Čajetina je jedina lokalna samouprava, koja u ovom delu Srbije razvija sistem predškolskog obrazovanja u seoskim sredinama. Pored vrtića u Čajetini i Zlatiboru, prvi vrtić u seoskoj sredini otvaren je 2008.godine i to u Krivoj Reci. Danas vrtiće ima pet sela a uskoro se očekuje i šesti i to u selu Ljubiš. Najviše dece ima u vrtiću sela Mačkat, roditelji svakodnevno ovde dovode 41 dete. Za njih je ta mogućnost veliki korak u unapređenju kvaliteta uslova života mladih roditelja na selu a pre svega njihove dece.
Sanja Stojanović iz Mačkata ima troje dece, dvoje svakodnevno dovodi u vrtić u selu a kod kuće ima bebu i dosta poslova u domaćinstvu. Vrtić u selu je za nju velika pomoć ali i podrška u podizanju i vaspitavanju dece.
“Dvoje dece dovodim u vrtić a još malo ću i treće. Ovo je za mene veliko olakšanje, kući brinem o bebi, njoj mogu da posvetim više vremena a stignem i da uradim dosta poslova u kući. U selu za sve ukućene ima puno posla, svi rade, svako slobodno vreme je dragoceno. Oni su ovde, znam da su na sigurnom, da su presvučeni, nahranjeni, znam da ih neko pazi pa sam psihički rasterećana a i uradim dosta kod kuće, bar dok beba spava. Prezadovoljna sam jer ovakvi uslovi na selu, omogućavaju i da imamo više dece”, kaže za portal Nova.rs Sanja.
Po rečima vaspitačice i onome što smo videli, deca imaju sve uslove kao i deca u gradskim vrtićima. Valjalo bi da dobiju još prostora jer u ovaj vrtić i dolazi troje dece iz Užica. Roditelji uviđaju prednost zdrave seoske sredine, mogućnost boravka u prirodi i čistom vazduhu, ćega u gradskoj sredini uglavnom nema.
Opština Čajetina je ozbiljno shvatila i dobro razumela strategiju obrazovanja 2012-2020.goddine, koja je predviđala da se neiskorišćeni prostori škola i drugih objekata seoskih mesnih zajednica, adaptiraju i prilagode deci predškolskog uzrasta. Plan je bio da se po toj strategiji predškolskim programom obuhvati 75% dece. Sem u Vojvodini, u ostatku Srbije nema sličnih primera jer se vrtići i dalje nalaze u urbanim sredinama ili na njihovoj periferiji a očekivani procenat nije ni približan.
„Naslanjajući se na taj državni dokument, bez lokalne strategije koju očekujemo 2021.godine, napravili smo razvoj predškolskog obrazovanja na lokalnom nivou. Dovodili smo vrtiće tamo gde su deca i učinili dostupnim postojeće kapacitete. Tako prvo otvaramo vrtić u Krivoj Reci 2008.godine, gde je tada bilo najviše dece, oko 25. Veće sledeće godine vrtić dobija i Sirogojno, zatim Mačkat 2012.godine, Šljivovica 2014.godine i Rožanstvo 2017.godine“, kaže za naš portal direktorka Predškolske ustanove Čajetina, Jelena Mitrašinović Brašanac.
Ono što je karakteristično za ovakve vrtiće jeste da deca čine jednu ili više mešovitih grupa, što znači da u istom prostoru borave deca od tri do šest godina. Podele na mlađu, srednju i stariju grupu kao u gradskim vrtićima nema, pa se takav model pokazao još boljim i korisnijim.
„Išli smo korak ispred jer se kroz neka istraživanja pokazalo da je ta uzrasna asimetrija korisnija za decu nego homogenost u uzrastima. Kroz tu homogenost deca se dele na grupe uzrasta 3-4, 4-5 i 5-6 godina odnosno na mlađu, srednju i stariju grupu, plus uzrast 5,5-6 godina koju čine predškolci. U našim vrtićima deca su zajedno, što ima poseban značaj za njihov razvoj i prilagođavanje. Normativ za te mešovite grupe u našim vrtićima je 15 a deca se odvajaju samo tokom obaveznog pripremnog predškolskog programa. Broj dece u seoskim vrtićima se menja ali uglavnom se kreće od 25 do 40. “, dodaje direktorka Brašanac.
Ovakva odluka i strategija opštine, naišla je na veliku podršku i zadovoljsto građana. Ovo je još jedan vid razvoja ove lokalne samouprave koji je od presudnog značaja za opstanak i očuvanje seoske zajednice. Mladi ljudi koji ne mogu svojoj deci pružiti potrebne uslove za razvoj, a vrtić u tome ima poseban značaj, najčešće gravitiraju ka urbanim sredinama. Ostanak u selu je jedino moguć ako nudi život bez žrtvovanja normalnog razvoja.
Ono što je važno jeste da ne postoje uslovi za upis u vrtić, sva deca mogu koristiti usluge Predškolske ustanove, bez obzira da li su im roditelji zaposleni ili ne. Mesečna naknada roditelja je 3.500 dinara za boravak dece u seoskim vrtićima dok je za Čajetinu i Zlatibor ona 1.000 dinara skuplja. Razlika u ceni je samo još jedan vid podrške mladima u selu, deca u oba slučaja imaju iste uslove, boravak, dva obroka i užinu i svaku drugu adekvatnu i stručnu podršku.
Značaj boravka dece u vrtićima u uzrastu od 3-6 godina je ogroman za njihov razvoj a pogotovo u sredinama u kojima je obrazovni nivo roditelja niži. Kako svaki roditelj za svoje dete želi najbolje, tako je i interesovanje onih koji imaju decu tog uzrasta veliko u svim selima. Skoro da nema onih u čijem selu je otvoren vrtić a da deca u njega ne dolaze. Ovo je jedan od najboljih načina da mladi prihvate svoju sredinu bez obzira što je seoska. Ako u njoj imaju potrebne uslove kao što to imaju deca u gradovima, neće osećati nikakav hendikep tokom daljeg života.
Proleće 2021.godine doneće još jedan vrić u seoskoj sredini Čajetine i to u selu Ljubiš. Razlozi da baš ovo selo dobije vrtić su ne samo brojni već i prioritetni.
Vrtić u tom selu je posebno značajan jer ovo selo, ne samo što ima dosta dece već je ta sredina posebno devastirana zbog teritorijalne udaljenosti i nedostupnosti, pa iseljavanje mladih postaje ozboljna pretnja. Tu su porodice koje nisu brojne ali imaju puno dece. Do prve urbane sredine ima više od 30 kilometara pa dovođenje dece u najbliži vrtić, ne samo da je naporno nego nije komforno ni za decu ni za roditelje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar