveštavao do kada će ovaj pakao da traje, a onda je danas struja stigla, i sad smo na oprezu“ kaže naša sagovornica iz sela u okolini Osečine. Od nedelje do srede pet sela u ovom kraju bilo je bez struje, ali i bez informacija o tome, kada će dramatična situacija u kojoj su se našli zbog neodgovornosti EDB-a, biti rešena.
„Celo leto ti ljudi iz EDB-a (elektrodistribucije) sede i ne rade ništa i sad su iznenađeni snegom, a ovde čim jače vetar dune, nestane struje. Pa mogli su da kažu da im možda smeta neka šuma, pa pošalju dopis na adresu vlasnika šume, da poseče jedan deo, da nas to spasi. Mogli su da učine bilo šta, a oni nisu učinili ništa dok struja nije nestala, a nama pred kućom i na putevima 60 santimetara snega, da ne možemo nigde da mrdnemo. U ovim selima je oko 100 porodica sa malom decom, ostalo su stari ljudi, ali i oni zaslužuju da normalno žive. Imamo bazene iz kojih pumpama dopremamo vodu, međutim bez struje te pumpe ne rade, pa nije bilo ni vode, ni parnog grejanja“, žali se I.G.
U nedelju je u ovim selima napadalo više od 60 santimetara snega, a tokom četiri naredna dana nijedna mašina za čišćenje nije prošla.
„Ništa se od snežnih nanosa ovde nije videlo, a kroz sela nijednom nije prošla grtalica za sneg. Mlekadžija ne može da prođe da pokupi mleko, deca ne mogu da dođu do škole, neverovatno. Sami smo čistili sneg, a niko iz komunalnog nije dolazio da bar jednom prođe. Opština je proglasila vanredno stanje, ali nama niko ništa nije govorio, do kada će to da traje. Jasno mi je da mi nismo nikad prioritet i ovde ne živi mnogo ljudi, ali to ne znači da treba da nestanemo. Ovo selo u kojem živimo, i svako pored nas, je gotovo, umire. Na nas niko ne obraća pažnju. Ovde nema puteva, ni elektromreže, nema ničega. U EDB-u u Osečini nam se niko nije javljao proteklih dana, a u Valjevu se javio čovek i rekao nam da je problem na dalekovodu i da su ekipe danonoćno na terenu. Evo uspeli su da reše, stigla nam je struja posle preduga četiri dana“, naglašava I. G. iz sela Bastav.
Zbog velike količine padavine koje su izazvale nestanak struje, u Osečini je proglašena vanredna situacija, ali je problem na sreću danas konačno rešen.
„Na području naše opštine situacija je katastrofalna. Tokom jučerašnjeg dana pokušavali smo da dođemo do bolesnih u selima koja su potpuno odsečena. Tokom noći smo uspeli da probijemo neke puteve, ali još uvek ima sela do kojih ne možemo da stignemo. Snežni nanosi u pojedinim mestima dostižu i do dva metra, a veliki problem predstavlja oboreno drveće i strujni stubovi. Kompletna opštinska mehanizacija angažovana je na saniranju posledica padavina, a angažovani su i privatnici sa područja Valjeva i Šapca“, rekao je Nikola Tomić, predsednik opštine Osečina.
Arilje je zaboravilo kako je to imati struju
Ariljsko selo Virovo struju nema od subotnjih večernjih sati. Informacije o potpunoj normalizaciji snabdevanja nisu ohrabrujuće a šteta je iz sata u sat sve veća. Bez struje su velike hladnjače pune malina, meštani iz zamrzivača bacaju hranu, prosipaju mleko koje se kvari, u kuće unose bubnjare ili se greju u komšiluku, deca uče uz sveće… Kažu da je za sve kriv EPS koji 20 godina nije ni pokušao da reši njihove probleme niti je vodio računa o svojoj mreži.
Na teritoriji Arilja bez struje je oko 400 domaćinstava a polovina je u selu Virovo gde u oko 200 domaćinstava živi oko 600 stanovnika. Život bez struje im je pretvoren u borbu za opstanak.
„Ljudi počinju da bacaju meso i povrće iz zamrzivača. Neko se snašao sa agregatima, neko odneo kod rođaka ili prijatelja ali takvih je mali broj, većina baca hranu koja propada. Svakodnevno se prosipa mleko koje se pomuze, jer se kvari. Većina meštana ima kotlove, oni bez struje ne rade a veliki je broj i onih koji su zbog napona pregoreli, pa ih ne mogu koristiti ni kad struja dođe. U jedan broj domaćinstava, gde može, ubacuje peći bubnjare oko kojih se ljudi okupljaju da bi se ugrejali. Deca uče prema svećama, dosta ljudi je starih i bolesnih kojima je u ovoj situaciji najteže, ovo je katastrofa“, priča za Nova.rs meštanin Virova Slavko Joksimović.
Joksimović kaže da su sa Crvenim krstom organizovali pomoć za najugroženije.
„Nosimo pakete hrane koja je bezbedna da ljudi mogu da se prehrane, to su konzerve sa sardinama, mesnim narezcima, paštetama. Dosta je ljudi koji nemaju mogućnost da ni na kakav drugi način ugreju kuću, ko ima kod koga da ode on ide da se greje ali ima ljudi koji se u kućama bukvalno smrzavaju“, ističe Joksimović.
Joksimović kaže da su sa nestankom struje stale i privatne firme u ovom selu, kojih je više od deset, a najveći problem je sa dve hladnjače koje su pune voća.
Ono što meštane Virova najviše brine jeste što u ovom trenutku niko ne može da im kaže kada će struja stići u njihove domove. Ovo što im se dogodili nije bilo, kako kažu, neočekivano.
„To je decenijski problem našeg sela a u uvom trenutku imamo situaciju gde su popadali svi dalekovodi od Guče do Virova na razdaljini od 19 kilometara. Ogroman deo drvenih bandera je popadao, leže u snegu i to je sada nerešiv problem, u EPS-u ni sami ne znaju kada će se ovo rešiti. EPS sada prespaja kablove od jedne do druge bandere, izbacuju dalekovode da bi napon došao u selo ali kada će se niskonaponka mreža rešiti to niko ne može ni da pretpostavi“, dodaje Joksimović.
On kaže da EPS u elektromrežu u njihovom selu ništa nije ulagao ništa već 20 godina. Problemi nisu samo zimi kada pada sneg već se dešava da bez struje ostanu i u sred leta. Dovoljno je da padne najmanja kiša i oni su već bez struje, i to po nekoliko dana. Niko od stanovnika ovog sela ne pamti da je neko raskresivao trase dalekovoda.
Meštani Virova juče su pokrenuli peticiju prikupljanjem potpisa stanovnika, kako bi se uz pomoć opštine Arilje i države, sa Elektrodistribucije Guče prebace na ogranak u Arilju, koji im je bliži 16 kilometara. To je, po njihovom mišljenju, jedino rešenje koje će ih rešiti dugogodišnjih muka.
Bonus video: Zavejana Sjenica
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
