Smederevci se guše skoro svaki drugi dan

U Beogradu je prethodnih dana zbog požara na deponiji „Vinča“ vazduh bio natprosečno zagađen za ovo doba godine, dok je za građane Smedereva, na žalost, toksičan vazduh i tokom leta uobičajena pojava. Ekološki aktivisti upozoravaju da će najnoviji podaci o zagađenju najverovatnije pokazati da Smederevci gotovo svakog drugog dana udišu zagađen vazduh.Jedina je razlika u odnosu na ono što se dešavalo u Beogradu, kako priča za „Nova“ Nikola Kolja Kristić iz pokreta „Tvrđava”, što građani u Smederevu umesto dima udišu crni prah iz Železare. Naglašava da je u ovom gradu zagađeno i tlo i podzemne vode, a da kineska kompanija koja upralja Železarom ne planira po tom pitanju ništa da promeni.Nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) i osnivač Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović kaže da Agencija kasni sa objavljivanje Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha, u kom će se videti da Smederevo ima najzagađeniji vazduh u Srbiji.

"U toku prošle godine na mernoj stanici Radinac, koja je najbliža Železari i radi tek oko godinu i po dana, zabeleženo je čak 148 dana sa prekomernom količinom PM10 čestica, što je najviše u Srbiji. Pri tom oko 20 dana uopšte nije vršeno merenje, da jeste verovatno bilo oko takvih 160 dana", kaže Jovanović.Krstić upozorava da se situacija u gradu u kom živi ne menja na bolje i da smederevska Železara nastavlja da zagađuje vazduh, tlo i podzemne vode, bez namere da bilo šta promeni na bolje."Iz Železare se i dalje širi masna, grafitna prašina koja prekriva sve u prečniku od dva kilometra, gde je plodna zemlja na kojoj raste voće i povrće koje se prodaje na smederevskoj pijaci. Poslednji izveštaj Instituta za javno zdravlja „Batuta“ za 2019. godinu pokazuje i da su podzemne vode oko Železare zagađene teškim metalima i kancerogenim jedinjenjima, što znači da je zagađeno sve", tvrdi Krstić.

Sam grad je od postrojenja udaljen oko 5 kilometara pa prašina stiže i tamo, samo u manjoj meri."Ako u gradu recimo prevučete prst preko simsa ili protrljate list, na prstima će vam ostati masna, crna prašina sa šljokicama", objašnjava ovaj ekološki aktivista.Podseća da Železara i dalje vrši pretovar rude u luci koja se nalazi u samom centru grada, pa je u toku prošle godine bilo incidenata zbog kojih je čitav grad bio prekriven grafitnom prašinom i opiljcima."To su bile ogromne količine prašine koja je prekrivala kuće, dvorišta, useve, ljudi su je skupljali metlama", priseća se Krstić incidenta koji je zabeležen na brojnim fotografijama i video snimcima.Kineska kompanija HBIS grupa, koja upravlja Železarom, tada je saopštila da je do incidenta došlo zbog pretovara rude od novog dobavljača iz Turske, koja je sitnije strukture, kao i da su pojačali mere prevencije. Predstavnik „Tvrđava“ podseća i da je ovaj pokret krajem marta uputio Međunarodnoj komisiji za Dunav pritužbu protiv smederevske Železare zbog sumnje da svojim delovanjem ugrožava reku jer na sto metara vazdušne linije od samog toka Dunava skladišti otpadnu šljaku.Odgovor, kako kaže, još uvek nije stigao, a u poslednjem izveštaju komisije Smederevo nije pomenuto.

Na tvrdnje pokreta „Tvrđava“ da brdo šljake visine oko 15 metara osim vode zagađuje i vazduh i emituje nesnosan miris koji šteti očima i disanju iz HBIS grupe ranije su za portal Nova.rs rekli da to „nije tačno jer je u pitanju visokopećna komadasta troska koja spada u neopasan inertan otpad, da ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i čak može da se koristi kao nus proizvod“.Iz HIBIS grupe su takođe naveli da oni za otpad nisu odgovorni jer je on generisan pre 1. juna 2016. godine, kada je ova grupa preuzela upravljanje Železarom.Krstić upozorava da kamioni iz kruga Železare redovno donose otpad i prosipaju ga u blizini Dunava, što je slučaj i poslednjih dana, dok HBIS grupa skida odgovornost sa sebe tvrdeći da je u pitanju samo prebacivanje starog otpada."Oni su, međutim, odbili da nam odgovara gde završava šljaka koju sada generišu, uz obrazloženje da je u pitaju poslovna tajna", kaže Krstić. Podseća da je država svojim aktima pomogla železari u izbegavanju odgovornosti."Železara ima dobro pokriće koje im je dala država kada je 2016. godine usvojila leks specijalis u kom stoji da se Zakon o upravljanju otpadom neće odnositi na šljaku iz Železare, da to nije opasan otpad, već običan šut. Na osnovu toga HBIS može tu trosku, koja izgleda kao užarena kamena lava, da izvadi iz visoke peći i prospe u korito reke, a da to ne podleže nikakvom insekcijskom nadzoru“ zaključuje Krstić.