Sedam dokaza da je Vladina Uredba o drastičnom smanjenju plata profesorima u blokadi nezakonita

Više od 450 profesora, asistenata i saradnika u nastavi beogradskih univerziteta - Pravnog, Građevinskog, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta muzičkih umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti, uputilo je Ustavnom sudu Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe kojom je Vlada Srbije pokušala da profesorima i drugom nastavnom osoblju smanji plate tako što će usred blokada izmeniti odnos nastavnog i istraživačkog rada. Procene su da će nastavnici fakulteta u blokadi moći da prime svega 12,5 odsto od njihove dosadašnje zarade.

Do sada je taj odnos bio 20-20 sati nedeljno, a Uredbom se menja u 35-5 sati nedeljno u korist nastavnog rada koji je trenutno nemoguće obavljati zbog studentskih blokada. Autori Inicijative taksativno u sedam tačaka navode šta u našem i međunarodnom poretku krši Uredba o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžet, objavljena 24. marta ove godine.

Primer za pravne udžbenike šta i kako ne treba raditi. Zato krenimo od početka, odnosno od onoga ko je Uredbu doneo.

1. Vlada nije imala pravo da je donese

Naime, Vučevićev kabinet, kome je prestao mandat nema ovlašćenje da donese ovakvu uredbu. I tu nema nikakve dileme. Zakon vrlo jasno kaže da “Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe.

U konkretnom slučaju: donošenje Uredbe nije bilo vezano za bilo kakav rok, niti je uslovljeno postojanjem drugih okolnosti koje zakon navodi. Izmene proporcije normi nastavnog i naučnoistraživačkog na univerzitetima su ozbiljna sistemska mera opšte politike i nikako ne može da spada u „tekuće poslove” koje Vlada u „tehničkom“ mandatu sme da obavlja niti predstavlja „državnu potrebu“.

2. Prekršena procedura

Na stranu što Vlada, koja je i zvanično pala, nije imala pravo da donese ovakav akt, nego nije čak ni poštovala proceduru po kojoj se on donosi.

Zakon o visokom obrazovanju, kako se navodi u Incijativi Ustavnom sudu, propisuje da normative i standarde rada visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika, Vlada utvrđuje na predlog Nacionalnog saveta i po pribavljenom mišljenju Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola. Prilikom donošenja sporne Uredbe nije poštovana propisana zakonska procedura, zato što Vlada takve obavezujuće predloge i mišljenja nije ni tražila ni pribavila. Vučevićev kabinet u odlasku proizvoljno je normirao rad nastavnika i saradnika, bez predloga i mišljenja tela iz oblasti visokog obrazovanja, što je inače zakonska obaveza.

Sem toga, osporena uredba, doneta je naprečac i bez adekvatne stručne, javne rasprave. Javna rasprava nije zakonom propisana, ali je uobičajena. Takođe uz predlog koji se dostavlja Vladi na odlučivanje trebalo bi da se prilaže obrazloženje sa ocenom stanja, razlozima za donošenje akta i očekivanim posledicama. Ako je takvo obrazloženje i postojalo, ono nije objavljeno ni predstavljeno stručnoj javnosti.

3. Povređeno načelo ustavnosti

Vlada Srbije je donošenjem ove uredbe povredila i ustavno načelo vladavine prava povredom načela pravne sigurnosti. Uredba je doneta bez prelaznog perioda i stupa na snagu već narednog dana po objavljivanju.

“Akademski radnici i institucije nemaju vremena da se prilagode tako drastičnoj promeni radnih obaveza. Norma od 20 časova nastave i 20 časova naučnoistraživačkog odnosno umetničkog rada nedeljno na snazi je dugi niz godina i predstavlja osnovu za planiranje nastave, naučnoistraživačkog odnosno umetničkog rada, zapošljavanje kadra i organizaciju akademskih aktivnosti. Prekonoćna i podmukla promena proporcije (norme) na 35 časova nastave naspram pet časova naučnoistraživačkog/umetničkog rada dovodi do pravne nesigurnosti u pogledu radnopravnog statusa univerzitetskih nastavnika i planiranja nastavnog i naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog procesa. Nastavnici i saradnici su angažovani na osnovu ugovora i akata koji su podrazumevali ravnomernu proporciju između dva ravnopravna aspekta akademskih aktivnosti. Jednostrana i nagla promena tih uslova dovodi u pitanje punovažnost tih ugovora i očekivanja stranaka”, pojašnjava se u Inicijativi koju su profesori uputili Ustavnom sudu.

4. Narušena autonomija univerziteta

Uz to, Uredba je povredila i ustavno načelo autonomije univerziteta i akademskih sloboda. Ustav jemči autonomiju univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova, a zakon dodatno naglašava da su ustanove visokog obrazovanja samostalne u uređivanju i ostvarivanju nastavne, naučnoistraživačke i stručne delatnosti.

Pošto je svrha univerzitetskog obrazovanja neraskidivo povezana s naučnim radom, narušavanje proporcije između nastavnog i naučnoistraživačkog rada ugrožava princip „jedinstva nastave i nauke“. Time se zadire u autonomiju univerziteta i slabi mogućnost ustanova visokog obrazovanja da ispune svoju javnu misiju.

5. Prekršen zakon o visokom obrazovanju

Zakon eksplicitno ne određuje obim nastavne norme, već prepušta Vladi da to uredi podzakonskim aktom, ali svakako pod uslovom da je taj akt u skladu s opštim ciljevima visokog obrazovanja i drugim odredbama zakona. Zakonom o visokom obrazovanju utvrđena je društvena uloga univerziteta u obrazovanju i naučnom istraživanju. Univerzitetski nastavnici i saradnici po zakonu, pored nastave imaju obavezu i da obavljaju naučnoistraživački, odnosno umetnički rad.

Postavljanje norme nastave na 35 časova sedmično praktično onemogućava zakonski balans između nastavnog i naučno-istraživačkog odnosno umetničkog rada. Ako bi nastavnik odnosno saradnik morao da posveti nastavi 7 časova dnevno, imao bi zanemarljivo malo vremena za naučnoistraživački odnosno umetnički rad i druge zakonske obaveze. Tako propisana norma od 35 časova nedeljno podriva ostvarivanje svrhe i ciljeva visokog obrazovanja koje Zakon propisuje. Iz toga proizlazi ocena da je sadržina osporene Uredbe u suprotnosti s ciljevima Zakona o visokom obrazovanju.

6. Povreda prava na rad

Ovom uredbom Vučevićevog kabineta povređeno je i pravo na pravičnu naknadu za rad, koje je garantovano ustavnim, zakonskim i međunarodnim standardima.

Ako nastavnici, zbog okolnosti van njihove kontrole (npr. blokade ili štrajka) ne mogu da realizuju nastavni proces u obimu od 35 časova, a država im, pozivajući se na osporenu Uredbu, višestruko umanjuje zaradu, dovedeni su u situaciju egzistencijalne nesigurnosti.

Ovo je protivno ustavnoj garanciji pravične naknade za rad, jer ni iz jednog važećeg propisa ne proizlazi da se prihodi zaposlenih mogu svesti na simboličan nivo od 12,5 odsto samo zato što nije ispunjena norma koja je na prečac doneta. Ako je zbog blokada objektivno onemogućeno održavanje nastave po uvećanoj normi, a samim tim i sticanje adekvatne zarade, zaposleni se dovode u nezavidnu i nedostojanstvenu poziciju. To predstavlja kršenje međunarodnih standarda o pravu na dostojanstven rad.

7. Posledice Uredbe na akademsku zajednicu

U Inicijativi Ustavnom sudu ukazuje se i na negativne primene uredbe na akademsku zajednicu.

“Povećanje nedeljne norme nastave s 20 na 35 časova predstavlja povećanje od 75 odsto. Vreme za naučno-istraživački/umetnički rad time je svedeno na minimum, što bi srednjoročno i dugoročno unazadilo naučnoistraživačku/umetničku produktivnost univerziteta, a time i kvalitet nastave koja treba da počiva na savremenim naučnim saznanjima. Te posledice bi se odrazile i na studente, koji će dobiti slabiji kvalitet obrazovanja. Takođe, uvođenje ovako visokog opterećenja može podstaći odliv univerzitetskog kadra u inostranstvo ili van akademske sfere, jer uslovi rada postaju znatno lošiji od onih koji su bili kada su nastavnici i saradnici stupili u radni odnos.

Najzad, osporena Uredba bi uticala i na međunarodno pozicioniranje svih državnih visokoškolskih ustanova jer se međunarodno rangiranje vrši, pre svega, na osnovu naučnih performansi zaposlenih. Primera radi, standardi Šangajske liste, 4 od 5 kriterijuma za rangiranje, vezuju isključivo za naučne rezultate zaposlenih.