Liste čekanja su uobičajena pojava u Užicu, kada je u pitanju upis dece u vrtiće. Svake godine oko 200 molbi roditelja ne bude prihvaćeno jer mesta nema dovoljno. Uslov je da su oba roditelja u radnom odnosu pa oni koji nemaju taj status, najčešće i ne pokušavaju da svoje dete upišu u vrtić. Nadležni su svesni problema, pa je u planu otvaranje još jednog objekta u naselju „Carina“. U jedanaest objekata trenutno boravi 2.100 najmalađih Užičana, grada koji na svojoj teritoriji broji oko 75.000 stanovnika.
Bez obzira na značaj boravka dece u vrtićima u odnosu na njihov razvoj i socijalnu adaptaciju, boravak u predškolskim ustanovama nije svima dostupan. Roditelji moraju ispuniti propisane uslove kako bi podneli molbu i uspeli da svojoj deci priušte boravak u vrtiću. U Užicu svake godine oko 200 dece ostane neupisano, bez obzira što su im roditelji zaposleni ili ispunjavaju neke druge uslove. Razlog je nedovoljan broj mesta.
„Problem smeštaja dece u našoj ustanovi traje sigurno već 20 godina. Bilo je godina kada je lista čekanja brojala i 600 dece. Izgradnjom dva objekta u prigradskim naseljima problem je ublažila ali on i dalje nije rešen. Uslov za upis dece su kategorije koje propisuju prijem dece i one su na republičkom nivou a i mi imamo dodatne kriterijume koji su vezani za našu ustanovu. Prioriteti su socijalne kategorije, deca iz hraniteljsih porodica, deca zaposlenih roditelja, treće dete i deca koja imaju braću i sestre koji već borave u vrtiću. Na prijemu prošle godine je ostalo 200 nerešenih molbi a novi upis počeće u martu. Deca koja su prošle godine ispunjavala uslove a nisu primljena, ove godine imaće prednost“, kaže za portal Nova.rs direktorka Predškolske ustanove Užice, Veselinka Jovanović.
Ako pričamo o broju 200 dece u Užicu kaja su na listi čekanja, to nikako nije broj dece kojoj vrtić nedostaje. Imajući u vidu propisane uslove za prijem, roditelji koji ne ispunjavaju neki od uslova, kao što je radni odnos, unapred odustaju pa molbu i ne podnose, što nikako ne znači da oni ne žele svoju decu da upišu u vrtić. Teorija koja ističe značaj boravka dece u vrtićima ne ide u korak sa praksom u kojoj se ta mogućnost uslovljava. Kada je reč o deci iz seoskih sredina sa teritorije grada Užica, njihov broj u užičkim vrtićima je minoran. Postavlja se pitanje, da li je u redu da se nekom detetu, bez obzira na razloge, uskrati mogućnost boravka u vrtiću.
„Naravno da nije u redui smatram da svako dete treba da ima mogućnost da se druži sa svojim vršnjacima ali na žalost to je u našem slučaju još uvek neizvodljivo. Verujemo da ćemo izdradnjom još jednog vrtića eliminisati postojeću listu čekanja ali to i dalje ne znači da ona neće postajati, upravo iz pomenutih razloga, potrebe dece ne zavise od poslovnog statusa njihovih roditelja ili od mesta prebivališta. Deci u seoskim sredinama je uglavnom samo dostupan predškolski program u trajanju od jedne godine, koji pored Predškolske ustanove realizuju i osnovne škole“, kaže Veselinka.
Prema rečima direktorke, broj dece koji u užičke vrtiće dolaze iz užičkih sela je nizak, još uvek na procentualno jednocifrenom broju. Takvoj deci je itekako potreban boravak u predškolskim ustanovama ali uslovi za realizaciju su minimalni. To što roditelji ne rade u nekoj firmi već na njivi, ne znači da nisu zaposleni. Put do vrtić i nazad se broji desetinama kilometara, pa i da traženi uslovi bivaju ispunjeni, to je za decu ipak naporno.
Direktorku smo pitali da li postoji mogućnost adaptacije prostora u seoskim školama, kao što je to uradila susedna opština Čajetina, pa da i deca u selima dobiju mogućnosti za razvoj kao njihovi vršnjaci u grada. Odgovorila nam je da je to preskupa investicija i da o tome svakako odluku može donti gradsko rukovodstvo.
Nekoliko seoskih škola kojima preti zatvaranje zbog malog broja učenika, nalaze se samo nekoliko kilometara od centra grada. To ne znači da u tim selima nema dece već roditelji, verujući da su u gradu bolji uslovi, decu svakodnevno voze u gradske škole. Adaptacija objekata i stvaranje uslova za boravak mešovitih predškolskih grupa, pružole bi mogućnosti i roditeljima iz grada da odaberu da li će deca da borave u gradskim vrtićima ili u zdravim uslovima seoske sredine, pre svega zbog čistog vazduha koga u Užicu uglavnom nema. Gradsko rukovodstvo do sada nije razmatralo takve mogućnosti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare